U Srbiji se danas obeležava državni praznik: Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Autor: 021.rs

Info

11.11.2025.

07:15 > 06:53

U Srbiji se danas, 11. novembra obeležava državni praznik, Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol cvet Natalijina ramonda.

U Srbiji se danas obeležava državni praznik: Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Foto: 021.rs

Ovo je 13. godina kako se taj dan praznuje u našoj zemlji.

Na taj dan su u Srbiji od 2005. godine bili posvećeni prvi časovi u školama, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik proslavlja od 2012. godine.

Dan primirja je u Srbiji neradni dan, a obeležava se i u Velikoj Britaniji, Belgiji, Novom Zelandu, Francuskoj, u zemljama Britanskog Komonvelta to je "Dan sećanja", a u SAD je "Dan veterana".

Nakon četvorogodišnjeg rata, koji je do tada bio najveći u istoriji, primirje između Centralnih sila i sila Antante je potpisano 11. novembra 1918. godine tačno u 11 sati.

U ratu su se na jednoj strani borile Nemačka i Austrougarska, dok su na drugoj strani bile Rusija, Francuska i Velika Britanija, a potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu odigralo se u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, i ostalo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919. godine.

Foš je u suštini bio glavni autor dokumenta koji je obuhvatao prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, očuvanje infrastrukture, razmenu zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, zajedno s regulacijom postupanja tokom primirja.

Prema enciklopediji Britanika, Nemci su doživeli potpisivanje primirja kao izdaju, budući da su pristali na prekid borbenih dejstava, iako nisu bili poraženi na bojištu. Veruje se da su osećaj razočaranja i uslovi vezani za reparacije poslužili kao osnova za nemačko nezadovoljstvo, što je na kraju doprinelo izbijanju Drugog svetskog rata.

Rat koji je trajao od 1914. godine zvanično je zaključen Versajskim mirom 28. juna 1919. godine.

Natalijina ramonda

U Srbiji se amblem tog praznika, koji bi trebalo nositi na reveru, sastoji od motiva odlikovanja Albanske spomenice s početka 20. veka - zeleno-crne trake koja okružuje stilizovani prikaz ljubičastog cveta, Natalijine ramonde.

Ta ugrožena biljka raste na istoku Srbije i na planini Kajmakčalan, gde je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe protiv bugarskih snaga tokom pripreme proboja Solunskog fronta, uvoda u oslobađanje Srbije u Prvom svetskom ratu.

Zavod za zaštitu prirode Srbije pominje da je 1882. godine Natalijinu ramondu botaničar Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, otkrio u Jelašničkoj klisuri nadomak Niša, te je želeo da je nazove "Niška ramonda", ali joj je ime ipak dao po kraljici Nataliji Obrenović.

Taj cvet je u Srbiji zaštićen zakonom, kao "strogo zaštićena vrsta" što znači da je strogo zabranjeno i kažnjivo njeno sakupljanje i narušavanje staništa.

Ipak, kaže Zavod za zaštitu prirode, opstanak te vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljki radi gajenja na drugom mestu.

Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina", Nacionalni park "Šar planina".

Natalijina ramonda koja raste i u Severnoj Makedoniji, severnoj Grčkoj, Albaniji, Crnoj Gori i na severozapadu Bugarske, treća je i poslednja otkrivena vrsta iz roda ramondi. Prethodno su otrkivene dve: "Srpska ramonda" koju je na istoku Srbije, na planini Rtnju našao botaničar Josif Pančić, i "Ramonda myconi" - endemska vrsta na Pirinejskom poluostrvu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Dan primirja Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Komentari 18

Hronološki Najpopularniji

Plaćač poreza

11.11.2025 • 23:50

Solunski front nikada ne bi bio probijen da nije bilo Zapadnog fronta, Francuska, Engleska i USA su ozbiljno krvarile da bi Solunski front bio probijen. Žalosno je što sve to znate i pljujete po zapadnim saveznicima.

1 2 -1
Particulare matter

11.11.2025 • 21:21

Rat je pokrenuo uz podršku moskve terorista crne ruke Gavrilo Princip ubistvom Austrougarskog prestolonaslednika i njegove trudne žene. Za razliku od zastava, cela država je u prvom ratu pala neprijatelju u ruke jer je vojska pobegla sa zastavama da na moru sačeka da englezi i francuzi rasture neprijatelja. Stradalo je civilno stanovništvo ne znajući šta ih je snašlo. Ponosite se sa pogrešnim stvarima.

3 7 -4
Telep

11.11.2025 • 14:18

Velika žrtva za mali narod

U Prvom svetskom ratu je stradalo preko milion Srba.
S obzirom na to, kao i činjenicu da je bila na pobedničkoj strani, Srbija je zaslužila da bude ugledna evropska država.

7 4 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.