Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Hrvatski ministri o izjavi Borisa Bratine: Treba se zabrinuti zbog narativa u Srbiji, ministar poput Gebelsa
18.12.2025.•
0
Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je oštro osudio izjave ministra informisanja Borisa Bratine o Hrvatskoj, rekavši da svi treba da se zabrinu zbog takvog narativa u Srbiji.
Amerikanci usvojili Zakon o Zapadnom Balkanu: Oštre kritike za Srbiju, sankcije povezanima sa korupcijom
18.12.2025.•
6
Američki Kongres usvojio je obiman Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u kom se navodi i da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće i da su izborni uslovi nepravedni.
Tužilac: Četiri puta više prijavljenih fizičkih napada na novinare u ovoj godini u odnosu na 2024.
18.12.2025.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković izjavio je da je od početka 2025. svim tužilaštvima u Srbiji prijavljeno 117 slučajeva u kojima je došlo do ugrožavanja bezbednosti novinara.
Advokat Beljanski: Vučić pomilovanjima priznaje da ne veruje pravosuđu da će biti poslušno
18.12.2025.•
2
Advokat Slobodan Beljanski izjavio je da data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno.
Vlada Srbije preporučila da Badnji dan i 24. decembra i 6. januara bude neradan
18.12.2025.•
10
Vlada Srbije preporučila je poslodavcima da Badnji dan - 24. decembra 2025. po gregorijanskom kalendaru i 6. januara 2026. po julijanskom kalendaru bude neradan za vernike.
Tužilaštvo: Snimak razgovora direktora Telekoma i Junajted grupe o promeni uređivačke politike N1 montiran
18.12.2025.•
10
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je audio snimak razgovora između direktora Telekoma Srbija Vladimir Lučić i direktora Junajted grupe Stana Milera montiran.
Poznato koliko je koštala obnova dva bulevara koja su oštetila vojna vozila tokom parade na Novom Beogradu
18.12.2025.•
9
Nakon vojne parade "Snaga jedinstva" u septembru, rekonstrukcija Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu koštala je 196,7 miliona dinara, dok je rekonstrukcija Bulevara Nikole Tesle koštala 79,07 miliona dinara.
Režim pravi ideološke udžbenike istorije za razvijanje "patriotskih vrlina": Da li se iza svega krije novac?
18.12.2025.•
10
Najava države da odustane od objavljivanja nacionalnih udžbenika za najavljenih sedam predmeta, uz zadržavanje isključivo udžbenika iz istorije i geografije, ne predstavlja pedagošku, već pre svega političku odluku.
Rektor Đokić uputio apel premijeru Macutu da odloži primenu SPIRI sistema: "Sprečiti teške posledice"
18.12.2025.•
27
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je otvoreno pismo premijeru Đuru Macutu, u kome traži odlaganje primene Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje (SPIRI).
Poljoprivrednik iz Klenja prekinuo štrajk glađu: Ministarstvo pristalo na sastanak
18.12.2025.•
0
Poljoprivrednik iz sela Klenje u Opštini Bogatić, Nemanja Lacković, odlučio je da prekine štrajk glađu.
Tanja Soldatović nova rektorka Državnog univerziteta u Novom Pazaru, zamenila Zanu Dolićanin
18.12.2025.•
3
Savet Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) izabrao je Tanju Soldatović za novu rektorku te visokoškolske ustanove.
Više javno tužilaštvo pokrenulo postupak po tužbi Mrdića protiv Dolovac i drugih tužilaca
18.12.2025.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Trećem osnovnom javnom tužilaštvu zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja u cilju ispitivanja navoda krivične prijave Uglješe Mrdića protiv četiri javna tužioca.
A1 Ultra 5G je stigao – mobilni internet i do osam puta brži u većini urbanih zona Srbije
18.12.2025.•
0
A1 Srbija lansirao je A1 Ultra 5G mrežu, obezbeđujući korisnicima od prvog dana znatno brži i pouzdaniji mobilni internet.
Vučić izjavio da neki roditelji-negovatelji ne žele da rade: Uvredio one koji se 13 godina bore za osnovno
18.12.2025.•
31
Predsednik Aleksandar Vučić je prilikom gostovanja na RTS rekao da će država izaći u susret roditeljima-negovateljima, ali da "moramo da vidimo kako to da ograničimo jer će doći do bezbroj zloupotreba".
Monarhisti: Država ni dinar ne da za Dvorski kompleks, to je osveta princu Filipu za podršku studentima
18.12.2025.•
16
Monarhisti - Pokret za Kraljevinu Srbiju osudili su danas odluku vlasti da u budžetu za 2026. godinu u potpunosti ukine sredstva za održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju.
Poslanici Skupštine Srbije izabrali sudije Ustavnog suda koje je predložio Vučić
18.12.2025.•
2
Poslanici Skupštine Srbije izabrali su većinom glasova sudije Ustavnog suda koje je predložio predsednik Aleksandar Vučić.
Sa tržišta Srbije i Hrvatske povučena hrana za odojčad zbog mogućeg prisustva bakterije
18.12.2025.•
0
Sa tržišta Srbije povučena je hrana za odojčad Aptamil AR1.
Prosečna plata samo na momenat uspela da pokrije prosečnu potrošačku korpu - koja je ponižavajuća
18.12.2025.•
7
U statistici se u prvoj polovini ove godine desilo nešto izuzetno retko pa je prosečna zarada pokrila prosečnu potrošačku korpu.
Optužnica tužilaštva zbog nameštanja posla - firma Željka Drčelića nastavila da dobija tendere
18.12.2025.•
3
Tužilaštvo za organizovani kriminal je još 2021. pokrenulo istragu o nameštanju tendera Konkord vestu, firmi u vlasništvu biznismena bliskom SNS-u Željku Drčeliću. Ipak, on je nastavio da dobija vredne poslove.
"Putevi Srbije" pred Svetog Nikolu apeluju na vozače: Nemojte voziti pijani, koristite zimsku opremu
18.12.2025.•
1
"Putevi Srbije" apeluju na sve vozače i učesnike u saobraćaju da, usled pojačanog intenziteta saobraćaja koji se očekuje u petak, 19. decembra zbog proslave Svetog Nikole, ne kreću na put bez obavezne zimske opreme.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar