Da li demonstranti mogu da "idu do Strazbura" zbog policijske brutalnosti u Srbiji?
Tokom julskih i avgustovskih demonstracija u Srbiji, brojni snimci i svedočenja građana prikazali su policajce kako koriste pendreke, suzavac i fizičku silu i protiv onih koji nisu pružali otpor.
Foto: 021.rs
Ovo otvara pitanje da li domaći pravni sistem uopšte može da pruži zaštitu pojedincima, piše Danas.
Pravnici ukazuju da zakonski i ustavni okvir postoji, ali da se on u praksi prečesto zanemaruje, građanima ostaje i da se žale Evropskom sudu za ljudska prava, međutim pravnici upozoravaju da je put do Strazbura jako dug.
Milena Vasić iz YUCOM-a kaže za Danas da su prava građana nedvosmisleno zaštićena u domaćem i međunarodnom pravu.
"Ustav Srbije štiti fizički i psihički integritet građana i garantuje čitav spektar ljudskih prava, takozvani katalog ljudskih prava. Zatim, tu je Krivični zakonik, koji izričito zabranjuje zlostavljanje i mučenje. Pored toga, važan je i Zakon o policiji, koji propisuje policijska ovlašćenja i način njihove primene. Kada govorimo o međunarodnim konvencijama, ključne su dve: Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, kao i Konvencija Ujedinjenih nacija protiv torture i drugih surovih, nehumanih ili ponižavajućih kazni i postupaka. To predstavlja elementarni pravni okvir", ističe Vasić.
Ona dodaje da odluke međunarodnih tela poput Evropskog suda za ljudska prava obavezuju Srbiju, ali u tom slučaju domaće vlasti deluju pod snagom političkog pritiska.
"Imali smo slučajeve da i pored odluka UN Komiteta protiv torture, Srbija sprovede izručenja koja su bila zabranjena. To pokazuje da međunarodne odluke postoje, ali njihova primena ostaje sporna", kaže Vasić.
Pročitaj još
Pravnik i stručnjak za ljudska prava Nikola Kovačević upozorava da građani često imaju nerealna očekivanja kada je reč o zaštiti pred Evropskim sudom za ljudska prava.
"Nijedan slučaj povrede ljudskih prava – bilo da je reč o zlostavljanju i mučenju, o pravu na život, o imovini ili, na primer, o studentima koji tvrde da im je povređeno pravo na obrazovanje zbog blokada – ne može direktno da završi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Poenta je da svaka povreda ljudskih prava, pa i ona gde ljudi tvrde da ih je policija zlostavljala, mora prvo da se ispita na domaćem nivou. Dakle, prvo moraju da se obrate domaćim organima u Srbiji, koji su nadležni da ispitaju povredu ljudskih prava", kaže Kovačević.
On objašnjava da su u Srbiji za istragu slučajeva policijske brutalnosti nadležna osnovna javna tužilaštva, u zavisnosti od mesta incidenta – bilo da se radi o Beogradu, Valjevu, Brusu ili nekom drugom gradu.
Ističe da prvo tužilaštvo mora da sprovede istragu i odluči da li će podići optužnicu i pokrenuti sudski postupak.
"Tek kada se iscrpe domaća pravna sredstva – kada, na primer, tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu, pa se uloži prigovor višem javnom tužilaštvu, pa i to odbije, a potom se uloži žalba Ustavnom sudu Srbije – tek kada Ustavni sud donese odluku, može se ići u Strazbur. Put do Evropskog suda za ljudska prava je dug i višegodišnji, i najpre mora da se dokaže da u domaćem sistemu nije bilo moguće ostvariti zaštitu", priča Kovačević.
Kovačević objašnjava da, ukoliko Evropski sud za ljudska prava donese presudu protiv Srbije, sud može da konstatuje odgovornost države za prekomernu upotrebu sile policije i utvrdi povredu prava na život i fizički i psihički integritet građana.
On dodaje da sud može da utvrdi i neuspeh domaćih tužilaštava u sprovođenju efikasne istrage, da naloži isplatu novčane naknade i da obaveže Srbiju da ponovo otvori istragu, čime presuda postaje značajan instrument za kontrolu rada domaćih organa.
"Ako Srbija ne sprovede istragu u skladu sa presudom, protiv nje u Savetu Evrope može biti doneta pravno obavezujuća rezolucija Komiteta ministara. To je vrsta pravno-političkog pritiska, koji nijedna država ne želi. Rezolucija govori o tome da li neka država poštuje ljudska prava ili ne. Na primer, zemlje poput Švedske uvek izvršavaju presude, dok Turska ima veliki broj neizvršenih presuda i stalno se protiv nje donose rezolucije. To onda utiče na njen međunarodni ugled", kaže Kovačević.
Kovačević ističe da presude Evropskog suda za ljudska prava nisu političke, već pravno obavezujuće. Prema njegovim rečima, one su, u skladu sa članom 17 Ustava Srbije, obavezujuće u zemlji i imaju veću snagu od odluka Ustavnog suda.
On dodaje da se presude Suda u Strazburu moraju izvršiti, a obavezujući su i pravni stavovi koje Sud zauzima u drugim predmetima, čak i kada se presuda direktno ne odnosi na Srbiju, već je doneta protiv neke druge države.
"Evropski sud za ljudska prava je najautoritativnija pravosudna institucija kada je reč o zaštiti ljudskih prava, ali je tako napravljen da do njega nije lako doći. Od svih slučajeva policijske brutalnosti ili drugih povreda prava koji se prijave u Srbiji, tek mali broj će stići do Strazbura, i to posle mnogo godina. Zbog toga je važno da ljudi razumeju da nije moguće jednostavno reći 'idemo na Strazbur', već da taj put vodi kroz iscrpljivanje svih domaćih pravnih mehanizama", zaključuje Kovačević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ko ostaje na političkoj sceni i posle izbora: Jedna mogućnost - reset opozicije
20.10.2026.•
0
Eventualna pobeda Studentske liste na predstojećim izborima mogla bi da bude uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga, ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti.
Stanić: Skup Studentske liste na Slaviji će pokazati rešenost društva da dođe do promena
20.10.2026.•
1
Kandidat za poslanika na listi Studentske liste Tihomir Stanić ocenio je da će predizborni skup te liste u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, pokazati rešenost društva da dođe do promena.
ŠTIT aktiviran 127 puta od početka godine od čega je više od trećine slučajeva zbog policijskih pritisaka
20.10.2026.•
1
Od početka 2026. godine, mehanizam ŠTIT aktiviran je 127 puta radi pružanja podrške građanima i aktivistima izloženim pritiscima zbog javnog angažmana.
Sociolog Simović: Paralelni predizborni štandovi su borba oko simboličke moći nad javnim prostorom
20.10.2026.•
0
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Mujanović: EU toleriše Vučića, da su izbori fer i slobodni - studenti bi pobedili
20.10.2026.•
1
Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu.
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila na pokušaje prevare
20.10.2026.•
0
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila je na pokušaje prevare u kojima se nepoznate osobe telefonom lažno izdaju za predstavnike Fondacije i nude humanitarnu pomoć u zamenu za prethodnu uplatu novca.
Profesor Valjarević: Ako se nastavi trend - Srbiji prete temperature od 50 stepeni 2050.
20.10.2026.•
5
Balkan će biti jedan od najpogođenijih regiona klimatskim promenama, pokazuju podaci iz poslednjih 90 godina od kada je prosečna temperatura porasla 3,8 Celzijusovih stepeni, a lokalno i više.
Dugo najavljivan, ali od njega još ništa: Srbija i dalje bez jedinstvenog broja 112 za hitne slučajeve
20.10.2026.•
1
Jedinstveni evropski broj za hitne slučajeve 112 trebalo bi da omogući građanima Srbije da jednim pozivom zatraže pomoć policije, hitne pomoći ili vatrogasaca.
Dačić uporedio članove koji napuštaju SPS sa komarcima: Koliko odlasci štete partiji?
20.10.2026.•
5
Potpredsednik i dugogodišnji funkcioner Branko Ružić pre mesec i po dana je isključen iz SPS-a, nakon čega je najavio formiranje svoje stranke.
Ko koga podržava i koliko to utiče na birače?
19.10.2026.•
3
Podrške iz inostranstva koje stižu ovih dana pred vanredne parlamentarne izbore na adrese učesnika u kampanji ne mogu presudno da utiču na birače, ali mogu predstavljati dodatni začin koji bi ih motivisao da glasaju.
Aleksandar Đorđević: Pobedili smo košem za 3 poena, 3 sekunde pre kraja
19.10.2026.•
12
Proslavljeni košarkaš i bivši selektor Srbije Aleksandar Đorđević uputio je poruku podrške Studentskoj listi.
Zdravstvene zadruge u Srbiji: Rešenje za jaz između privatnog i javnog sektora?
19.10.2026.•
0
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu.
Redakcija N1 odbila da Vučić bude gost pre izbora, Brnabić ih optužila da "koriste nacističke metode"
19.10.2026.•
16
Televizija N1 saopštila je da je redakcija odbila da nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić bude gost na toj televiziji u okviru predizbornog predstavljanja izbornih lista.
Naprednjaci u četvrtak organizuju skup u hali sportova na Novom Beogradu
19.10.2026.•
11
Nedeljnik "Vreme" piše da će Srpska napredna stranka u četvrtak, 22. oktobra, održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste.
Objavljeno pismo učesnika operacije "Konjuh" Macutu: Otkrili pet tona marihuane, pa usledili pritisci
19.10.2026.•
10
Nakon istorijske zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, čak 15 rukovodilaca Službe za borbu protiv droga UKP-a je sklonjeno iz ove službe.
Komentari 17
Imre
Sad se okrivljuju za blokade koje su visi stepen pritiska na vlast.Da je vlast postupila Odgovorno i ispunila ne,i zahtev do blokada nebi doslo.
Stvarno?
K3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar