Profesor prava: Vučićeva pomilovanja morao da obrazloži ministar pravde

"Povodom nedavnog talasa 'pomilovanja' - u varijanti abolicije, oslobođenja od krivičnog gonjenja od predsednika Republike - to i takvo pomilovanje kao pojedinačan akt nije, prema slovu i duhu propisa, čist diskrecioni politički potez. Manji, ali neizostavni deo njegove supstance ima prethodeću obaveznu pravnu prirodu", napisao je Tomić u autorskom tekstu za današnje izdanje lista Danas.

Kada se taj čin preduzima po "službenoj dužnosti" državnog poglavara, po njegovoj (sopstvenoj) inicijativi, a ne po molbi lica o kojem je konkretno reč, profesor navodi da je neophodan obrazloženi predlog Ministarstva pravde, odnosno ministar pravde tom prilikom i pokreće postupak pomilovanja.

Dodao je da je pomilovanje/abolicija, prema Zakonu o pomilovanju, nezakonita ako resorni ministar uopšte i ne pokrene postupak o kojem je reč, a predsednik Republike ipak izrekne abolicijsko pomilovanje.

Nezakonito je i, kako je naveo, ako u pokrenutom postupku pomilovanja, odgovarajući predlog resornog ministarstva potpuno izostane.

"Ako dotični predlog postoji, ali uopšte ili nije primereno obrazložen, nije valjano potkrepljen ubedljivim razlozima - i to onim nepolitičkog karaktera - pa tako, sledstveno, ni akt predsednika Republike ne bude dosledno životno argumentovan, u duhu pravde i pravičnosti, u ime plemenosti i humanosti", dodao je Tomić.

Pročitaj još

Pravni stručnjaci: Ne bi bilo iznenađenje da Vučić pomiluje nedavno uhapšene zbog korupcije

Direktor policije bez komentara na optužbe Vučića na račun tužilaštva i MUP-a

Zašto je pomilovana osumnjičena da je automobilom udarila studentkinju i teško je povredila?

Profesor Pravnog fakulteta navodi i da je u tim slučajevima, pored povrede matičnog zakona, narušeno i pravo na pravično suđenje lica prema kojem je odnosna "arbitrarna, ne retko (i) 'medveđa usluga/milost', uperena".

"Šta više, bitno manjkavim aktom abolicije u opisanom smislu automatski je poništena i pretpostavka nevinosti, čime je flagrantno pogažena i Ustavom zajemčena pravna sigurnost u kaznenom pravu", kazao je Tomić.

Prema njegovim rečima, to je čvrst pravni osnov za ustavnu žalbu Ustavnom sudu protiv neregularnog akta pomilovanja/abolicije, kao i za pravnu mogućnost obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava sa sedištem u Strazburu.

"Tada pravo na ustavnu žalbu izvire iz prava na jednaku pravnu zaštitu i delotvorno pravno sredstvo", naveo je Tomić.

Neki pomilovani mogu posegnuti za ustavnom žalbom jer neće samovoljni predsednički 'oproštaj' za ono što nisu protivpravno učinili, zahtevajući da se njihova nevinost standardno pravosnažno sudski utvrdi.