FOTO: Beogradski protest kroz novosadski objektiv: Veliki Uskrs duha i prekidi stvarnošću

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

16.03.2025.

15:21

Kad se sve prebroji, bio je to najveći protestni skup u istoriji Srbije.

FOTO: Beogradski protest kroz novosadski objektiv: Veliki Uskrs duha i prekidi stvarnošću

Foto: Dragana Prica Kovačević

Kad se sve sabere i oduzme, bio je to, kako bi Đole otpevao, "veliki Uskrs duha", ali sa povremenim prekidima stvarnošću.

Proleće je došlo u Beograd, 15. u martu, mirisalo je na mladost, radost, slobodu, pesmu i skidanje teškog tereta sa leđa onima čija mladost i pesma su ostali u decenijama tuge, ljutnje i crnila koje su prethodile.

Iako je glavni skup najavljen za 16 časova, ljudi koji nisu već prethodnog dana stigli u glavni grad Srbije, krenuli su u rekama da pristižu već u prepodnevnim časovima.

Na Novom Beogradu prepoznavali su se međusobno Novosađani, ljudi iz ranjenog grada čija rana je sve ovo pokrenula, po zastavama, transparentima, bedževima...

Pozdravljali su se i pratili jedni druge, jer ko bi bolje znao kako se snaći (izgubiti) u Beogradu od Novosađana.

Prva tačka za mnoge bio je Pionirski park, odnosno bar prilaz njemu, jer nije do 15 časova, zbog bezbednosti moglo da se prođe tamo. Ljudi su imali potrebu da vide taj igrokaz, taj kontrast između stvarnosti koju oni viđaju na ulicama već mesecima unazad, zbog koje plaču, smeju se i iznova pronalaze nadu i loše izrežirane predstave ograđene i zaštićene od strane institucija koje bi trebalo da štite sve građane.

I zaista, kontrast jeste zapanjujuć. S jedne strane vidimo redare i bajkere kako čuvaju zgradu Parlamenta, pa i te "ćacije" tako što onemogućavaju ulaz u prostor ispred Skupštine, a sa druge ograđene redom sad već uništenih traktora, redom ograde, i redom policajaca u punoj opremi, koji bez problema okreću leđa onima među kojima je utvrđeno da ima kriminalaca, a dižu štitove i spuštaju vizire ka "drugoj strani".

Malo dalje, na Trgu republike, nasmejani ljudi grlili su se, smejali i plakali dok su dočekivali građane i studente iz svih delova Srbije. Eksplozija kreativnosti iskazana je transparentima, zastavama, maketama... Kada se, u predviđeno vreme, krenulo ka Skupštini, bili su to milimetarski koraci zbog ogromne gužve, a još nisu pristigli ni ljudi iz Novog Beograda.

Na putu do Skupštine, kao ni na svim ostalim "pešadijskim poduhvatima" nije bilo guranja, ako je neko morao da prođe da sustigne svoju grupu ili iz nekih drugih razloga, uz osmeh je propuštan.

Kiša nije nikom smetala. Šetnja do Slavije trajala je sat ili dva, iako je uobičajeno da ne traje više od 20 minuta. Tamo se slušao blokadni hor, pevalo se i grlilo, ne sluteći šta se dešava kod Skupštine.

Potpunu tišinu koja je trebalo da traje 15 minuta prekinula je njihova stvarnost u suprotnosti sa onom koju mi gledamo na ulicama, užasan zvuk, stampedo i povrede. Prekid nečeg lepog što je poslednjih meseci postalo sveto, bio je upravo prekid tom stvarnošću, tom spoznajom da i druga strana ima svoju svetinju, a to je apsolutna vlast.

Prekidi su nastali zapravo sinhronizovano, nekako se na različitim krajevima protesta u isto vreme desilo sve - od zvučnog topa za koji policija poriče da ga je koristila, preko topovskih udara, bacanja kamenica i tuča. I u tom trenutku, kako su studenti rekli, to je prestao da bude njihov protest, oni nisu mogli da osiguraju bezbednost prisutnih, i zaista niko nije mogao da zna šta je sledeće, kada se videlo na šta su spremni.

Posle toga, veliki broj ljudi sa Slavije uputio se ka Narodnoj skupštini, upravo da bi video šta se tamo dešava, zašto su studenti skinuli prsluke, šta je sledeće... Celim putem sa strane je stajala policija u opremi za razbijanje demonstracija, spremna da interveniše. Bes ljudi u vazduhu je bio opipljiv. Psovali su ih, vikali su im da su izdali državu, pitali su ih koga to brane. Odgovor sa njihove strane? Besni pogledi i podignuti štitovi.

Sam prilaz Parlamentu bio je sablasan, iako se više ništa nije dešavalo, ljudi su bili očigledno napeti. U jednom trenutku su okupljeni krenuli da beže sa te strane ka Trgu Nikole Pašića velikom brzinom, vičući na sve da trče. Nije se otkrilo zbog čega. Stalno su stizale vesti da se približava još jedinica policije i žandarmerije.

"Javni servis" emitovao je nešto kasnije još jedno obraćanje jednog, naspram stotina hiljada ljudi. Njegove poruke opet su za njih bile najbitnije. Njegove poruke ponovo nisu bile dostojanstvene, jer dostojanstvo ne stanuje tamo gde neko ne shvata da negde nije dobrodošao, a nisu bile ni pomirljive. Njegove poruke su, na kraju krajeva, bile i nebitne, jer je te noći ugrožena bezbednost tih stotina hiljada ljudi, a za to je, iako nenadležan, ponovo odgovoran.

Beograd juče jeste bio svet i bio je glavni grad svih koji su u njega došli - od Novog Sada do Novog Pazara, i to je daleko bitnija poruka od bilo čega drugog što se moglo čuti na RTS-u u 22.20h ili posle toga iz studija Slagalice - ko zna, zna.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

blokada fakulteta Protest u Beogradu

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

@Nina

17.03.2025 • 08:33

Ti si ,izgleda, promasila poentu i protest.
A verovatno bi prva podmetnula lobanju da ti neko skace po njoj, zar ne?

4 2 +2
Bogdana

16.03.2025 • 21:50

На великом протесту студената и грађана у Београду, на тргу Славија, Блокадни хор извео девет песама: химну „Боже правде“, студентску химну „Гаудеамус игитур“, „Остајте овдје“ Алексе Шантића, „Српкињу“ Исидора Бајића, „Ово је Србија“ Николе Грбића, „Тамо далеко“, „Ово је земља за нас“ групе ЕКВ, „За милион година“ групе извођача (YU Rock misija) и „Востани, Сербие“ Доситеја Обрадовића.

14 10 +4
Bivši student

16.03.2025 • 16:31

Fatamorgana realnosti

Studenti u Evropi: svaki semestar na drugom faxu, u drugoj zemlji.

Zaljubljuju se,rade,uče,pa uzmu ranac i proputuju pola Evrope za par meseci sa društvom verujući da je život lep, a budućnost sigurna.

Studenti u Vojvodini i Srbiji: pišu markerom na podlaktici telefone oba roditelja u slučaju nesreće povrede i gubitka svesti na svakodnevnim protestima unazad 4 meseci i nemaju nameru da ih brišu .

12 15 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.