Stejt department o ljudskim pravima u Srbiji: Ozbiljni problemi sa slobodom medija i pravima radnika

Autor: Beta

Info

13.08.2025.

20:03 > 19:45

U poštovanju ljudskih prava u Srbiji tokom protekle godine nije bilo značajnih promena.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Stejt department o ljudskim pravima u Srbiji: Ozbiljni problemi sa slobodom medija i pravima radnika

Foto: 021.rs

I dalje se beleže značajni problemi vezano za slobodu medija i izražavanja i nasilje nad novinarima, nekažnjivost ratnih zločina i prava radnika, ocenio je Stejt department u novom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima u svetu.

Pretnje i napadi na novinare, netransparentno vlasništvo nad medijima, kao i prevelika uloga države u medijskom sektoru podrivali su ustavom zagarantovane slobode medija i izražavanja, navodi se u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

U izveštaju se navodi i da je u svom poslednjem potezu pre raspuštanja 4. novembra 2024. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) saopštilo da je dodelilo regionalnu frekvenciju (za Beograd) televiziji Informer, privatnoj stanici blisko povezanoj sa vladajućom strankom.

Licenca je dodeljena bez zakonom propisanog otvorenog konkursa, uključujući javnu raspravu, ukazuje se.

Stejt department takođe konstatuje da su tokom 2024, iako Zakon zabranjuje pretnje, pritiske ili bilo kakvo drugo ometanje rada javnih medija i novinara i uprkos naporima vlade, dešavali napadi na novinare.

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, tokom 2023. godine zabeležena su 183 napada na novinare, a od januara do septembra 2024. godine 97 napada, uključujući verbalne pretnje, pretnje smrću i fizičko nasilje.

Konstatuje se i postojanje cenzure od strane države, vojske, policije, kriminalnih grupa ili ekstremista. Pozivajući se na podatke predstavnika medijskih udruženja, finansijski pritisci su ponekad dovodili do toga da se mediji uzdržavaju od objavljivanja sadržaja koji je kritički nastrojen prema vlasti, iz straha od vladine odmazde ili finansijskih posledica.

Kada je reč o procesuiranju ratnih zločina, Stejt department u izveštaju podseća na istrage, optužnice i procese pred domaćim sudovima za ratne zločine iz sukoba tokom 1990-ih na prostoru bivše Jugoslavije i prenosi ocenu iz godišnjeg izveštaja Fonda za humanitarno pravo da je Kancelarija tužioca za ratne zločine i dalje neefikasna.

Prenosi se zabrinutost, između ostalog, zbog zaobilaženja regionalne saradnje, slavljenja osuđenih ratnih zločinaca od strane zvaničnika i pogrešnog prikazivanja istorije ratova 1990-ih.

U izveštaju su detaljnije obrađena i prava radnika i uslovi rada uz ocenu da je generalno vlada primenjivala zakon o radu kada je reč o slobodi udruživanja, kolektivnom pregovaranju i pravu na štrajk, a predviđene kazne bile su srazmerne onima za druga kršenja građanskih prava, kao što je diskriminacija. Međutim, kazne su retko primenjivane protiv prekršilaca, dodaje se.

Zaposleni u javnom i privatnom sektoru mogli su slobodno da koriste pravo na štrajk. ali je bilo optužbi o otkazima i diskriminaciji zbog sindikalnog delovanja, navodi se i iznosi primer štrajka u kompaniji Jura.

Kada je reč o uslovima rada, zaradi i radnom vremenu u izveštaju se ocenjuje da se pravila uglavnom poštuju u državnim firmama, dok su manje privatne kompanije često van domašaja inspekcija i sindikata.

Kršenja zakona o platama, radnom vremenu i prekovremenom radu bila su česta u skoro svim sektorima — uključujući građevinarstvo, auto-industriju, dostavu hrane, IT sektor, ali i u javnoj upravi, pravosuđu, vojsci i javnim preduzećima.

Standardi bezbednosti i zdravlja na radu bili su generalno odgovarajući za glavne industrijske grane, ali su nedovoljna sredstva i kadrovi ometali njihovu punu primenu. Smrtni slučajevi i povrede najčešće su se dešavali u sledećim sektorima: građevinarstvo, poljoprivreda i šumarstvo, komunalne delatnosti i reciklaža, transport i skladištenje, drvna industrija, proizvodnja i distribucija električne energije, veleprodaja i maloprodaja, metalna industrija, kao i popravka mašina i opreme.

Takođe, u izveštaju je izražena zabrinutost zbog angažovanja migrantskih radnika iz zemalja van EU. Zabeleženi su slučajevi gde su poslodavci oduzimali pasoše i neregularno ili nikako isplaćivali zarade, uz loše radne uslove za migrante.

Prema podacima ankete o radnoj snazi, neformalno zapošljavanje je u prvom kvartalu 2024. iznosilo 12,1 odsto ukupne zaposlenosti, što je za 0,1 procentni poen manje nego u 2023. godini. Nezavisne procene sugerišu da siva ekonomija čini oko 20 odsto privrede, a neformalni rad najčešće se javlja u sektoru trgovine, ugostiteljstva, građevine, poljoprivrede i transporta.

Vlada nije dosledno niti efikasno primenjivala zakone u vezi sa ovim sektorom, dodaje se.

Izveštaj Stejt deprtmenta konstatuje takođe da, iako Ustav i zakon zabranjuju mučenje i surovo, nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, ima izveštaja da su ih pojedini državni službenici primenjivali.

U odeljku o zaštiti izbeglica i dodeli azila navodi se da postoje brojni dokumentovani slučajevi proterivanja neregularnih migranata bez pristupa postupku azila kao i da su zabeleženi nasilni incidenti prema tražiocima azila i izbeglicama.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

LJUDSKA PRAVA

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Milanka

14.08.2025 • 11:07

tebe stvarno zanima šta će biti sa njihovom nacionalnom gardom?! A u zemlji ti raspad... korupcija, kriminal... užas kako glupo razmišljanje....

0 1 -1
Антун Чупак

14.08.2025 • 08:16

А шта ћемо каубоји са националном гардом и тенковима на улицама!!!

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.