Poljoprivredno zemljište kraj auto-puta sve traženije, naročito u Vojvodini - ali ne da bi se obrađivalo
U vreme kada cene stanova i građevinskog zemljišta dostižu rekorde, čini se da se na tržištu potražnjom probija i poljoprivredno zemljište.
Foto: 021.rs
Prema najnovijim podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 17 odsto svih nepokretnosti prodatih u prvom kvartalu ove godine činilo je upravo poljoprivredno zemljište, odmah posle stanova. Sledi građevinsko zemljište, sa udelom od 14,8 odsto u ukupnom prometu.
Najskuplji hektar oranice, ako se posmatra cena po kvadratu, zabeležen je u beogradskoj opštini Palilula, u Slancima - čak 29 evra po kvadratnom metru za parcelu od 1.749 kvadrata. Ipak, apsolutno najvredniji ugovor sklopljen je u Šidu, gde je 13 parcela ukupne površine 47 hektara promenilo vlasnika za ukupno 383.878 evra.
O tome zašto je zemlja postala toliko tražena, kako se formiraju cene i šta se najviše kupuje, Biznis.rs je razgovarao sa Nedeljkom Malinevićem, agentom za nekretnine koji se ovim poslom bavi više od dve decenije.
"U poslednje vreme imamo izuzetno veliko interesovanje za poljoprivredno zemljište. Najviše se traži zemlja u blizini glavnih saobraćajnica. Ljudi hoće da budu blizu auto-puta, jer znaju da to uvek podiže cenu. Najviše se traži oko auto-puta Beograd–Zagreb, zatim u okolini Batajnice, Višnjičke Banje, Sopota i Grocke", navodi Malinević.
Prema podacima njegove agencije, cene se trenutno kreću od 2.000 do 15.000 evra po aru, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta zemljišta, a porasle su i do 15 odsto u odnosu na prethodne godine.
Najskuplje je, očekivano, u vojvođanskim okruzima, posebno oko Batajnice i Novih Banovaca.
Kupci, prema rečima ovog sagovornika, danas više ne traže zemlju samo zbog poljoprivrede.
"Najčešće je kupuju za gradnju poslovnih prostora ili malih kuća za odmor. Retko ko kupuje isključivo radi obrađivanja. To je nova realnost tržišta", objašnjava Malinević.
Na rast cena, kako ističe, ne utiče samo lokacija, već i činjenica da je obradivog zemljišta sve manje.
"Popis je pokazao da je u poslednjih deset godina Srbija izgubila više od milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Nekada smo imali 4,2 miliona hektara, a sad oko 3,3 miliona korišćenog obradivog zemljišta. Razlozi su mnogi - od poplava, klimatskih promena, erozija, degradacija tla, ali i urbanizacije i izgradnja infrastrukture", objašnjava ovaj sagovornik.
Prema podacima iz 2023. godine, u Srbiji ima preko 120.000 hektara nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta.
Malinević objašnjava i kako se razlikuje kvalitet zemljišta po regionima.
"U Bačkoj imate prvu klasu, to je najbolja zemlja. U Sremu ide druga, treća, četvrta, peta - zavisi od mesta. Na primer, između Bačke Palanke i Slankamena je najkvalitetnija zemlja, ali toga ima malo. U Pećincima, gde ja imam svoje parcele, to nije prva klasa, ali i dalje je vrlo traženo", ocenjuje agent.
Pitanje koje se često postavlja jeste - da li se isplati prenamena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.
"Naravno, da bi se dobilo na ceni, ali to dosta košta. Samo da prebacite status zemljišta morate da platite oko 50 odsto tržišne vrednosti. To je ozbiljan izdatak, ali dugoročno se isplati. Pre petnaestak godina, kad se kod nas radila industrijska zona, prebacio sam deo svojih parcela u građevinsko zemljište. Imao sam oko 20 hektara, a sa partnerom sam otkupio još 50. Deo smo prodali, deo zadržali - i to se pokazalo kao dobra odluka", smatra agent.
Pročitaj još
On naglašava da kada se zemljište vodi kao građevinsko, porez je mnogo veći.
"Recimo, ja imam jedan slučaj u Pećincima - zemljište se od 2012. vodi kao građevinsko, a zapravo se koristi kao poljoprivredno. Nema tu ništa izgrađeno. Kad dođu inspektori, sve provere, slikaju, traže dokaz da se obrađuje. Godinama sam dokazivao da je to u stvari njiva - i na kraju su mi priznali taj status. Ali papirologija zna da bude naporna", kaže ovaj sagovornik.
"Koliko god se tržište menjalo, zemlja je uvek dobra investicija. Neće više biti novih hektara, a ljudi sve više shvataju da vrednost zemljišta dugoročno samo raste. Ko ima strpljenja i sredstva - tu ne može da pogreši", zaključuje Malinević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šumokradice pucale na policiju kod Kuršumlije
14.01.2026.•
0
U ataru kuršumlijskog sela Parada došlo je do pucnjave.
Aleksić: Izmene zakona vode privatizaciji pravosuđa i odustajanju od EU
14.01.2026.•
0
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić ocenio je da predložene izmene pravosudnih zakona vode "devastaciji, privatizaciji i politizaciji pravosuđa" i odustajanju od evropskog puta" Srbije.
Naprednjaci za 12 godina zamenili skoro sve sudije i tužioce u Srbiji
14.01.2026.•
2
U sudstvu Srbije je od 2012. godine do danas promenjeno skoro 95 odsto sudija i oko 60 odsto tužilaca, pokazuju podaci Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST).
Lončar: Više od 930 dece se leči od retkih bolesti zahvaljujući Srbiji, lažovi žele da se domognu vlasti
14.01.2026.•
4
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je da se više od 930 dece u Srbiji leči od retkih bolesti zahvaljujući izdvajanjima države.
Krivična prijava protiv sudija Apelacionog suda zbog slučaja Ćuruvija: "Odluka bazirana na falsifikatu"
14.01.2026.•
0
Advokat Vladimir Todorić podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu protiv petoro sudija Apelacionog suda, u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije.
Ministar Selaković u Skupštini Srbije o lisicama poslanice Jerinić: "Bez krzna? Dobro, znači vole da boli"
14.01.2026.•
1
Rasprava u Skupštini Srbije o setu pravosudnih zakona skrenula je danas na druge teme.
Evroparlamentarac Stier: Bojkot i zatvaranje komunikacije čine put Srbije ka EU težim
14.01.2026.•
1
Evroparlamentarac iz poslaničke grupe Evropske narodne stranke (EPP) Davor Ivo Stier kaže da odluka da se u Srbiju pošalje delegacija Odbora za spoljne poslove nije primer dvostrukih standarda.
EDS: Na udaru smo provokatora, dele se lažni leci o višednevnom isključenju struje
14.01.2026.•
1
Elektrodistribucija Srbije pozvala je građane da se o planiranim isključenjima informišu u medijima, na sajtu elektrodistribucija.rs, u mobilnoj aplikaciji EDS ili pozivom besplatnog broja telefona 0800 360 300.
Svi Vučićevi savetnici, a među njima "agent haosa": Ko je Ajnhorn koji je proglašen kriminalcem u bekstvu?
14.01.2026.•
6
Izraelska policija izdala je nalog za hapšenje nekadašnjeg Vučićevog savetnika Srulika Ajnhorna, osumnjičenog u slučaju Katargejt.
Vučić: Imam odlične odnose sa Trampom Juniorom, ustao od stola da me pozdravi, dolazi uskoro u Beograd
14.01.2026.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ima odlične odnose sa sinom američkog predsednika Donaldom Trampom Juniorom.
Leševi svinja ostavljeni na deponiji kod Bogatića, inspekcije izašle na teren
14.01.2026.•
0
Veterinarska inspekcija je odmah nakon pronalaženja uginulih svinja u selu Metković, na teritoriji opštine Bogatić, reagovala i preduzela sve mere iz svoje nadležnosti.
Do sada otvoreno 55.000 elektronskih bolovanja, u sistemu najviše doktora iz Novog Sada i Kragujevca
14.01.2026.•
2
Otvoreno je oko 55.000 elektronskih bolovanja od početka primene 1. januara, rekao je Nikola Radman iz Ministarstva zdravlja.
Nemački dnevnik: I Bugarska pretekla Srbiju
14.01.2026.•
6
Iako su mnogi Bugari skeptični prema EU, njihova zemlja je nesumnjivo profitirala od ulaska u tu zajednicu, pretekla je Srbiju kako privredno tako i po nivou vladavine prava.
Policija identifikovala 11 osoba koje su ometale koncert Ane Bekute u Čačku, oglasila se i Brnabić
14.01.2026.•
47
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je policija identifikovala 11 osoba koje su sinoć ometale koncert pevačice Ane Bekute u Čačku.
Problemi sa snegom i ledom u osam opština, nova sednica Republičkog štaba za vanredne situacije u petak
14.01.2026.•
0
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je u osam samouprava u Srbiji vanredna situacija zbog snega i da u četiri mesne zajednice u Majdanpeku nema struje.
Bratina i režimski tabloidi protiv serije "Radio Mileva": Kakva crna sloboda govora?!
14.01.2026.•
9
Šta je stvarno, a šta je fikcija? Na to pitanje teško da bi odgovor znali Ministarstvo kulture i režimski tabloidi.
Brnabić o delegaciji EP koja dolazi u Srbiju: Nisu preterano bitni, to je kao turistička poseta
14.01.2026.•
1
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da ne misli da je preterano bitna poseta Beogradu devet poslanika iz Spoljno političkog odbora Evropskog parlamenta.
Otvoren konkurs za jedanaestu Školu digitalnog novinarstva
14.01.2026.•
0
Konkurs za jedanaestu Školu digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije otvoren je do 1. februara u ponoć.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vas vidimo sad
14.01.2026.•
15
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Brnabić brani "Mrdićeve zakone" o tužilaštvima: To je da građanima olakšamo pristup pravdi
14.01.2026.•
3
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da izmene seta pravosudnih zakona, koje su na dnevnom redu današnjeg skupštinskog zasedanja, ne zadiru "ni u jednom delu ni trenutku" u samostalnost tužilaštva.
"Mrdićevi zakoni" treba da oslabe Dolovac: To odgovara vlasti zbog slučaja "Nadstrešnica" i "Generalštab"
14.01.2026.•
9
Izmene seta pravosudnih zakona slabe moć vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, a jačaju glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića, onako kako je vođena kampanja iz vrha vlasti.
Komentari 1
Angry Tulip
Dalje, ako prodamo svu zemlju, gde ćemo proizvoditi hranu, pa stvarno smo idioti. U EU i SAD nema prodaje poljoprivredne zemlje niti konverzije poljoprivredne u građevinsku, to samo ima u ludoj Srbiji. Zemlja je neobnovljiv resurs koji se čuva kao dete u kući, a mi hajčimo i rasprodajemo ono malo vrednog što imamo. Za 50 godina biće gladna Srbija, možda nam tako i treba...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar