Od novčane do zatvorske kazne: Ugrožavaju li izmene zakona ljudska prava?

Rasprava o novim rešenjima lice u lice nije planirana, kako dolikuje izmenama krivičnih propisa. Umesto toga, društvene mreže i mediji se pune različitim tumačenjima predloga samo pojedinih krivičnih dela, po pravilu onih koja bi mogla da utiču na pojačanje represije protiv nastavka društvenog bunta, piše Radar.

Jedno od njih se tiče novog krivičnog dela iz grupe krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, koje predviđa da onaj ko "… postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstava u saobraćaju protivno propisima, kazniće se zatvorom do jedne godine".

Novo krivično delo zapravo predviđa krivičnu odgovornost za postupanje protivno propisima u saobraćaju, bez bilo kakve posledice (osim zaustavljanja vozila) ili dalje odrednice. 

Na taj način, ometanje saobraćaja od strane pešaka kretanjem na kolovozu - nešto za šta se išlo pred prekršajni sud i što je predstavljalo prekršaj za koji se izriče kazna od 5.000 dinara (sa mogućnošću da se izbegne sud plaćanjem tričavih 2.500 za brzo priznanje) postaje krivično delo.

Pred Prekršajnim sudom vodilo se računa o mnogim detaljima, pa i o pravilima o načinu na koji policija legitimiše lica. Zbog kršenja ovih pravila od strane policije, prekršajni sudovi su najčešće oslobađali one koji su tvrdoglavo ušli u prekršajni postupak.

Međutim, u krivičnom postupku, važiće za dokazivanje neka druga pravila. Predlozima izmena Zakonika o krivičnom postupku jača se snimak kao dokaz, pa će snimak lica na kolovozu pored zaustavljenog vozila postati dovoljan za kasnije uspešno krivično gonjenje.

Time se ostavlja velika moć javnom tužiocu koji uz snimak dobije krivičnu prijavu da postupa po njoj sa velikom verovatnoćom uspeha. Javni tužilac će moći, čini se i brže nego u prekršajnom postupku, da sklopi sporazum o priznanju krivičnog dela, nudeći blažu sankciju. Sudovi će, bez ikakve prethodne prakse, potvrđivati ove sporazume, vodeći se čitanjem opisa novog dela i odredbi Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji propisuje pravila ponašanja učesnika u saobraćaju.

Pročitaj još

Asocijacija sudskih pomoćnika: Ministarstvo da obezbedi pravičnu javnu raspravu o izmenama krivičnog zakonika

"Lanac slobode" duž Keja: Novosađani poručili da ne pristaju na izmene Krivičnog zakonika

Novosadski zbor građana protestuje danas zbog najavljenih izmena Krivičnog zakona

Da li će takvo postupanje i zakon biti u skladu sa ljudskim pravima?

U ovoj kvazi javnoj raspravi, gde se javnosti obraća ministar pravde putem medija, saznali smo od njega da se Srbija uvođenjem ovog dela zapravo usaglašava sa članom 11 stav 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Saznali smo da se krivičnim delom štite prava drugih da se kreću.

Takođe, saznali smo da su u Engleskoj blokaderi dobili zatvorsku kaznu od četiri godine za blokadu puta. Ministar kaže da imamo i prekršaje, pa će se ceniti da li je delo za prekršaj ili krivično delo.

Ovakva obrazloženje ne prati i predložena odredba. Prvo, ovo delo ne inkriminiše samo blokadu puteva već svako postupanje protivno Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, tj. ometanje saobraćaja kojim se zaustavlja neko vozilo.

Drugo, tako predložena odredba ne ostavlja mogućnost sudu da primeni tzv. test proporcionalnosti, odnosno da proceni da li je u konkretnom slučaju blažom merom moglo da se kazni za protivpravno ponašanje. Sudu se, dakle, ne ostavlja da proceni da li je zaustavljanjem saobraćaja izazvana opasnost po živote i tela drugih, po imovinu drugih, niti da procenjuje da li je došlo do opasne situacije ili ozbiljne štete po prava trećih. Ako bi sud to cenio, to bi već bilo drugo krivično delo. Jedini zaštitni objekat je sam javni saobraćaj.

Ceo tekst Radara čitajte OVDE.