Crna Gora uvodi sedmočasovno radno vreme, u Srbiji to malo verovatno: Ko je za, a ko protiv
Prošle nedelje premijer Crne Gore Milojko Spajić izjavio je da su "blizu rešenja u vezi sa uvođenjem sedmočasovnog radnog vremena".
Foto: Pixabay
Već ove nedelje vode se razgovori između predstavnika vlade, poslodavaca i sindikata kako bi se našlo konačno rešenje za skraćenje radne nedelje.
Prema rečima Spajića, cilj ove reforme je unapređenje kvaliteta života građana i više vremena za porodice, ali i efikasniji i produktivniji rad.
U Srbiji se o ovakvim reformama još ni ne raspravlja, a nije sprovedena ni ona koja zabranjuje rad nedeljom.
Sarita Bradaš iz Centra za dostojanstven rad ističe za Danas da je ona pristalica skraćivanja radne nedelje.
"Istraživanja pokazuju da skrećenje radnog vremena povećava produktivnost i smanjuje stres. Kad se smanjuje stres, to znači i unapređenje fizičkog i psihičkog zdravlja, smanjuju se bolovanja i uspostavlja se ravnoteža između poslovnog i privatnog života. To poboljšanje zadovoljstva ljudi koji rade je jako bitno. To je počelo još pre 200 godina kada je Oven skratio radno vreme u svojoj manufakturi na osam sati, zato što to dovodi do smanjenja grešaka i povreda na radu i samim tim se povećava produktivnost", ocenjuje ona.
Kod nas, kao i u većini zemalja regiona, važi četrdesetočasovna radna nedelja, ali kako objašnjava Bradaš, punim radnim vremenom se smatra radna nedelja od 36 do 40 sati.
"Mi sada već praktično imamo zakonske mogućnosti da se radi sedam sati, fali taj jedan sat. Tehnologija je jako unapređena i dovela je do veće produktivnosti, a mi smo još u toj priči da treba da se radi ne osam sati nego i prekovremeno. Ono što pokazuju istraživanja je da se sa manje radnih sati čak povećava produktivnost. Kada se čovek iscrpljuje, on ima više praznog hoda u radu i tako mu se smanjuje učinak. Naš problem je što većina poslodavaca kod nas, uključujući i predsednika države, to ne razumeju. Poslodavci bi se privikli na kraće radno vreme, ali problem nam je to što jedna nenadležna osoba odlučuje kako će da bude. Kada pogledate istraživanja Eurostata, većina razvijenih zemalja ima manje od 35 sati prosečnog radnog vremena nedeljno. Mi smo, uz Tursku, zemlja koja ima najdužu radnu nedelju, a mnogo smo manje produktivni od tih zemalja", zaključuje ona.
Pročitaj još
Prema podacima Eurostata, radnici u Srbiji u 2024. godini su bili na drugom mestu u Evropi, odmah iza Turske, po broju radnih sati u nedelji. Naime, prosek za Srbiju je iznosio 41,3 sata u radnoj nedelji, dok je prosek EU 36 sati.
Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga, ističe Crnu Goru kao "školski primer uspešnosti reformi".
"Pored značajnog povećanja plata i penzija, kao i zabrane rada nedeljom, sada uvode i sedmočasovnu radnu nedelju. To je svakako odlična vest, ali isto tako i pokazatelj da je tako nešto moguće i održivo. Srbija isto tako treba da se ugleda na Crnu Goru i krene u reforme koje bi bile u interesu i zaposlenih i poslodavaca, ali i koje bi Srbiju približile Evropi i evropskom modelu poslovanja", napominje on.
Prema njegovim rečima, svuda u razvijenim zemljama radno vreme se skraćuje, jer se time podiže produktivnost, ali i motivacija radnika.
"Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj čak zbog masovnog i često neplaćenog prekovremenog rada, radna nedelja u proseku traje gotovo 44 sata i ta praksa se mora zaustaviti. Zato smo mi i pripremili Zakon o radu koji sve ove gorenavedene stvari reguliše na način kao i u Crnoj Gori. Nažalost, mislim da će to kod nas veoma teško proći upravo zbog velikog broja niskobudžetnih firmi koje su dobile subvencije od države i kojima odgovara ne skraćenje, već produženje radne nedelje, a upravo te firme i njihove privredne komore ne žele bilo kakve reforme u korist radnika i utiču na politiku radnog zakonodavstva u Srbiji", ocenjuje ovaj sindikalac.
S druge strane, Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ukazuje da skraćenje radne nedelje može da dovede do povećanja troškova proizvodnje i smanjenja konkurentnosti.
"Ako je Crna Gora dovoljno bogata da tamošnja država i kompanije mogu da sebi priušte manje rada za isti novac, onda je ta odluka legitimna. Mada, na Balkanu su takve odluke čist populizam uoči nekih izbora. Do sada je sličan model oproban u Švedskoj i delimično u nekim skandinavskim zemljama, time što bi se uvela četvorodnevna radna nedelja ili bi se petkom radilo pola radnog vremena, odnosno četiri časa. Ovde treba imati u vidu da je bruto proizvod Švedske, na primer, i njeno nacionalno bogatstvo toliko da bi oni mogli da sve zaposlene pošalju kući i da ne rade naredne 24 godine, a da primaju istu prosečnu zaradu kao danas. Samo jako bogate države ili one čija je ekonomija bazirana na ekskluzivnim ili sofisticiranim proizvodima i uslugama mogu sebi priuštiti značajnije smanjenje radnog vremena na nedeljnom nivou, jer bi države sa smanjenjem obima rada ubrzo izgubile konkurentnost u globalnoj trgovini. Smanjenje radnih časova dovodi do povećanja troškova proizvodnje, ukoliko se to ne kompenzuje primenom određenih tehnologija. Samim tim proizvod je skuplji i teže se prodaje na tržištu. Svaka država prema tome mora da iskalkuliše norme u svom Zakonu o radu", poručuje on.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Otpuštena nastavnica iz Zrenjanina podnela krivičnu prijavu protiv v.d. pomoćnika ministra prosvete
11.06.2026.•
0
Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) saopštio je da je protiv v.d. pomoćnika ministra prosvete Danke Nešović podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja.
Podneta krivična prijava protiv Ziđina i direktora zbog trovanja radnika
11.06.2026.•
0
Protiv kineske kompanije "Srbija Ziđin Koper" u Boru i odgovornog lica Junjang Zhanga, podneta je krivična prijava još u martu ove godine, a nakon masovnog trovanja radnika olovom u njihovoj topionici.
Agencija za sprečavanje korupcije: Novi zakon predviđa i kontrolu predsednika i potpredsednika Vlade
11.06.2026.•
0
Novim Zakonom o sprečavanju korupcije biće proširena kontrola i na šefove kabineta predsednika i potpredsednika Vlade, njihovih savetnika i posebnih savetnika ministara.
Uhapšen i zamenik komandanta Interventne za kojim se tragalo
11.06.2026.•
0
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu danas je uhapšen i zamenik komandanta Interventne jedinice 92 Dežurne službe Policijske uprave za grad Beograd M.J, za kojim se tragalo.
Bilo hapšenja zbog SMS-a sa navodnim saobraćajnim kaznama: Pojavila se nova verzija te prevare
11.06.2026.•
0
MUP upozorava građane da su u prethodnom periodu zabeležene SMS i iMessage poruke u kojima se pošiljaoci lažno predstavljaju i od građana traže da plate novčane kazne za navodne saobraćajne prekršaje.
MUP zbog najavljenog nevremena apeluje na vozače: Budite dodatno oprezni
11.06.2026.•
1
Povodom najavljenog pogoršanja vremenskih uslova koje se danas u popodnevnim i večernjim satima očekuje u većem delu zemlje, MUP apeluje na sve učesnike u saobraćaju da pokažu dodatnu opreznost i odgovornost.
Ponovo problemi sa otkupom mleka: Smanjuje se otkupna cena, a u prodavnicama nema pojeftinjenja
11.06.2026.•
7
Mlekare u Srbiji, predvođene Imlekom, ponovo smanjuju otkupne cene mleka za po nekoliko dinara po litru, iako u trgovinama nema pojeftinjenja tog proizvoda i mlečnih prerađevina.
Ministarstvo: Đaci nisu obavezni da idu na "Ekspo 2027", ali svuda u svetu je to praksa
11.06.2026.•
19
Ministarstvo prosvete saopštilo je da organizovane posete učenika izložbi Ekspo ne predstavljaju deo obaveznih školskih aktivnosti, već da se odluka o učešću u ovakvim programima donosi na nivou svake škole pojedinačno.
Ministarstva prosvete i finansija: Tendenciozne izjave dela akademske zajednice o sistemu SPIRI
10.06.2026.•
5
Ministarstva prosvete i finansija Srbije su danas kao "paušalne i tendenciozne" odbacila stavove dela akademske zajednice o štetnosti "Sistema za pripremu, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje" (SPIRI).
Maloletnik uhapšen u Nišu zbog pokušaja ubistva: Nožem teško povredio devetnaestogodišnjaka
10.06.2026.•
0
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili su S. N. (2007) iz ovog grada, zbog sumnje na krivično delo ubistvo u pokušaju.
Sedam članova Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu podnelo ostavke
10.06.2026.•
1
Sedam članova Saveta Medicinskog fakulteta u Beogradu podnelo je ostavke na članstvo u tom telu.
Pošta demantovala da ispod žita rasprodaje nekretnine, pozvala sve zainteresovane da učestvuju
10.06.2026.•
4
"Pošta Srbije" demantovala je današnje navode da imovinu preduzeća rasprodaju ispod žita i daleko od očiju javnosti, navodeći da imovinom upravljaju u skladu sa zakonom, kroz javne pozive i javne konkurse, dostupne svima
Đedović Handanović: Postignut dogovor Srbije i MOL-a, ako odobre kupujemo dodatnih pet odsto NIS-a
10.06.2026.•
22
Srbija i mađarski MOL uspešno su zatvorili sva otvorena pitanja i postigli kompromis o akcionarskom ugovoru za NIS, potvrdila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Slučaj "Senjak", Kričak i policijska brutalnost: Nema odgovora zbog "zaštite predistražnog postupka"
10.06.2026.•
1
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu odbilo je da dostavi informacije da li se ispituju navodi o policijskoj torturi tokom saslušavanja više osoba u vezi sa slučajem ubistva na Senjaku.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - imamo i poklon
10.06.2026.•
12
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujem je tu.
Motociklista poginuo kod Orašca
10.06.2026.•
0
U sudaru koji se oko 17 časova desio kod Orašca, na putu Aranđelovac-Mladenovac poginuo je jedan motociklista.
Komentari 1
Selo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar