Studentske pobune kao u vreme Miloševića: Šta može da se očekuje od aktuelnih protesta?

Autor: Danas

Info
10.12.2024.
12:20 > 13:57
Studentska pobuna, izazvana smrću 15 ljudi na Železničkoj stanici i odbijanjem režima Aleksandra Vučića da se suoči sa odgovornošću, viđena je kao znak dubljih društveno-političkih promena.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Studentske pobune kao u vreme Miloševića: Šta može da se očekuje od aktuelnih protesta?
Foto: 021.rs
Po svom intenzitetu i ozbiljnosti poredi se sa pobunom koja je počela 1996. godine, zbog izborne krađe režima Slobodana Miloševića, piše Danas.
 
Trajala je, u širem kontekstu, u kontinuitetu, gotovo sve do 2000. godine i petooktobarske revolucije, inspirišući i ostale društvene slojeve tokom tih godina da se ohrabre i dignu glas protiv koruptivnog i ratno-zločinačkog režima.
Nakon povratka na vlast radikala i onih političkih struktura koje su određivale prilike tokom ratnih devedesetih godina, 2012. godine, ozbiljnija studentska pobuna pojavila se prvi put - pet godina kasnije.
 
Nakon predsedničkih izbora u aprilu 2017. godine, kada je jedno veče, na iznenađenje svih, na ulice izašlo više desetina hiljada studenata i mladih, protestujući zbog izborne krađe, odnosno neregularnih izbornih uslova, na kojima je pobedio dotadašnji premijer Aleksandar Vučić. Budući predsednik.
Ti protesti su nazvani "Protiv diktature" i trajali su mesecima, postepeno se osipajući. Sa više desetina hiljada na par stotina, sve do potpunog utihnuća.
 
Potom se taj bunt prelio u protest "1 od 5 miliona" čiji je neposredan povod bio nasilje nad opozicionim političarima. I taj protest, koji je trajao mesecima, bio je bazično studentski, iako je masovnosti doprinosio i veliki broj građanki i građana.
 
Šetalo se iz vikenda u vikend… i prestalo.
 
Jedna od svedokinja i aktivistkinja svih studentskih protesta, trideset godina unazad, profesorka Univerziteta u Beogradu Biljana Stojković za Danas ih upoređuje i sa stanovišta društvene i političke teorije, predviđa ishod aktuelnog studentskog protesta.
 
"Tokom devedesetih studenti su se suočili sa užasnom nemaštinom i zarobljenim granicama zbog sankcija; mobilizacije i umiranja na frontu bili su svakodnevica; perspektive života bile su svedene na bukvalno preživljavanje. Strah za preživljavanje i normalnost sve nas je pokrenula. Otpor je bio autentično omasovljenje te mlade energije i nepobedive želje da se slavi život, a ne umiranje i beda pod zastavom lažnog patriotizma", kaže Stojković.
 
Kako dodaje, "moje je uverenje, a to sam mnogo puta naglašavala, da smo napravili najveću grešku nakon 5. oktobra, kada smo se kao društvo opustili uz osećaj da je nova vlast u potpunosti posvećena nama - građanima".
 
"30 godina - Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih"
 
"Van vidokruga uspavanog građanskog društva, rasle su društvene devijacije, a mnogi koji su se dohvatili vlasti zaboravili su obećanja i žrtve koje smo podneli. Dugo je trajalo buđenje, i starijih i mladih. Najveću krivicu za pasivnost nosimo mi koji smo nekada bili aktivni u talasu promena. Generacija Otporaša je ostala uljuljkana u staroj pobedi, a neiskreni borci, kao i oni koji su se pojavili nakon te borbe na funkcionerskim mestima, odradili su prljavi posao gušenja inherentne ljudske potrebe za pobunom. Tek 2017. smo prvi put videli novi bunt mladih u pokretu Protiv diktature, što je bio odraz ponovnog suočavanja sa nanovo ubijenom pravnom državom kroz krađu izbora. Od tada su mladi i studenti izlazili na ulice zbog Savamale, zbog nasilja nad opozicionarima (1 od 5 miliona) zbog plagijata doktorske disertacije Siniše Malog, zbog Rio Tinta, zbog zagađenja, zbog pojedinačnih nepravdi, ali se tokom dugog perioda nisu stekli uslovi za pravu, organizovanu i masovnu pobunu", napominje sagovornica Danasa.
 
Postoje empirijska istraživanja u politikologiji, ističe, koja pokazuju da postoje momenti u državama kada promene počinju iz društvene baze, odozdo, bez artikulisanih politika u najužem smislu.
 
"Naime, u državama koje su nestabilne, bez iole funkcionalnih institucija, u kojima je nesigurnost građana dostigla velike razmere, a segregacija društva zasnovana na političkoj moći, samo društveno tkivo teži ka smanjivanju entropije i dostizanju kakve-takve ravnoteže. Srpsko društvo u potpunosti zadovoljava kriterijume na osnovu kojih se očekuje da će se preostali zdravi delovi građanstva probuditi i pokrenuti talas promena. Pored problema funkcionisanja države, svedene na volju jednog čoveka, razoreno je društvo, u potpunosti. Vrednosti civilizacije, znanja, kulture, morala, zamenjene su prostaklukom i agresijom i haos je bio potpun. Ponovo se probudio inherentni nagon za samoodržanje i pojedinaca i zajednice", kaže Stojković.
"Ova generacija nije obeležena istorijskim zamorom i kvarenjem ideja"
 
Ako se pitamo šta je ta sila koja pokreće i starije generacije i studente, objašnjava dalje, to je - nagon za samoodržanjem.
 
"Empirijska istraživanja koja pominjem, ukazuju da se promene u ovom društvu dešavaju, prvo, kroz društvene pokrete za vraćanje etičkih vrednosti u društvo, a zatim se, odozdo, neizbežno pravi pritisak na uspostavljanje reda i funkcionisanja državnih temelja i institucija. To je sasvim obrnuto od prethodne ideje da institucionalna nametanja jesu sile koje menjaju društvo", smatra Stojković.
 
Jako je značajno to što su mladi i studenti ponovo taj barometar koji određuje pravac i vreme ovih događaja.
 
"Ova generacija nije obeležena prošlošću naših borbi, istorijskim zamorom i kvarenjem ideja, izneverenim nadanjima. Oni pred sobom vide nenormalnost i to je sve što im je potrebno. Dugogodišnje ćutanje je služilo da se akumulira i osvesti to saznanje, kao i da mladi razumeju da je njihov glas veoma glasan i da je njihovo buđenje ogromna snaga. Ubeđena sam da će studenti pobediti sve prepreke koje im predstoje u ovoj borbi. Novi su, svežih pogleda i neopterećeni prošlošću. Volim to što ne osećaju obavezu da slušaju nametnute autoritete, već će svoje autoritete sami graditi na osnovu onoga što vide i čuju. Radujem se onome što dolazi kao čist vazduh u skršeno društvo obavijeno maglom", zaključuje sagovornica Danasa.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

studenti Nesreća na Železničkoj stanici blokada fakulteta

Komentari 39

Hronološki Najpopularniji

  • Vladan

    11.12.2024 • 12:25
    @Лиманац

    Niste se pitali ni prvi put.

  • Rebus

    10.12.2024 • 22:34
    Učite deco. Pustite ove gluperde. Prolazi vreme.

  • Studentski

    10.12.2024 • 19:22
    Uspeh garantovan
    Ovog puta će uspeti. Studenti samo hrabro i istrajno. Nema nazad. Do promene vlasti ne stajemo, zajedno sa vama. Da, neko napisa da nema onih opasnih buntovnika protiv sistema iz sveta muzike.... Gde su? Izađe Kesić, bravo za njega. A ni sportista nema, tenisera itd.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 39 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

AMSS: Automobili čekaju sat vremena na Gradini

AMSS: Automobili čekaju sat vremena na Gradini

04.07.2026.• 0
Automobili čekaju nešto više od sat vremena za izlaz iz Srbije na graničnom prelazu Gradina, dok su zadržavanja na Preševu i Horgošu oko pola sata, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Najkomentarisanije