"Crna kutija 3. maj" o masakru u Ribnikaru: Zločin za koji niko nije odgovarao

Autor: N1

Info

03.05.2025.

19:29 > 19:37

Tribina "Crna kutija 3. maj" o razlozima koji su doveli do masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" pre dve godine, održana je u Beogradu.

Na tribini se diskutovalo i o neophodnosti da se otvoreno govori o propustima i odgovornosti, kako se ništa slično ne bi nikada ponovilo.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i član Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi Vladislav Ribnikar 3. maja 2023.godine, Aleksandar Baucal, ocenio je da je kod nas već dugo prisutan narativ da su tragedije koje su se desile "u stvari kao grom iz vedra neba".

"To je, čini mi se, narativ koji nije nastao spontano, on je dosta, čini mi se, s namerom pravljen i proširivan u društvu i mislim da je on dvostruko pogrešan: prvo daje nam pogrešan utisak o tome šta se desilo, a drugo još važnije, što nam onemogućava da u stvari napravimo jednu analizu kako je došlo do ovih tragedija i da iz tih analiza naučimo kako da smanjimo verovatnoću da nam se slično ponovi u budućnosti. Ovaj simbol otvaranja crne kutije jeste posuđen iz onih situacija kada u avionskom saobraćaju se desi neka nesreća, pa se onda svaki taj slučaj detaljno analizira od početka do kraja", kazao je Baucal.

On dodaje da, kada se radi o 3. maju, da mi nažalost nismo napravili ozbiljnu analizu onoga što se desilo, piše N1.

"Zato bih ja rekao, ako smo propustili dve godine, možda nema razloga da propustimo još jednu i predložio bih da se osnuje jedna nacionalna komisija koja bi imala pristup svim institucijama, svim dokumentima i koja bi mogla za par godina da nas obavesti o tome šta je možda sve moglo da se uradi, da se spreče ove tragedije i da na taj način probamo da naučimo nešto iz svega ovoga što se desilo", kaže Baucal.

Profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović navela je na tribini "Crna kutija 3. maj" da smo posle masovnog ubistva u Ribnikaru svi bili zatečeni, a jedan od razloga je što nismo imali načina da krivično-pravno reagujemo.

"U principu, ovo je zločin za koji niko nije krivično odgovarao i niko neće krivično odgovarati. To je nametnulo pitanje koje je dugo prisutno, a to je pitanje spuštanja starosne granice krivične odgovornosti. Da je ta starosna granica bila niža, sad je to u domenu spekulacija, da li bi se zločin desio, da li se zločin ne bi desio. Postojale su neke priče da je ubica pre izvršenja ovog zločina pogledao Krivični zakon, gde je video da nije krivično odgovoran i da je zbog toga, između ostalog, izvršio delo. To ne možemo da dokažemo, znači to su pretpostavke. Međutim, ono što je činjenica i sa čime smo se suočili jeste nepravda da krivično pravo nije moglo da se primeni u konkretnom slučaju usled uzrasta učinioca", ocenila je ona.

Profesorka Bajović je poručila da ona dugo zastupa tezu da bi starosna granica trebalo da se spusti, ali bez obzira da li je to ispravna ili ne teza, smatra da je o tome trebalo razgovarati.

Ona je dodala da su postojale inicijative da se izmeni krivični zakon, dok su neke od porodica žrtava, između ostalog, predložile da se spusti starosna granica krivične odgovornosti.

"I to napominjem, ne za sva krivična dela, već samo za ona krivična dela sa elementima nasilja, gde bi spadala ubistva, teška ubistva, nasilničko ponašanje i tako dalje. Drugi predlog je bio da se uvede novo krivično delo koje bi podrazumevalo, glasilo je, odgovornost roditelja za propuštanje nadzora i vaspitanja maloletnog deteta, gde bi se u neku ruku uspostavio neki vid roditeljske odgovornosti čisto iz razloga, kako bi pravda bila zadovoljena. Ne možemo mi da posmatramo samo dečija prava iz ugla učinioca, treba posmatrati i iz ugla žrtve", naglasila je ona.

Bajović ističe da su te inicijative ostale u fioci, o njima se nije razgovaralo, Ministarstvo pravde se nijednom nije osvrnulo na njih, "tako da su zataškane, potisnute i jednostavno stavljena je tačka".

Ona je navela i to da nigde u svetu nije naišla na slučaj da je masovno ubistvo u školi ili bilo gde izvršeno od strane krivično neodgovornog lica.

Profesorka podseća i da smo prepisali američka rešenja, kada se radi o masakrima u školama, koja uglavnom podrazumevaju kontrolu oružja. Međutim, ona smatra da to nije dovoljno.

Gligorijević: U izveštavanju o Ribnikaru i Duboni i Malom Orašju bilo više kršenja privatnosti nego u celoj 2023.

Novinarka i predstavnica Novinarki protiv nasilja Jovana Gligorijević, govoreći o medijskom izveštavanju o tragediji 3. maja u OŠ "Vladislav Ribnikar", i sledećeg dana u Duboni i Malom Orašju, ocenila je da je u njemu bilo više kršenja privatnosti kada se radi o ova dva masovna ubistva, nego u ukupnom izveštavanju u celoj 2023. godini.

Ona je ocenila da je u prvih 10 dana posle ovih masovnih ubistava napisano više od 100 tekstova o njima, u kojima je bilo 870 kršenja Kodeksa novinara Srbije.

Gligorijević je dodala da su najčešće kršene odredbe Kodeksa bile novinarska pažnja i povreda privatnosti.

Ona je istakla da su mediji 3. maja pre dve godine bili bolji "sva je prilika da se 4. maj i masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju ne bi dogodilo".

Matić o izveštavanju o Ribnikaru i Duboni i Malom Orašju: Mediji postali apsolutno zlo ovog društva

Novinar i član šireg veća Multidisciplinarnog tima Veran Matić osvrnuo se na to kako su se mediji i država u prethodne dve godine sećali žrtava dva masovna ubistva, koja su se desila u dva dana te 2023. godine.

On smatra da činjenica da se danas i sutra u Beogradu na više lokacija dešavaju zabavne aktivnosti svedoči o tome da se to namerno radi, odnosno da nije u pitanju odsustvo pažnje ili empatije.

"Mislim da je to namerno uređeno. I mislim da se to namerno radi od 3. maja, odnosno namerno se radi u svim ovakvim situacijama. Država je, vlada je, odlučila da ovo budu dani pijeteta, sećanja na žrtve, a u isto vreme radi potpuno suprotnu stvar. Promoviše na današnji dan zabavne aktivnosti, uči gađanju na Kalemegdanu, streljaštvu i mislim da tu nema slučajnosti kao što nema slučajnosti danas na medijima i ovih dana da možemo da gledamo procene da se u Ribnikaru dogodio teroristički akt i da je ubica instruisan iz sveta, iz inostranstva i kako je to isto ono što se dogodilo u Novom Sadu sa padom nadstrešnice. Dakle, niko ne može da me ubedi da je to nešto što je individualna želja nekoga da bude ekscentričan ili da govori nešto što će ljudi zapamtiti. Mislim da se namerno od prvog trenutka masovnog zločina radi, a to je relativizacija i guranje pod tepih ovog događaja užasnog i kontrola štete", ocenio je Matić.

I on smatra da smo imali dane žalosti odmah posle Ribnikara i povećanu pažnju institucija da sigurno ne bi bilo 4. maja i sigurno bi izvukli neke pouke.

Kaže i da je u medijima ubica K.K. više glorifikovan nego što je predstavljeno kao veliko zlo to što je učinio, a da su u drugom planu bili likovi i životi žrtava.

"Živimo decenijama u društvu nasilja, u kojem nasilje dominira i nasilje se glorifikuje i to je taj kontekst. Ne možemo mi sad u nekoj oblasti napraviti nekakav veliki pomak, a da se ne menja društvo, da se ne promeni kontekst u kojem živimo. Tako da mi danas živimo u zemlji u kojoj postoje politički zatvorenici. To zaista nekoliko decenija nismo mogli, nismo doživljavali. Mi živimo u centru Beograda, imamo zabranjenu zonu u kojoj novinari dobijaju batine ili im se preti, ne može da se uđe na taj prostor. Dakle, nekoliko nedelja već. To je kontekst u kojem mi živimo. Kriminalci se oslobađaju, naravno, i nagrađuju. Oni koji imaju nekakve vrednosti koje bi trebali da promovišemo su oni koji se kažnjavaju. Tako da mislim da je od životnog značaja ono što rade studenti sada, što rade studentski građanski protesti, na toj apsolutnoj promeni paradigme, na promeni celokupnog društva i ustanovljavanju onih vrednosti koje će stvarati kontekst u kojem ćemo moći da preveniramo ovakve situacije i da gradimo neko bolje društvo", poručuje Matić.

Što se tiče medija, misli "da je to postalo jedno apsolutno zlo ovog društva koje je nadmašilo bilo koju medijsku scenu u Evropi danas".

On navodi i da živimo u društvu u kojem ne može da se napravi regulatorno telo koje bi vodilo računa o tome da mediji ne krše ljudske i novinarske kodekse, "namerno se opstruira izbor, a naravno i kada dođe do izbora, učiniće se sve da se zadrži potpuna kontrola nad takvim jednim telom, jer ako bi takvo jedno telo radilo normalno svoj posao, onda bi 80 odsto elektronskih medija bilo zatvoreno".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

OŠ Vladislav Ribnikar

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.