Lečenje o trošku države i kod privatnika: Dugo najavljivano, a i dalje samo misaona imenica

Autor: NIN

Info

30.03.2025.

23:11

Da je sve bilo kao što je obećano, građani Srbije sa overenom zdravstvenom knjižicom, odnosno o trošku RFZO, uveliko bi mogli da biraju da li će se lečiti u državnoj ili privatnoj ustanovi.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

No, kako piše NIN, ta ideja, koja je svojevremeno potekla od Ministarstva zdravlja, na kraju skoro da i nije realizovana. Sagovornici NIN-a ocenjuju da bi mogućnost lečenja kod privatnika o trošku RFZO bila više nego korisna za građane, ističući i da je neverovatno da ovo bitno pitanje nije postalo prioritet za donosioce odluka.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je početkom 2015. prognozirao da bi odlazak kod privatnog lekara uz overenu zdravstvenu knjižicu mogao postati realnost za manje od godinu dana i da je u planu da se u prvom trenutku to praktikuje u pedijatriji, ginekologiji, oftalmologiji i dijagnostici. Ministar Lončar je prošle godine spomenuo da se zalaže za "produbljivanje saradnje javnog i privatnog zdravstva", ali nije konkretno objasnio šta bi to sve moglo da podrazumeva.

U međuvremenu je RFZO zaključio ugovore sa privatnim zdravstvenim ustanovama za pružanje usluga kao što su vantelesna oplodnja, operacija katarakte i hiperbarična medicina, dok za ostale preglede i zahvate građani o trošku Fonda i dalje isključivo moraju u državne ustanove. Istina, Pravilnik RFZO podrazumeva povrat novca za određenu dijagnostiku na koju pacijenti u državnoj ustanovi moraju da čekaju duže od 30 dana i ako ispune tražene kriterijume - da im je život bio u opasnosti ili da su trudni.

Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović za NIN na ličnom primeru objašnjava šta bi značila mogućnost lečenja u privatnim ordinacijama o trošku Fonda.

"Ovih dana sam bio na VMA, podigao sam nalaz skenera koji sam prethodno uradio. Lekari nisu bili zadovoljni kako je radiolog očitao nalaz. Otišao sam odmah u jednu privatnu kliniku u kojoj će me očitavanje samo jednog malog dela tog nalaza koštati 20.000 dinara. Naravno da bi bilo super kada bi to platila država, odnosno Fond, ali to nije realno. Često govorim o tome koliko je neophodan dijalog između privatnog i državnog zdravstva. Procena je da čak 42 odsto svih para koje se potroše u srpskom zdravstvu odlazi privatnicima, što su ogromne pare. Mislim da se država pravi kao da privatni sektor ne postoji, što nije dobro", navodi Pilipović.

Kako kaže, građani su naučeni da je zdravstvo besplatno, "što je potpuna besmislica".

"I u privatnom i u državnom sistemu zdravstva sve se plaća, samo na različite načine. Mi imamo obavezno zdravstveno osiguranje, moramo da plaćamo RFZO-u i ne možemo da biramo. Stvari nisu jednostavne i lako rešive, ali postojeće stanje ne odgovara skoro nikome, možda samo vlasnicima velikih privatnih klinika", smatra Pilipović.

Dr Draško Karađinović iz NVO "Doktori protiv korupcije" kaže za NIN da su principi "slobodan izbor lekara" i "novac prati pacijenta" temelji na kojima počiva savremena, racionalna organizacija zdravstva u Evropi, pa i šire.

"Nažalost, to nije slučaj u Srbiji, pa se mora reći da je zdravstvo, svakako, sektor gde država najviše kasni za reformom koja bi nas približila evropskim standardima. Uostalom, pokazatelji sve govore: smrtnost od kardiovaskularnih bolesti je dva puta veća od proseka u Evropi, po umiranju od malignih bolesti Srbija je takođe pri vrhu našeg kontinenta. A ove dve grupe bolesti predstavljaju 70 odsto uzroka smrtnosti ili 70.000 smrtnih ishoda godišnje. Paradoksalno, ukupna javna i privatna potrošnja za zdravstvo je oko 11 odsto BDP ili više od sedam milijardi evra. Ovo pokazuje da je postojeći model zdravstva potpuno prevaziđen, skup i neefikasan i da je neophodna hitna duboka reforoma", smatra Karađinović.

Prema njegovom mišljenju, prva mera je demonopolizacija državnog zdravstva, pre svega u sektoru ambulantne medicine, odnosno primarne zdravstvene zaštitite i jednodnevne medicine koja bi otvorila mogućnosti da osiguranik sa svojom knjižicom bira lekara gde će se lečiti, a da ga novac iz njegovog doprinosa od 10,3 odsto na bruto platu prati i finansira njegovo lečenje.

"Stvarnost pokazuje da je Srbija retka država u Evropi gde to još nije moguće. U Srbiji u 2025. godini sve možete da birate - grad gde ćete živeti, stranku za koju glasate, firmu u kojoj ćete raditi, medije koje pratite, birate automobil i mesto letovanja, itd, ali jedino ne možete za svoj novac iz obaveznog doprinosa da birate lekara. I neverovatno je da to tako bitno životno pitanje ni do danas nije postalo prioritetno društveno pitanje", dodaje Karađinović.

On kaže da ne treba posebno opisivati prednosti načela konkurencije nad načelom monopola u svakoj oblasti života, pa i u zdravstvu.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

ZDRAVSTVO zdravstveno osiguranje

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

milovan

31.03.2025 • 17:21

misljenje

Kakav ce to haos da nastana tek
privatnici bi naplacivali od drzave puta sto a kvalitet lečenja ne bi mrdnuo sa lestvice gde se i sad nalazi .
Bruka i sramota.

2 1 +1
Dragica

31.03.2025 • 08:54

Lečenje o trošku države

Što se tiče zdravstva i lečenja u srbiji je na nuli !zar je toliki problem praviti kontrole pa videti gde doktori rade dok drugi pacijenti sede u klinici i čekaju !treba reda uvesti da se svi leče preko kartice koji plačaju socijalno kod privatnika ili u klinici bez doplate naše je osiguranje skuplje od nemačkog kad uzmeš u obzir da plačaš dva puta lečenje ,,,ako stigneš na red to je najveća bruka u srbiji ,,,,,

3 1 +2
dacic

31.03.2025 • 04:22

narod se leci kod domacih ''strucnih'' lekara
dok vlast i elita ide napolje jer ne bi da rizikuju da ih ovi domaci izlece

8 10 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.