Evropska komisija utvrdila listu projekata značajnih za EU: Nema "Jadra" - ali to ne znači ništa

Autor: Beta, N1

Info

25.03.2025.

21:36 > 21:36

Evropska komisija je prvi put utvrdila listu 47 strateških projekata čiji je cilj podsticanje domaćih kapaciteta za strateške sirovine.

Evropska komisija utvrdila listu projekata značajnih za EU: Nema "Jadra" - ali to ne znači ništa

Foto: Beta (Darko Vojinović)

Ovim će se, naime, "ojačati evropski lanac vrednosti sirovina i diversifikovati se izvori snabdevanja".

U ovoj odluci za sada nema projekta "Jadar". Međutim, to ne mora da znači ništa.

Novi strateški projekti su značajan korak u sprovođenju Akta o kritičnim sirovinama (The Critical Raw Materials Act, CRMA) koji treba da osigura da do 2030. godine vađenje zadovolji 10 odsto tražnje u EU, prerada 40 odsto, a recikliranje strateških sirovina 25 odsto tražnje EU.

Ostvarivanjem tih ciljeva, navela je Evropska komisija, novi strateški projekti znatno doprinose "zelenoj" i "digitalnoj tranziciji" EU i podržavaju evropsku odbrambenu i vazduhoplovno-svemirsku industriju.

Na listi je 47 novih strateških projekata u 13 članica EU - Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugalu, Poljskoj i Rumuniji.

Projekti obuhvataju jedan ili više segmenata lanaca vrednosti sirovina, pri čemu se 25 odnosi na vađenje, 24 na preradu, deset na recikliranje i dva na zamenu sirovina.

Strateški projekti obuhvataju 14 od 17 strateških sirovina navedenih u CRMA, uključujući 22 projekta s litijumom, 12 s niklom, deset s kobaltom, sedam s manganom i 11 s grafitom.

Komisija je saopštila da izabrani projekti doprinose snabdevanju EU strateškim sirovinama u skladu sa kriterijumima zaštite životne sredine, socijalnim i kriterijumima upravljanja, i da su tehnički izvodljivi.

Očekuje se da ukupna kapitalna ulaganja u tih 47 strateških projekata, da bi postali operativni, dostignu 22,5 milijardi evra.

Ti projekti imaće koristi od koordinisane podrške Komisije, članica EU i finansijskih institucija.

Od koristi će biti i pojednostavljeno izdavanje dozvola. U skladu s CRMA, postupak izdavanja dozvola neće trajati duže od 27 meseci za projekte vađenja i 15 za druge projekte dok trenutno ti postupci mogu da traju od pet do deset godina.

Izvršni potpredsednik Evropske komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne rekao je da EU sada zavisi od trećih zemalja za mnoge sirovine i da će 47 identifikovanih strateških projekata pomoći da se obezbedi domaće snabdevanje.

"Ovo je istorijski trenutak za evropski suverenitet kao industrijske sile", ocenio je Sežurne.

Nema projekta "Jadar" - to ne znači da je EU odustala

To što u odluci o strateškim sirovinama nema "Jadra", ipak, ne znači da je Evropska unija odustala od litijuma iz Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da će EU za sedam ili osam dana proglasiti projekat iskopavanja litijuma u Srbiji Jadar za svoj strateški projekat van zemalja EU.

Naime, kako je objavio evropski komesar, projekti iz trećih država biće objavljeni "narednih nedelja", piše N1.

Među najavljenim projektima nema ni nemačkog rudnika Cinvald, koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem prošle godine obilazio sa tadašnjim kancelarom Olafom Šolcom.

To je mesto na granici sa Češkom gde bi Nemci voleli da otvore rudnik, pod uslovom da zadovoljava najviše ekološke standarde. Prema planu odnosno projektu, Cinvald, koji se nalazi u Saksoniji, trebalo bi da čini celinu sa projektom Celovec iz Češke, najvećim nalazištem litijuma u Evropi.

U pitanju je napušteni rudnik, gde su ranije kopani kalaj i drugi metali, a posle njihovog zatvaranja Cinvald se okrenuo turizmu, od čega i danas živi.

"Izmerene i pretpostavljene rezerve u Cinvaldu iznose 430.000 tona litijuma, kao elementa, odnosno metala. To su veoma velike rezerve. To znači da se radi o drugim najvećim zalihama litijuma unutar EU, odnosno trećem po veličini depozitu u Evropi. Mi ćemo promeniti ovaj region, mi ćemo promeniti i živote ljudi, ali biće i uticaja na prirodu", rekao je za DW Marko Ulig, direktor kompanije "Cinvald litijum". On procenjuje da bi godišnje moglo da se proizvede do 800.000 baterija za električna vozila.

Ono što se ne zna jeste da li će i kada biti otvoren rudnik u Nemačkoj. Procenjuje se da su u pitanju godine, pod uslovom da se zadovolje ekološki standardi.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

M

26.03.2025 • 07:07

M

Demokrate su dovele Rio Tinto uz ogromne provizije i zloupotrebu položaja za koji još nisu odgovarali a hoce! Vucic je sve preuzeo umesto da prekine i pocinio još veću krivicnu odgovornost za sta ce odgovarati opravdano jer kopati nece sigurno!!!

5 5 0
R49

26.03.2025 • 07:00

Bez kičme

Ne brinite. Vrdalama je obećao i potpisao i ono što nisu od njega tražili. On je moralna gromada, ali u negativnom smislu.

5 7 -2
Zovite pravim imenom

26.03.2025 • 06:41

Za njih nije ali ne zaboravite da ovi idu i nude. Drugo, Rio Tinto je po vecinskim akcionarima kineski.

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.