Da li je došlo do zamora studentskih protesta i koji su mogući naredni koraci?
Posle nekoliko meseci protesta, zamor je prirodan. To ne znači da je borba gotova. Ipak, umesto masovnih okupljanja, pitanje je kako dalje usmeriti energiju studentskih i narodnih protesta.
Foto: 021.rs
Nekoliko meseci je prošlo od početka studentskih protesta, a bliži se 15. april, koji je ministarka prosvete u ostavci Slavica Đukić Dejanović proglasila "poslednjim terminom da fakulteti počnu da rade". Isti datum označiće i mesec dana od 15. marta i dosadašnjeg pika masovnosti studentskih protesta, ali i protesta u Srbiji uopšte.
Pritisci na studente rastu, pa samo u proteklih nekoliko dana tabloidi kao na traci štancaju vesti o prekidima blokada. Danima se priča o mogućim upadima policije na fakultete.
Istovremeno, i među samim studentima dolazi do razmimoilaženja oko ideje o ekspertskoj vladi. U takvoj situaciji, nameće se pitanje: da li je došlo do zamora protesta i kakvi bi mogli biti naredni koraci?
Fakulteti (ne) kreću sa nastavom
"Medicinski fakultet u Nišu objavio kraj blokade", naslov je koji se, u raznim varijacijama, u sredu (9. april) mogao pročitati na svim tabloidnim portalima. Nije prošlo mnogo, a pridružila mu se vest o tome kako je i Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu odlučio da počne sa izvođenjem nastave.
No, studenti su saopštili sledeće: zahtevi nisu ispunjeni, a odluku profesora o početku nastave nisu podržali studentski plenumi. U skladu sa tim, studenti su objavili da će, uprkos saopštenjima svojih fakulteta, ostati u blokadi.
Pride, studenti Medicinskog fakulteta u Nišu zatražili su i smenu uprave, na čelu sa dekanom Aleksandrom Mitićem, potpisnikom saopštenja o "dinamičkom planu nadoknade nastave" koje je na sajt fakulteta postavljeno čak tri puta.
Nisu studenti ova dva fakulteta jedini koji se suočavaju sa glasinama da počinju sa nastavom. RTS je u sredu u Dnevniku objavio vest da su iz blokade izašli, između ostalih, Beogradska akademija poslovnih i strukovnih studija, Akademija politehnike, Akademija strukovnih studija u Šapcu i Fakultet za medije i komunikacije (FMK).
Studenti su ovu informaciju ubrzo demantovali, te su iste večeri hitno pozvali na protest ispred zgrade RTS-a.
Politička artikulacija protesta?
Više od četiri meseca od početka blokada na dnevnom redu studentskih plenuma našlo se pitanje o političkoj artikulaciji studentskih protesta, koje je, na nivou nacije, od početka predmet podela.
Dok su studenti većine fakulteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Novom Pazaru podržali ideju o ekspertskoj vladi vremenski ograničenog mandata, beogradski studenti u blokadi i dalje se nisu javno oglasili.
Izuzetak su studenti Filozofskog fakulteta, koji su javno izrazili zabrinutost zbog ideje o formiranju ekspertske vlade, strahujući da ona "rizikuje da našteti jedinstvu studentskog pokreta i zanemari stvaranje konsenzusa koji je ključan deo direktne demokratije".
Alternativa podršci prelaznoj vladi moglo bi da bude formiranje studentskog pokreta koji bi na nekim narednim izborima bio moguća opcija, ali je tako nešto, barem za sada, malo verovatno.
"Pumpa se do ispunjenja zahteva. Nadam se da ćemo uspeti da nađemo neko političko rešenje. Verujem da će mnogo ljudi, kad dođe vreme za glasanje, želeti da zaokruže 'studenti', ali to trenutno nije opcija. Ne verujem da će ikada biti, najizvesnije je da ćemo mi nekoga da podržimo", rekao je student Elektrotehničkog fakulteta Đorđe za Demostat.
On je u istoj emisiji otkrio da se pitanje o kraju blokada sporadično pokreće na plenumima.
"Na plenumu smo jednog dana imali na dnevnom redu pitanje razrešenja blokada. Došlo je dosta kolega sa završne godine kojima je ostalo par ispita i želeli su da se prekinu blokade da bi završili fakultet, našli posao. Mislim da je to malo sebično sa njihove strane jer se ipak borimo za nešto više", naveo je on.
Njegov kolega Strahinja sa Mašinskog fakulteta potvrdio je da ima studenata kojima je ostalo malo ispita do kraja i kojima znači da finansijski ne moraju da prebrode još jednu godinu u Beogradu bez završenih osnovnih ili master studija.
