Voće i povrće na pijacama skuplje nego u marketima: Stručnjaci o mogućem rešenju

Autor: NIN (Gojko Vlaović)

Info

02.02.2026.

10:20 > 09:55

Cene poljoprivrednih proizvoda veoma variraju od grada do grada, pokazuje zvanična statistika, ali se razlike lako mogu uočiti i u istom gradu u zavisnosti od mesta na kome se oni prodaju.

Voće i povrće na pijacama skuplje nego u marketima: Stručnjaci o mogućem rešenju

Foto: 021.rs

Analiza podataka Republičkog zavoda za statistiku za prvu sedmicu nove 2026. godine pokazuje da su cene hrane na pijaci uglavnom znatno više nego one u supermarketima.

Prema podacima RZS, krompir je na pijacama najskuplji u glavnom gradu Srbije gde košta 150 dinara, dok je najjeftiniji u Subotici sa cenom od 80 dinara po kilogramu. U Valjevu, Kraljevu i Pančevu kilogram krompira na pijaci košta 100 dinara, u Šapcu 110, a u Novom Pazaru 120 dinara po kilogramu. Najjeftiniji je u Nišu gde se kilogram prodaje po ceni od 65 dinara, piše NIN.

Kada je reč o pasulju, kilogram u Beogradu košta 500 dinara, Kraljevu 450 dinara, Kragujevcu 269 dinara, a u Zaječaru 240 dinara. Crni luk se u Beogradu na pijaci prodaje po ceni od 150 dinara po kilogramu, u Valjevu za 120, a u Kragujevcu i Kraljevu 100 dinara.

Cene u prodavnicama su uglavnom niže nego što je to slučaj na pijaci. Tako recimo u supermarketima u Beogradu krompir košta 61 dinar po kilogramu, pasulj 268-350 dinara, crni luk 41 dinar po kilogramu. Kupus je u prodavnicama oko 40 dinara, a na pijaci više od 80 dinara za kilogram.

Limun u Beogradu u prodavnici košta 200 dinara, a na pijaci 300, dok je u Nišu od 180 do 265 dinara po kilogramu.

Stručna javnost ističe da se cene namirnica formiraju na osnovu ponude i potražnje, a da se kupci opredeljuju za to da li će ih pazariti na pijaci ili prodavnici na osnovu percepcije šta je za njih bolje, isplativije i bezbednije. Takođe, pojedini tvrde da su cene na pijacama "paprene" u prvom redu zbog odsustva prave konkurencije.

Upućeni objašnjavaju da do toga dolazi zbog skuplje hrane iz inostranstva koju nude trgovinski lanci kao i proizvoda koji se transportuju iz udaljenijih delova zemlje.

I pored toga treba naglasiti da su cene u prodavnicama u Srbiji ipak uglavnom ujednačenije i niže nego one na pijacama. Ipak, dešava se i to da isti proizvod u jednom gradu ima veću cenu nego u trgovini u drugom.

Agroekonomista Žarko Galetin za NIN kaže da je to karakteristično za sredine u kojima je prisutan manji broj trgovačkih lanaca, pa cene ostaju na višem nivou nego što je to slučaj u velikim gradovima gde je konkurencija znatno jača.

"Kada je reč o tome da su cene na pijacama uglavnom veće nego u prodavnicama, treba uzeti u obzir to da na pijace dolaze kupci koji prednost daju kvalitetu, ali imaju i veliko poverenje u pijačne prodavce. Navikli su da redovno kupuju od njih, zadovoljni su i nemaju nameru da ih menjaju zbog toga što su skuplji. Dešava se i to da dođete na pijacu namenski da bi kupili ono što vam je potrebno, ali uočite i neke druge sveže proizvode. Iako ste svesni činjenice da su te cene znatno veće nego u supermarketima, teško je poverovati da će kupac u situaciji kada je već pazario i dobro napunio cegere na pijaci učiniti dodatni napor i potrošiti dragoceno vreme da poseti i obližnju prodavnicu, već će kupovinu završiti na pijaci bez obzira što će tu proći nešto nepovoljnije. Jedan od razloga zbog čega je pijaca skuplja je i taj što je kupac tamo siguran da je pazario sveže voće ili povrće. U prodavnicama to često nije slučaj", objašnjava ovaj sagovornik.

On dodaje da sa druge strane postoje i kupci koji prvenstveno vode računa o bezbednosti i ispravnosti hrane koju kupuju i zbog toga umesto na pijace odlaze u prodavnice.

"Kada kupujete u supermarketu sigurni ste da su svi prehrambeni proizvodi prošli sve zahtevane sanitarne kontrole i dobili sertifikate koji to garantuju. Na pijaci to ne mora da bude slučaj, pa je to dodatni razlog zašto jedan broj potrošača rađe gravitira ka njima", navodi Galetin.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović za NIN kaže da je hrana na pijaci preskupa, a da je razlog za to taj što konkurencija postoji samo na papiru.

"Drugim rečima, sa pravom bi mogli da konstatujemo da je na pijacama prisutna lažna konkurencija. To je zbog toga što je broj stvarnih zakupaca tezgi veoma mali. To su dakle preprodavci koji se nadograđuju na cenu koju su platili seljacima za njihove prehrambene proizvode. Reč je najčešće o svega nekolicini osoba koje drže veći broj tezgi, a ljudi na njima su prodavci - radnici. Stoga oni lako mogu da ustanove cenu od koje ne odstupaju. Zato bi bilo nužno da nadležni pronađu formu u kojoj bi i poljoprivrednici - proizvođači mogli da računaju na neki prostor poput recimo veletržnice na kojoj bi se praktikovala i maloprodaja, odnosno da oni svoje proizvode mogu direktno, bez posrednika da nude građanima. Time bi se i stekli uslovi da cene na pijacama budu znatno niže", zaključuje ovaj sagovornik NIN-a.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

pijace pijačni prodavci

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.