Država ukida pretpostavku nevinosti - i pre presude trajno oduzimanje imovine za koju misli da je od kriminala

Autor: Insajder

Info

22.12.2025.

13:43

Pretpostavka nevinosti, princip po kojem je svako nevin dok sud ne utvrdi suprotno, nalazi se u temelju domaćeg krivičnog zakonodavstva.

Država ukida pretpostavku nevinosti - i pre presude trajno oduzimanje imovine za koju misli da je od kriminala

Foto: Pixabay

Ipak, izmene Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela koje je predložilo Ministarstvo pravde bi uvele novinu koja, prema rečima pravnika, preti da okrnji taj princip. Visoki savet sudstva je zbog toga ministarstvu predložio da od navedene izmene odustane.

Institut oduzimanja imovine se pokazao prethodnih decenija kao vrlo efikasan mehanizam u borbi protiv organizovanog kriminala. Ovaj metod borbe nije podrazumevao samo sankcionisanje članova kriminalnih grupa za počinjene zločine, već i oduzimanje materijalne koristi koju su ti zločini donosili, piše Insajder.

U Srbiji, Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnim delom prvi put je usvojen 2008. godine, a naknadno je više puta menjan.

Krivica i bez pravosnažne presude

Prema aktuelnom zakonu, postoji spisak krivičnih dela za koje je moguće pokrenuti postupak oduzimanja imovine, a uglavnom se radi o krivičnim delima koja se tiču organizovanog kriminala i drugim teškim delima. Imovina za koju je nemoguće dokazati da je pribavljena na zakonit način se oduzima u zasebnom postupku. Ona može biti privremeno oduzeta tokom trajanja sudskog postupka kako bi optuženom bilo teže da je otuđi. Imovina može da bude i trajno oduzeta, ali tek pošto neko bude pravosnažno osuđen.

Sada Ministarstvo pravde, prema nacrtu izmena i dopuna u koje je Insajder imao uvid, pokušava da promeni taj deo zakona.

U nacrtu izmena i dopuna Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela ministarstvo uvodi novi član koji navodi da imovina može da bude trajno oduzeta i u slučajevima kada nema pravosnažne presude.

Izmene zakona predviđaju da u slučajevima kada optuženi umre, ili se zbog bolesti ili bekstva ne može okončati postupak, imovina može da bude trajno oduzeta. A da bi se to desilo, potrebno je da se "sud uveri da bi pokrenuti postupak mogao dovesti do osuđujuće presude".

Drugim rečima, neko ko umre ili se razboli pa to dovede do zastarevanja postupka, snosio bi posledice kao da je kriv i pored toga što ne postoji osuđujuća presuda.

Za sudiju Apelacionog suda u Beogradu i člana Centra za pravosudna istraživanja Miodraga Majića, ovakvo rešenje je apsolutno neprihvatljivo.

"To nije dopušteno prema našim ostalim propisima. Jedina osnova da smatrate da je neko kriv je da postoji pravosnažna presuda u kojoj se to tvrdi. Pretpostavka nevinosti važi sve do pravosnažne presude, a ovim rešenjem se pretpostavka nevinosti negira, čime se zapravo negira osnovni postupak procesnog prava. Zaista se nadam da će ovaj nacrt biti povučen iz procedure", ističe Majić.

Ovakva izmena zakona se najdirektnije sukobljava sa nekoliko drugih zakonskih i ustavnih odredbi. Na početku Zakona o krivičnom postupku se ističe da se svako smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosažnom odlukom suda. Tu je i ustavna odredba koja garantuje pravo na imovnu. Po Ustavu to pravo može biti ograničeno samo "u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona".

Visoki savet tražio povlačenje nacrta iz procedure

Ovaj nacrt izmena zakona, Ministarstvo pravde je u skladu sa Poslovnikom Vlade 4. decembra sa oznakom hitno poslalo Visokom savetu sudstva na mišljenje. Na sednici VSS-a ovo telo je predložilo ministarstvu da ga povuče iz procedure. Međutim, ovakav stav zakonski ne obavezuje ministarstvo da to i učini. Prema Poslovniku, oni mogu da nastave sa procedurom i da nacrt najpre pošalju Vladi, a Vlada posle toga i Skupštini na usvajanje.

Snežana Bjelogrlić, članica Visokog saveta sudstva i predsednica Društva sudija Srbije, ističe da je predloženo rešenje veoma problematično.

"Praktično se uvodi mogućnost da se nekome bez pravnog osnova oduzme imovina. Moguće da postoje opravdani društveni razlozi za donošenje ovakvog rešenja, ali je onda neophodno organizovati ozbiljan društveni dijalog na kojem bi se razmotrilo da li postoje razlozi koji su neophodni da bi se okrnjila pretpostavka nevinosti", ističe Bjelogrlić.

Osim što predstavlja efikasan mehanizam borbe protiv kriminala, institut oduzimanja imovine stečene kriminalom donosi državi i značajne prihode. Kako je preneo Forbes Srbija, pozivajući se na nalaze Državne revizorske institucije, samo u toku 2024. godine na osnovu pravosnažnih sudskih presuda oduzeta je nepokretna imovina vredna oko 368 miliona dinara. Od kada je zakon prvi put stupio na snagu 2009. godine, pa do prošle godine, trajno je oduzeta nepokretna imovina u vrednosti od 4.14 milijardi dinara.

A osim što aktuelni zakon omogućava oduzimanje imovine od osoba koje su pravosnažno osuđene, on omogućava oduzimanje imovine i od lica koja su sa njima povezana. Logika te odredbe je jednostavna – na taj način se sprečava neko da „sakrije“ imovinu tako što je prebaci na nekog drugog.

Ipak, kako se radi o osobama koje same nisu obuhvaćene krivičnim postupkom, zakon je predvideo strože kriterijume da bi se njima imovina oduzela. Ministarstvo novim izmenama takođe planira i liberalizaciju tih kriterijuma, tako da imovina može lakše da se oduzme od trećih lica.

Oduzimanje imovine od trećih lica

Kako navodi sudija Majić, da bi se prema aktuelnom zakonu oduzela imovina od trećih lica, tužilac mora da dokaže da je osuđena osoba prenela imovinu na njih kako bi je sakrila.

"Sada se planira značajna relaksacija tih odredbi, što takođe može da bude vrlo opasno. Nacrt uvodi rešenje da srodnici i treća lica moraju da dokažu svoje prihode, a ako to ne uspeju, oduzima im se imovina. Praktično se uvodi odgovornost trećih lica, što su po meni neprihvatliva rešenja. Te odredbe su postojećim zakonom stabilno postavljene, ali zakonodavac iz nekog razloga želi da ode korak dalje. Međutim, bojim se da se tim rešenjima ozbiljno zadire u kršenje prava", ističe Majić.

U obrazloženju nacrta izmena zakona Ministarstvo pravde navodi da se one predlažu zbog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i Varšavskom konvencijom Saveta Evrope o pranju novca. Takođe, navodi se i da izmene treba da otklone određene probleme koji su se pojavili u primeni postojećeg zakona.

Ipak, advokat Borivoje Borović nije uveren, navodeći da je svaka skorašnja izmena u domenu krivičnog zakonodavstva išla u pravcu još veće kontrole izvršne vlasti nad sudskom.

"Uvodeći mogućnost da sudija predvidi ishod postupka je udar na sam princip fer suđenja. Time se narušavaju ustavni i zakonski principi, a verujem da je cilj da vlast zadovolji neki svoj interes. Koji je to interes je za sada nepoznato, ali je evidentno da se za nešto priprema teren", kaže Borović.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

oduzimanje imovine pretpostavka nevinosti

Komentari 29

Hronološki Najpopularniji

Bre

25.12.2025 • 10:25

Zaneseni

Ćaciji su u delirijumu, na korak od ludila i zato umišljaju da neće nikada otići sa vlasti. Zato, kao, osvedoĉeni diletanti, izmišljaju propise koji veze nemaju sa Ustavom i mozgom. Umesto da otvore oči i progledaju.... šta je stvarnost?

5 7 -2
Bek

24.12.2025 • 17:50

Bek

Krajnje je vreme da se dignemo protiv ovoga jer svi misle da smo mi ovce i da može da nam donose zakone kako ko hoće a da se narod ne pita i na kraju svakog običnog čoveka uvuku u njihovo da je on krivac za nešto ,iako smo svi jednaki na ovoj planeti neki su umislili da je ona njihova i samo nam donose zakone a mi se ne pitamo,samo uz studente da bi se zaustavilo

14 16 -2
Miki

24.12.2025 • 14:07

SNS kartel

Znači svim SNS funkciinerima se oduzima imovina?

22 27 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.