Hoće li se predsednik ubuduće birati u Skupštini?

Autor: NIN (Boban Karović)

Info

12.02.2026.

16:54 > 16:54

Građani Srbije krajem godine izlaze na birališta, glasaće za novi saziv parlamenta, ali je i dalje otvoreno pitanje da li će možda doći i do spajanja izbora, pa da se, osim poslanika, glasa i za predsednika države.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Hoće li se predsednik ubuduće birati u Skupštini?

Foto: 021.rs

Ovih dana je, međutim, u javnosti ponovo otvoreno pitanje da li treba menjati način izbora predsednika, pa da on ubuduće bude biran u parlamentu, a ne na biralištima. Reč je o ideji koja nije od juče i koja otvara mnoga pitanja.

Argumenti zagovornika ove ideje, koji inače dolaze s dve krajnje suprotstavljene političke strane, različiti su - dok jedni tvrde da je to "demokratskije", drugi smatraju da će ovime "uloga predsednika države zaista i biti svedena na protokolarnu", piše NIN.

Bilo kako bilo, sve i da možda poželi da promeni način izbora predsednika, aktuelna vlast trenutno to ne bi mogla da sprovede, jer to iziskuje izmene Ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, a to vladajuća koalicija zasad ipak nije u mogućnosti da obezbedi.

Pokret slobodnih građana (PSG), kao deo šire reforme političkog sistema u Srbiji, između ostalog predlaže i izbor predsednika države u Narodnoj skupštini, odnosno uvođenje parlamentarnog sistema vlasti. Kako navode, dosadašnje rešenje je u prethodnim decenijama primene pokazalo veliki broj nedostataka, a kao glavni problem ističu preveliku koncentraciju moći u rukama predsednika i raširenu praksu prekoračivanja ustavnih ovlašćenja.

Prema njihovom predlogu, predsednik bi se birao tajnim glasanjem, a mandat bi mu, kao i do sada, bio pet godina, što po trajanju prevazilazi jedan parlamentarni saziv. Predlažu da je za izbor predsednika - kako bi on zaista imao široku podršku u parlamentu, ali i među relevantnim političkim partijama, te zaista izražavao državno jedinstvo - potrebna kvalifikovana većina od dve trećine poslanika.

Oni smatraju da bi uvođenjem čistog parlamentarnog sistema vlasti uloga predsednika države zaista bila svedena na protokolarnu.

Nesklad između ovlašćenja i legitimiteta

Generalni sekretar PSG Aleksandar Radovanović objašnjava za NIN da je godinama njihov predlog da se predsednik bira u parlamentu i da to nije izdvojeno rešenje, već deo celokupnog predloga reforme u kojoj su predvideli da je centar demokratije Narodna skupština, kao predstavničko telo građana.

"To što ova ideja kreće da se promoviše kroz probne balone vlasti, dijametralno je suprotno našoj politici, jer motiv onih koji se sada javljaju da kažu kako predsednika treba birati u parlamentu nije da se uvede red, već da Ustav prati autokratu koji više ne može da se kandiduje za predsednika, a nema dovoljno snažnog i pouzdanog kandidata koji bi ga na tom mestu nasledio. Da budem precizan ne može da pronađe novog Tomislava Nikolića koji će pristati da se drži nadležnosti, pa pokušava da promenom načina izbora to nadomesti. Takođe, rejting režima nikad nije bio niži i poraz na predsedničkim izborima značio bi i njegov kraj, pa je nedostatak dobrog kandidata veliki problem koji pokušavaju na ovaj način da zaobiđu", navodi Radovanović.

Kaže da su, kada su predlagali reformu političkog sistema Srbije, kao problem prepoznali nesklad između ustavnih ovlašćenja i legitimiteta direktnog izbora predsednika.

"Smatramo da je nemoguće da neko na direktnim izborima osvoji dva miliona glasova, a onda bude 'engleska kraljica', kako se to popularno kaže i kako stoji u Ustavu. To nam pokazuje i istorija predsednika države od Slobodana Miloševića, preko Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, pa sve do Aleksandra Vučića. Iz te pozicije postoje samo dva moguća pravca, jedan je da uvedemo predsednički sistem kakav postoji u Francuskoj, gde je predsednik osoba koja nosi najveća ovlašćenja, a vlada je njegov servis, ili da idemo u pravcu za koji mi mislimo da više odgovara Srbiji, u kom su parlament i vlada centri političke moći, a predsednik je protokolarna funkcija koja se bira u parlamentu, kao što je slučaj u Nemačkoj ili Italiji", dodaje Radovanović.

Zaključuje, međutim, da ova reforma nije moguća bez reforme sistema izbora narodnih poslanika, koji, smatra on, mora da se personalizuje, kako bi nastala veća odgovornost samih poslanika, te da bi oni dobili na političkoj težini i kako bi se demokratizovale same političke partije.

Ideju da se predsednik države bira u parlamentu je pre nekoliko dana u javnosti zapravo "oživeo" lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. On je kazao da Ustav Srbije mora da se menja tako da skupština bira predsednika, a i da ga smenjuje ako treba.

"Mora se menjati Ustav, i predsednik mora da se bira u Narodnoj skupštini, to je demokratskije. Ljudi misle da je najdemokratskije kada narod bira, ali ne, tako ne može da se smeni predsednik", rekao je Šešelj za TV Pink.

Iz SNS ovu mogućnost nisu komentarisali. Ranije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta govorio da neće menjati Ustav kako bi dobio i treći mandat na Andrićevom vencu, budući da najviši pravni akt propisuje najviše dva mandata na tom mestu.

Ceo tekst NIN-a pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Dr

13.02.2026 • 09:29

Apsolutno

Treba ukinuti sve funkcije. Samo Supermen AV drugi nisu potrebni.

0 3 -3
Milan

13.02.2026 • 06:05

Samo narod je barijera

Hoce ako 14 poslanika koji mu fale za izglasavanje prevede na svoju stranu, sto nece biti tesko obzirom na moralni kredibilitet danasnjih poslanika.

7 9 -2
Leteći taksi

13.02.2026 • 01:08

Kako je krenulo, predsednik će birati buduću skupštinu.
Šta smo mi sebi dozvolili?
Mrak.

10 11 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.