"I mi smo na fakultetu skoro imali pitanje okončanja protesta, na poziv jednog profesora odazvalo se baš dosta 'mašinaca', pun amfiteatar a on je jedan od najvećih u Beogradu. Skoro jednoglasno smo izglasali nastavak blokada", rekao je on.
Plenumi funkcionišu tako što na njima svako ima pravo da predloži tačku dnevnog reda. Ako bude usvojena i izglasana, plenum može da odluči da se prosledi krovnoj radnoj grupi, koja dalje upoznaje predstavnike drugih fakulteta sa predlogom svog plenuma. O predlozma različitih fakulteta tako se diskutuje na različitim plenumima, a odluka svakog plenuma se naposletku uvažava na Velikom sastanku delegata, gde se glasovi sa svih fakulteta sabiraju.
Iako je proces spor, na ovaj način se svaka potencijalna odluka više puta proverava. Tako će i na moguću zvaničnu odluku o nekom vidu političke artikulacije studentskog bunta morati malo da se sačeka.
Apel na buđenje
Ako se govori o zamoru protesta, valja se zapitati i ko su oni koji su se umorili? Za sada, deluje da to nisu studenti: oni su u proteklih deset dana dodali čak dva nova zahteva, pozivaju na nove proteste gotovo svakodnevno, a deo njih je već danima na biciklističkom putu za Strazbur.
Uz to, studenti mesecima apeluju i na druge sfere društva. Poslednji apel upućen je Univerzitetu u Beogradu da "istupi sa radikalnijim merama otpora, u formi koju smatra adekvatnom", a sve zbog toga da bi "sada sinhrono, studenti i predstavnici Univerziteta istupili kao homogeno telo".
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Oliver Tošković smatra da je značajan deo univerziteta i do sada dosta radikalno nastupio.
"Nastavu smo potpuno obustavili, što je radikalniji korak od štrajka, zbog čega mislim da su univerzitetski profesori bili dovoljno radikalni. Ipak, slažem se sa studentima da bi trebalo pojačati pritiske na vlast", rekao je on za Al Džaziru.
S druge strane, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać ocenjuje da studenti apelom za radikalizaciju traže isto ono što su tražili ranijim zahtevom da se građani organizuju u zborove.
"Studentima je jasno da ne mogu da budu jedini nosioci borbe, posebno zato što oni ne žele da budu istaknuti kao nosioci zahteva za političkom promenom režima. Oni stalno ponavljaju da imaju zahtev da institucije rade svoj posao i da širu političku borbu mora da vodi neko drugi, odnosno široki front, a ne samo oni", ističe Bursać.
Pročitaj još
Kuda dalje?
Prirodno je da energija protesta nakon nekoliko meseci na ulicama ne može neprestano biti na vrhuncu. Ali da protesti i dalje imaju svrhu pokazuje sama vlast, koja se iz petnih žila trudi da ih uguši. Tu je medijska propagandna mašinerija sa početka teksta sa zadatkom da stvori percepciju o tome da se blokadama neminovno bliži kraj - sad će, samo što nije. U stvarnosti, razrešenje krize i dalje nije na vidiku.
Raste i represija vlasti prema neistomišljenicima, rastu pritisci na profesore i univerzitete da počnu sa radom, a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na mitingu 12. aprila izneo sopstvene zahteve.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Verujete li da "Ekspo 2027" donosi Srbiji korist?
14.09.2026.•
0
Građani bi trebalo da na "Ekspo 2027" gledaju kao trajnu ekonomsku, infrastrukturnu i društvenu korist, međutim, taj projekat u građanima budu sumnju i strah od velikih dugova i korupcije.
Počinje isplata državne pomoći penzionerima - od 20.000 do 35.000 dinara
14.09.2026.•
0
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima koja iznosi između 20.000 i 35.000 dinara u zavisnosti od visine penzije, počinje danas, 14. septembra.
Ilić: Analiza tužilaštva o zvučnom topu bez pečata i potpisa, puna kontradiktornosti
14.09.2026.•
0
Analiza Višeg javnog tužilaštva u Beogradu o tome da na studentskom protestu 15. marta 2025. u Beogradu nije upotrebljen zvučni top nije analiza već "papir bez pečata i potpisa".
Švajcarski list: U Srbiji puno ljudi ne želi da prihvati istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji
13.09.2026.•
0
U Srbiji ima puno ljudi koji ne žele da prihvate istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, piše danas Noje cirher cajtung (NZZ).
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - sve znate?
13.09.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz je tu svakog dana, pa i nedeljom.
O zaključku tužilaštva o zvučnom topu: "Činjenica da Vučić najavljuje saopštenje tužilaštva dovoljno govori"
13.09.2026.•
8
Više tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je utvrdilo da se 15. marta prošle godine, tokom studentskog protesta na Slaviji, dogodila "panična lančana reakcija kretanja građana".
Studenti pozvali građane da zajedno predaju potpise RIK-u u ponedeljak
13.09.2026.•
4
Studenti u blokadi pozvali su građane da zajedno u ponedeljak, 14. septembra, predaju potpise za Studentsku listu Republičkoj izbornoj komisiji.
Osumnjičeni za napad i pljačku dekana Sinanija priznao krivicu
13.09.2026.•
0
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušan je 28-godišnji S.C. zbog sumnje da je u petak počinio dva razbojništva, a među opljačkanima je i dekan beogradskog Filozofskog fakulteta Danijel Sinani.
Kreni-promeni pozvao građane da jave ako su bili izloženi pritisku da daju potpis SNS listi
13.09.2026.•
10
Pokret Kreni-promeni pozvao je zaposlene koji su bili izloženi pritiscima da daju potpis za izbornu listu Srpske napredne stranke da im dostave informacije i eventualne dokaze o takvim slučajevima.
Rektor Đokić potpisom podržao Studentsku listu: "Studenti imaju svoj sistem odabira kandidata"
13.09.2026.•
18
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je za Kompas da je danas svojim potpisom podržao Studentsku listu za parlamentarne izbore koji će se održati 25. oktobra.
Ceo odbor Novog lica Srbije u Bajinoj Bašti napustio stranku: "Puna podrška studentskoj listi"
13.09.2026.•
18
Predsednik Opštinskog odbora Novog lica Srbije u Bajinoj Bašti podneo je ostavku, dok su celokupan opštinski odbor i odbornici odlučili da istupe iz stranke, zbog neslaganja sa odlukama vrha partije.
Proglašena lista SNS-a: Na listi Šešeljev sin, "student koji želi da uči", Željko Rebrača, Lidija Vukićević...
13.09.2026.•
52
Republička izborna komisija (RIK) potvrdila je listu pod nazivom "Aleksandar Vučić- Ujedinjena Srbija" i ona će na glasačkom listiću biti na poziciji broj jedan.
Birodi traži da RIK ispita korišćenje imena i položaja predsednika Srbije u promociji liste SNS-a
13.09.2026.•
6
Birodi je od RIK-a zatražio da odbije proglašenje izborne liste "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" ukoliko utvrdi da lista, njen naziv, dokumentacija ili način predstavljanja ne ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Na vojnoj vežbi na Pešteru prikazani robotski psi, Vučić: "Pravimo digitalnu vojsku"
13.09.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, nakon taktičke vežbe Vojske Srbije sa bojevim gađanjem "Pobednik 2026", da se trenutno radi na formiranju takozvane "digitalne armije".
Telo muškarca izvučeno iz Šumaričkog jezera
13.09.2026.•
0
Telo muškarca starosti 42 godine izvučeno je jutros iz Šumaričkog jezera u Kragujevcu, rečeno je Tanjugu u PU Kragujevac.
Romska partija odlučila da samostalno ide na izbore: "Nećemo biti ničija treća kolona"
13.09.2026.•
3
Romska partija je jutros donela odluku da samostalno bude podnosilac izborne liste i da, uz podršku lokalnih pokreta i birača, odlučno stane na opozicioni deo političkog spektra.
.jpg "Radnik poginuo prilikom pada sa visine na Novom Beogradu")
Radnik poginuo prilikom pada sa visine na Novom Beogradu
13.09.2026.•
2
Građevinski radnik poginuo je na Novom Beogradu nakon pada sa objekta u izgradnji.
Francuski portal o susretu Makrona i Vučića: Francusko-srpski zagrljaji u veoma napetoj atmosferi
13.09.2026.•
0
Francuski predsednik Emanuel Makron diskretno se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Parizu 9. septembra, a to je bilo jedva 48 sati nakon gotovo zvanične sahrane Ratka Mladića u Beogradu.
Komentari 75
Viki Simić
Чак на Видовдан су разапели Турске шаторе испред скуштине. Могли су бар шаторе да склоне на Видовдан. И тиме показују да су продане душе и да не воле Србију, ни студенте, ни грађане. Насиље и неправда је њихово друго име. Јадан Српски народ, опет мора да се бри за слободу и правду само сада против унутрашњег непријатеља.
pera
Komšija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar