Da li se "smeši" Laura Koveši: Istraga o mogućoj zloupotrebi zajmova Evropske investicione banke
Istraga evropske tužiteljke Laure Koveši biće fokusirana na potencijalnu zloupotrebu zajmova Evropske investicione banke za rekonstrukciju pruge i Železničke stanice u Novom Sadu.
Foto: 021.rs
Prugu od Beograda do Budimpešte od početka mnogi smatraju za sporan projekat zbog samog načina sprovođenja, a od pada nadstrešnice u Novom Sadu, ona je postala predmet interesovanja šire javnosti. Međutim, sada će, zbog potencijalne zloupotrebe novca, biti u fokusu i evropskog tužilaštva.
Vest da će poznata evropska tužiteljka Laura Koveši voditi istragu u Srbiji u vezi sa projektom pruge od Beograda do Budimpešte, a u sklopu koje se nalazi i železnička stanica u Novom Sadu, čija nadstrešnica je pala i usmrtila 15 osoba, potvrđena je.
S druge strane, nade u otkrivanje istine u vezi sa padom nadstrešnice brzo su tako razvejane, jer je Koveši u izjavi za Radio-televiziju Srbije negirala da se njena istraga bavi tim slučajem.
Naime, prema njenim rečima, istraga će biti fokusirana na potencijalnu zloupotrebu sredstava iz evropskih fondova u ovom projektu.
Koveši je za RTS pojasnila da je reč o zajmovima koje je za rekonstrukciju pruge i stanice u Novom Sadu dodelila Evropska investiciona banka (EIB).
Slučaj je pokrenut jer je tužilaštvo dobilo pritužbu privatnog lica, rekla je Koveši navodeći da očekuje saradnju srpskih vlasti.
Ono što je u ovom slučaju nedorečeno, jeste koji fondovi i koliko novca je iz Evrope učestvovalo u ovom projektu, piše Danas.
Poznato je da je EU u samoj pripremi i na početku celog projekta bila aktivna, kao i da su Srbiji bili dostupni i zajmovi kod EIB i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), pod povoljnim uslovima. Međutim, ostalo je nepoznato da li je Srbija ikad ove vrste sredstava koristila, jer se okrenula poslovanju, pre svega, sa Kinezima.
Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbij kaže da ostaje nejasan taj deo u kom su fondovi EU korišćeni.
"Pitanje je da li je došlo do nenamenskog korišćenja fondova EU za to ili je EU dala deo para za izgradnju, odnosno studiju izvodljivosti, projekat i slično. Nije jasno u kom delu su evropske pare ušle u priču, znamo samo za kineske i za domaće", objašnjava on.
Međutim, kako dodaje, čim se Koveši interesuje za to, taj deo novca očigledno postoji.
"Bilo bi dobro da se sazna u kom segmentu je evropski novac korišćen i da li je korišćen u skladu sa namenom, jer se ne može koristiti nenamenski bez dogovora sa samom EU", tvrdi Međak.
Evropski javni tužilac kada istraži ovaj slučaj, on taj predmet i sve dokaze predaje domaćim tužilaštvima u nadležnost na dalje gonjenje, navodi on.
"Onda domaći moraju da postupaju po tome, odnosno ako se ogluše o to, onda nam preti suspenzija svih drugih fondova EU, jer to su njihove pare i obavezali smo se da ćemo ih trošiti u skladu sa pravilima", upozorava naš sagovornik.
On ukazuje da je neko privatno lice podnelo ovu prijavu, a da je razlog najverovatnije to što su sada počeli da isplivavaju detalji finansijske konstrukcije za prugu.
"Da nadstrešnjica nije pala, verovatno se ne bi saznalo šta se tu dešavalo, zato to jeste povezano iako pad nadstrešnice nije predmet istrage", zaključuje Međak.
Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić za naš portal navodi da je osnovni problem što nije postojala nikakva predinvesticiona studija ili analiza, koja bi utvrdila zašto su kineske kompanije, koje su realizovale posao, povoljnije od bilo koje evropske kompanije.
To pitanje je posebno bitno, prema njegovim rečima, jer su naše železnice, po tehnologiji, morale da se usklade sa evropskim železničkim standardima.
"Kinezi pre ove pruge nikad nisu gradili prugu po evropskim standardima. Tehnologija za pruge u Kini i čitav sistem železnica je drugačiji nego u Evropi. Nije postojala studija koja bi pokazala da Kinezi mogu da nam ponude veći kvalitet, bolju cenu, da brže izvedu radove sa zadovoljavajućim kvalitetom… ta odluka je dakle bila isključivo politička i zato je imala ozbiljne konsekvence", ukazuje on.
Rajić podseća i da nije sproveden nijedan proces javnih nabavki u biranju ponuđača, već da su oni birani direktnom pogodbom, što je protivno ugovoru o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Zbog toga, kako dodaje, nisu mogle da učestvuju ni srpske, ni evropske kompanije.
Još jedan problem, prema njegovim rečima, je to što kineske firme nisu mogle da isprojektuju prugu po potrebnim evropskim standardima jer nikad nisu učestvovale u tome, zbog čega su se obratile CIP-u, koji je onda zajedno sa njima to projektovao.
"U tom projektu je napravljen čitav niz grešaka i bilo je dosta propusta. Problem je što su i nabavke sprovedene tako da su troškovi održavanje te pruge, ovako izgrađene, po kilometru višestruko viši nego za prosečnu prugu brzine do 200 kilometara na čas u Evropi", upozorava Rajić.
I u budućnosti je upitno kako će se ova pruga održavati, naglašava on.
„Troškovi će biti jako visoki, a pruga neće biti rentabilna od putničkog i teretnog prometa. Posebno od putničkog koji se dotira u skoro svim zemljama“, pojašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da ceo projekat nije bio dovoljno transparentan.
"Inicijalno se spominjalo da je ukupan iznos bio 1,9 milijardi dolara, najvećim delom je to bio kineski kredit. Međutim, mi znamo da je zbog propusta i različitih intervencija na pruzi, još više stotina miliona dolara kasnije potrošeno. Ono što ne znamo je da li je taj novac koji je bio dodat za sve što nije urađeno prvobitnim projektom, a što podrazumeva i izgradnju stanične infrastrukture, odnosno renoviranje pojedinih stanica u šta spada i renoviranje stanice u Novom Sadu, bio evropski. Odnosno da li se država poslužila i zagrabila i u neke evropske pare", napominje Rajić.
Ugovor koji je potpisan sa Kinezima bio je, prema njegovim rečima, sasvim protivan svim evropskim normama o izgradnji infrastrukture.
Rajić tvrdi da ne postoji nijedan ugovor o izgradnji železničke infrastrukture u Evropi koji je tajan, zbog čega veruje da je ceo ovaj projekat bio vrsta jednog "velikog eksperimenta".
On dodaje da ostaje pitanje šta je bio motiv da se posao sprovede na takav način.
"Logika izgradnje železnice počiva na tome da je to jako skupa igračka, jer što je brža pruga, ona se brže i rabi i mora češće da se održava, odnosno troškovi održavanja rastu. U roku od 20 godina, na održavanje mora da se da još 2,7 puta toliko koliko je inicijalna investicija u prugu. To ide i do 3,5 ili četiri puta ako te brzine rastu", objašnjava on.
Rajić ukazuje na to da je sada problematično što nemamo domaće kompanije da rade kompletno održavanje pruge i šinskih vozila i svega što se koristi na toj pruzi.
"To održavanje je jako skupo, jer morate da pozivate firme koje su na 500 ili 1.000 i više kilometara udaljene od vas, da oni šalju svoje inženjere kod vas ili da vi šaljete cele vagone na popravak tamo. Zbog toga onda ta železnica košta basnoslovno, jer su Kinezi daleko, a oni su gledali da sve što mogu donesu i ugrade iz Kine", ukazuje on.
Pročitaj još
Rajić navodi da ljudi iz železničkog sektora nisu očekivali da će da padne neki građevinski deo, kao što je nadstrešnica.
"Ali sumnje u posao, što se tiče same železnice, su jako izražene kod svih, jer su svi videli kako je projekat vođen i kako je posao rađen paušalno i proizvoljno, a na sve to je vršen i veliki politički pritisak da se rokovi skrate", kaže on.
On ukazuje na još jednu stvar, a to je da je naša pruga zbog svega značajno skuplja od evropskih.
"Mi ne znamo ukupnu cifru ovog projekta, ali verujemo da se cena po kilometru pruge kretala između 10 i 12 miliona dolara. Kada odete u Evropu i vidite pruge brzina do 200 kilometara na sat, u zavisnosti od toga da li su rađene po ravnom ili brdovitom terentu, cene se kreću oko četiri do pet miliona evra za prugu koja ide po ravnoj površini, a od 5,5 do 6,5 za pruge koje idu kroz složene terene. Tu se vidi da smo mi po kilometru pruge bili dosta skuplji od ovih proseka", zaključuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Policija intervenisala na mestu gde Dijana Hrka štrajkuje glađu, uhapšen prevoznik Jaćimović
02.11.2025.•
0
Pripadnici intervetne jedinice policije, u punoj opremi za razbijanje demonstracija, intervenisali su u Ulici kneza Miloša kod Skupštine Srbije gde je Dijana Hrka danas u 11.52 započela štrajk glađu.
Leks specijalis za Generalštab u utorak pred poslanicima - korak bliže realizaciji planova Trampovog zeta
02.11.2025.•
3
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je za 4. novembar sednicu parlamenta na čijem će dnevnom redu biti leks specijalis za projekat kompanije Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, na mestu Generalštaba.
Vučić u obilasku gradilišta Nacionalnog stadiona: Biće najbezbedniji
02.11.2025.•
9
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi grubi građevinski radovi na Nacionalnom stadionu u Surčinu trebalo da budu završeni do 28. februara 2027.
Ministar Bratina: Oko nesreće u Novom Sadu napravljena bezvezna politička hajka
02.11.2025.•
26
Ministar informisanja Boris Bratina izjavio je da će izbori biti poslednja prilika za veliki haos, kada očekuje, kako navodi, rušenje biračkih mesta i ometanje glasanja.
Policajac iz Beograda uhapšen na Jarinju
02.11.2025.•
0
Na administrativnom prelazu Jarinje uhapšen je muškarac sa Kosova i Metohije, trenutno zaposlen u MUP-u Srbije, javlja KoSSev.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
02.11.2025.•
6
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Toma Fila: Srbi danas žive bolje nego ikad
02.11.2025.•
48
Funkcioner SPS i advokat Toma Fila izjavio je da "danas Srbi žive bolje nego ikad" i da danas "nijedni izbori nisu pokradeni".
Načelnik saobraćajne policije: Polovina dece prevozi se nepropisno u automobilima i toga je sve više
02.11.2025.•
2
Načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Slaviša Lakićević izjavio je da je od početka godine u saobraćajnim nesrećama poginulo osmoro dece a sva ona su život izgubila kao putnici u vozilu.
Profesor Jovanović: Imali smo daleko grđe vlasti, ali Vučićeva je najbeščasnija
02.11.2025.•
3
Profesor na Pravnom fakultetu Miodrag Jovanović ocenjuje da dok je ova vlast na čelu države, institucije neće u punom kapacitetu raditi da obezbede jednakost pred zakonom.
Amerika sprema Zakon o demokratiji na Zapadnom Balkanu - tiče se i Srbije
02.11.2025.•
41
U američkom Senatu predstavljen je predlog zakona pod nazivom "Western Balkans Democracy and Prosperity Act" (Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana).
Politikolog Milivojević: Na predsednika Srbije utiču samo istraživanja javnog mnjenja
02.11.2025.•
2
Politikolog Cvijetin Milivojević ocenio je da na stavove domaćih vlasti, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića, utiču istraživanja javnog mnjenja - odnosno mišljenja njegovog biračkog tela.
Švajcarska radio-televizija: Vučić gleda samo da sačuva vlast, njegova izvinjenja su čista kalkulacija
02.11.2025.•
14
Učesnici masovnog skupa u Novom Sadu uvereni su da je Srbiji potreban novi početak i traže nove izbore, ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić za to ne želi ni da čuje i njega zanima isključivo opstanak na vlasti.
Umesto dosadašnjeg naučnika na funkciji direktora Fonda za nauku: Vlada postavila Dariju Kisić
01.11.2025.•
33
Darija Kisić smenjena je sa funkcije direktorke Instituta Torlak koji je već duže vreme u teškoj finansijskoj situaciji. Ona je međutim dobila novu direktorsku funkciju.
VIDEO: U Nišu održan skup povodom godišnjice pada nadstrešnice
01.11.2025.•
0
U Nišu je večeras, u tišini, bez transparenata i pištaljki, obeležena godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je stradalo 16 ljudi.
Beograđani održali 16 minuta tišine: Na više lokacija za one koji nisu otišli u Novi Sad
01.11.2025.•
1
Beograđani koji nisu mogli da danas odu u Novi Sad održali su 16 minuta tišine na Trgu republike.
Vozio 160 kilometara na čas: Uhapšen pijani vozač bez dozvole
01.11.2025.•
1
Policija je u Zemunu isključila iz saobraćaja vozača (55) koji je upravljao automobilom brzinom od 159,6 kilometara na čas.
Tadić: Licemerno izvinjenje Vučića, režim će već sutra nastaviti sa propagandom
01.11.2025.•
11
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je kao "licemerno" sinoćno izvinjenje sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića studentima i građanima koji su protiv vlasti.
Nova osnovica za utvrđivanje novčane socijalne pomoći iznosi 12.266 dinara
01.11.2025.•
2
Novi nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca odnosno nosioca prava u porodici iznosi 12.266 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.
Bursać: SNS nepovratno izgubila deo rejtinga, zato ni ne raspisuje izbore
01.11.2025.•
17
Viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenio je da je SNS nepovratno izgubila deo svog rejtinga.
Od danas obavezne zimske gume - ako na putu ima snega, leda ili poledice
01.11.2025.•
1
U Srbiji su od danas, 1. novembra do 1. aprila na vozilima obavezne zimske gume na sva četiri točka, ako na putu ima snega, leda ili poledice.
Vučić na listi "predatora slobode medija" Reportera bez granica
01.11.2025.•
1
Reporteri bez granica (RSF) objavili su listu 34 "predatora slobode medija" koji su 2025. godine napadali novinare i pravo na informisanje među kojima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Komentari 18
Mikica
Botina
Znak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar