Poslanici EP sutra o izveštaju za Srbiju: Studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se očekuju

Autor: Beta

Info

05.05.2025.

15:45 > 16:00

Srbija na putu ka članstvu u EU i dalje mora da unapredi unutrašnji politički dijalog, sprovede reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, ali to nije sve.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija bi ka punopravnom članstvu morala da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i da se potpuno uskladi sa spoljnom politikom EU, ukazao je izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula.

U izveštaju koji će se sutra naći pred poslanicima Evropskog parlamenta naglašava se i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena svih preostalih i najnovijih preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.

Izveštaj i rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.

U rezoluciji sačinjenoj na osnovu izveštaja o kojoj će se glasati u sredu 7. maja, EP izražava duboku zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.

EP potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.

U tekstu izveštaja je i informacija o studentskom protestu 15. marta

U tekstu se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu "predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno".

U rezoluciji se izražava iskreno saučešće porodicama poginulih i povređenih u urušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. i poziva na potpune i transparentne pravne postupke nakon istrage nadležnih organa.

Naglašava se potreba za širim ispitivanjem u kojoj meri je korupcija dovela do smanjenja bezbednosnih standarda i doprinela ovoj tragediji.

Takođe se "izražava žaljenje zbog kašnjenja u reakciji i utvrđivanju odgovornosti od strane srpskih vlasti, sporog toka istrage i nedostatka transparentnosti nakon tragedije" i zbog toga što je "vlast propustila priliku da na dobar način odgovori na zahteve studenata i građana koji ih iskreno podržavaju".

EP naglašava značaj slobode govora i okupljanja, poziva vlasti Srbije da obezbede zaštitu učesnicima mirnih protesta.

Vezano za proteste u Srbiji, EP takođe najoštrije osuđuje zloupotrebu ličnih podataka iz javnih registara radi odmazde prema mirnim demonstrantima i poziva tužilaštvo u Srbiji da podigne optužnice protiv svih lica koja su fizički napadala i podsticala nasilje nad učesnicima demonstracija.

EP izražava duboku zabrinutost zbog svakog oblika nasilja, hapšenja demonstranata i sudskih postupaka kao i zbog izveštaja da su bezbednosne službe bile uključene u zastrašivanje i nadzor demonstranata.

Takođe EP osuđuje retoriku srpskih vlasti koja podstiče nasilje protiv studenata i drugih demonstranata, primećuje da su studentski aktivisti bili izloženi pravnom uznemiravanju, zastrašivanju i prekomernoj upotrebi sile od strane vlasti.

U rezoluciji se poziva na temeljnu, nepristrasnu i brzu istragu navoda o nasilju nad demonstrantima i o eventualnim zloupotrebama policije tokom protesta a diplomatske misije EU i država članica pozivaju se da nastave pažljivo da prate sve tekuće sudske slučajeve povezane s protestima.

Evropski parlamentarci duboko su uznemireni i zbog "široko rasprostranjene nezakonite prakse nadzora korišćenjem špijunskog softvera" i "pozivaju Vladu Srbije da odmah prekine korišćenje napredne nadzorne tehnologije protiv aktivista, novinara i branilaca ljudskih prava a nadležne državne organe da sprovedu temeljnu istragu o svim postojećim slučajevima nezakonitog nadzora i upotrebe špijunskog softvera, kao i da pokrenu odgovarajuće postupke protiv odgovornih lica".

Evropska komisija se poziva da, imajući to u vidu, reaguje na ove incidente, pokrene ova pitanja u komunikaciji sa srpskim vlastima i insistira na potpunoj istrazi, dodaje se u tekstu.

EP takođe odbacuje optužbe da su EU i neke njene države članice bile umešane u organizaciju studentskih protesta s ciljem izazivanja "obojene revolucije" i u tom kontekstu najoštrije osuđuje nezakonita hapšenja i proterivanja građana EU i javno objavljivanje ličnih podataka građana EU od strane osuđenih ratnih zločinaca, kao i govor mržnje usmeren protiv nacionalnih manjina.

EP izražava zabrinutost i zbog sve većeg broja slučajeva zadržavanja građana EU na granici Srbije i primećuje da se anti-EU narativi odražavaju u opadajućoj podršci za evropske integracije u srpskom društvu i jačanju prisustva autokratskih stranih aktera u zemlji.

Srpske vlasti pozivaju se da povrate poverenje građana u državne institucije kroz transparentnost i odgovornost i ohrabruju se svi politički i društveni akteri da se uključe u inkluzivan, sadržajan dijalog u cilju ispunjavanja reformi vezanih za EU.

U poglavlju Osnovna i ljudska prava ocenjuje se još da je "sloboda medija u Srbiji dodatno pogoršana" i poziva Srbija da unapredi i zaštiti profesionalizam medija, raznolikost i pluralizam, kao i da promoviše kvalitetno istraživačko novinarstvo, najviše etičke standarde, poštovanjem novinarskih kodeksa i kroz medijsku pismenost.

Takođe, najoštrije se osuđuje uporna kampanje blaćenja i zastrašivanja protiv civilnog društva u Srbiji, uključujući lažne optužbe o zaverama za rušenje vlasti uz stranu podršku.

Izražava se zabrinutost zbog toga što se organizacije civilnog društva u Srbiji suočavaju sa sve većim izazovima, uključujući restriktivne uslove, ograničeno finansiranje, policijske racije i druge oblike zastrašivanja od strane državnih vlasti i poziva na istrage svih napada i kampanja blaćenja protiv organizacija civilnog društva i na unapređenje transparentnosti javnog finansiranja.

EP takođe poziva Vladu Srbije da poveća transparentnost vlasništva nad medijima i finansiranja medija a nadležne organe da istraže i procesuiraju sve slučajeve govora mržnje, klevetničkih kampanja i strateških tužbi protiv novinara.

Srbija se poziva i da se aktivno suprotstavi dezinformacijama, uključujući manipulisane anti-EU narative i, posebno, državne dezinformacione kampanje, osuđuje otvaranje kancelarije RT (ranije Russia Today) u Beogradu i pokretanje servisa vesti na srpskom jeziku putem njihovog internet-portala.

Prima se k znanju usvajanje nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost i strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije, i poziva na njihovu punu primenu.

U dokumentu EP konstatuje da je Srbija pristupanje EU proglasila za svoj strateški cilj uz ambiciju da do kraja 2026. u potpunosti uskladi zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, ali i naglašava potreba da Srbija ozbiljno pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU.

Ponavlja se strateški značaj Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu i za bezbednost i stabilnost EU u celini, a ističe se i značaj uticaja Srbije u regionu.

EP sa zabrinutošću primećuje da je ostvaren ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u pregovaračkim poglavljima, sa posebnim nedostacima u ključnim oblastima poput vladavine prava, reforme javne uprave i usklađivanja sa politikama EU.

Izražava se žaljenje zbog činjenice da nije ostvaren napredak u Poglavlju 31, budući da je usklađenost Srbije sa stavovima spoljne politike EU ostala nepromenjena i poziva Srbija da se bez odlaganja i sistematski uskladi sa restriktivnim merama i opštom politikom EU prema Rusiji.

EP konstatuje napredak Srbije u usklađivanju sa viznom politikom EU i poziva na njeno potpuno usklađivanje, navodi se u rezoluciji.

Naglašava se da ukupan tempo napretka u pregovorima o pristupanju i dalje zavisi od opipljivog napretka u ključnim reformama i dijaloga Beograda i Prištine, kao i od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Kada je reč o demokratiji i vladavini prava, EP konstatuje postojeće izazove u obezbeđivanju nezavisnosti pravosuđa, uključujući neprimereni politički uticaj na sudstvo i naglašava značaj usvajanja Zakona o Pravosudnoj akademiji.

Navodi se da je ostvaren ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uprkos usvajanju nove strategije za borbu protiv korupcije za period 2024–2028 i izražava zabrinutost zbog i dalje prisutne korupcije u mnogim sektorima.

U odeljku Pomirenje i dobrosusedski odnosi EP ponavlja da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju suštinski elementi procesa proširenja i poziva Srbiju da intenzivira napore na pomirenju i pronalaženju rešenja za nerešene sporove iz prošlosti, posebno u vezi sa pitanjem nestalih osoba.

EP takođe ponavlja punu podršku dijalogu Beograda i Prištine pod okriljem EU, pozdravlja imenovanje Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU, naglašava važnost konstruktivnog angažmana vlasti i u Srbiji i na Kosovu u cilju postizanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, poziva obe strane da izbegavaju jednostrane poteze koji mogu izazvati tenzije i zahteva doslednu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom.Strane u pregovorima pozivaju se da omoguće puno funkcionisnje svih institucija na Kosovu.

Od Srbije i Kosova očekuje se da u potpunosti sarađuju i preduzmu sve potrebne mere kako bi priveli pravdi počinioce terorističkog napada u Banjskoj iz 2023. godine, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija još nije procesuirala glavne počinioce, posebno Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, i ponavlja da i odgovorni za napad u Zubinom Potoku moraju biti izvedeni pred lice pravde bez odlaganja.

EP poziva potpredsednicu Evropske komisije i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i Evropsku komisiju, da preuzmu proaktivniju ulogu u vođenju dijaloga kao i da omoguće veću ulogu Evropskom parlamentu u tom procesu, navodi se.

Kada je reč o društveno-ekonomskim reformama EP pozdravlja delimičan napredak Srbije u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, uz pozitivan rast BDP-a i ponavlja potrebu za značajnijim reformama u oblasti tržišta rada, obrazovanja i javne uprave.

Pozdravlja se aktivno učešće Srbije u sprovođenju novog Plana rasta za Zapadni Balkan, konstatuje činjenica da je Srbija 3. oktobra 2024. usvojila Reformsku agendu i poziva na preusmeravanje relevantnih sredstava EU na podršku reformi pravosuđa i merama za borbu protiv korupcije.

EP u rezoluciji konstatuje i napredak u oblasti zakonodavstva vezano za zaštitu životne sredine i klimatske promene.

Prima se na znanje potpisivanje Memoranduma o razumevanju između EU i Srbije kojim se pokreće strateško partnerstvo u oblasti održivih sirovina, lanca vrednosti baterija i električnih vozila, ali i naglašava da zalaganje za najviše ekološke standarde i dijalog sa lokalnim zajednicama, naučnom zajednicom i civilnim sektorom moraju biti u središtu ovog partnerstva.U isto vreme ponavlja se i važnost diverzifikacije snabdevanja energijom u cilju smanjenja energetske zavisnosti od Rusije.

U poslednjoj tački predložene rezolucije zadužuje se predsednik Evropskog parlamenta da dokument prosledi predsedniku Evropskog saveta, Evropskoj komisiji, visokoj predstavnici EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, vladama i parlamentima država članica EU, kao i predsedniku, Vladi i Skupštini Srbije.

Prvi izveštaj Tonina Picule, novog izvestioca za Srbiju usvojen je u februaru na sednici Spoljnopolitičkog odobra (AFET) Evropskog parlamenta.

Izveštaj konstatuje da Srbija napreduje ka članstvu u EU od 2012. kada je dobila status kandidata i da je od otvaranja pregovora o pristupanju u januaru 2014, otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja.

Otvorena su sva poglavlja iz klastera 1 (Osnovne vrednosti) i klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Dva poglavlja su privremeno zatvorena. U junu 2021. godine, Srbija je prihvatila revidiranu metodologiju proširenja, podseća se.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Milan NS

06.05.2025 • 07:20

@Uroš

Vuline, ti li si?

0 2 -2
Uroš

06.05.2025 • 00:12

Nikada do sada se EP nije u ovolikoj meri mešao u unutrašnje stvari Srbije i u suverenitet naše države. Ovo je istinski veoma sramotno i nedemokratsko ponašanje od strane EU. Krajnje je vreme da kažemo laku noć toj EU šaradi, pre će raspalu Ukrajinu da prime nego nas, sve zbog agende. Proglasiti Piculu za personu non grata i uputiti zahtev evropskoj komisiji za objašnjenje ovih stavova EP.

8 5 +3
Taras

05.05.2025 • 18:03

Dan odluke?

Sutra će se saznati malo više na čijoj je strani EU. Pametno je ne gajiti preveliki optimizam.

20 17 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.