Na Zapadnom Balkanu političarima nikad bolje, narodu nikad gore: U Srbiji najveći rast nezadovoljstva
Suprotno političarima koji tvrde da građani nikada nisu živeli bolje, stanovnici Zapadnog Balkana ocenjuju ekonomsku situaciju kao izrazito nestabilnu i strahuju da će biti još gora, piše mesečnik Biznis i finansije.
Foto: 021.rs (ilustracija)
Srbija beleži najveći rast nezadovoljstva u 2025. i najradikalniju promenu raspoloženja za samo godinu dana u odnosu na sve druge zemlje u regionu.
Među stanovništvom Zapadnog Balkana, građani Srbije najmanje veruju državnim institucijama, najnegativniji su u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima i najviše strahuju od građanskog rata, pokazuje istraživanje "SecuriMeter 2025" Saveta za regionalnu sradnju (RCC).
Balkanci najveći oslonac vide u porodici i prijateljima, a najmanje veruju političarima. Dok je pre pet godina trećina stanovnika Zapadnog Balkana smatrala da je stanje u njihovoj zemlji relativno zadovoljavajuće, sada je takvih manje od četvrtine.
Nezadovoljstvo ekonomskom i društvenom situacijom najizraženije je, kako je pokazalo istraživanje, u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
RCC je sproveo istraživanje u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu, s ciljem da se utvrdi koliko građani procenjuju svoje zemlje kao stabilne na osnovu nekoliko ključnih i međusobno povezanih faktora: da li se oseća ekonomski napredak, kakvo je poverenje u institucije, koliko je raširena korupcija, kakva je lična bezbednost, koliko je društvo sposobno da se odupre negativnim spoljnim uticajima i da izbegne unutrašnje sukobe.
Pročitaj još
Ispitanike u celom regionu najviše brine ogromno povećanje svakodnevnih troškova života i rast inflacije. Nezadovoljni su visinom plata i penzija, smatraju da su poreska opterećenja u njihovim zemljama previsoka i sve više strahuju od gubitka radnog mesta zbog učestalog zatvaranja firmi i smanjenih šansi da se pronađe novi posao.
Primetno je da su se tokom poslednjih pet godina znatno pogoršale procene o perspektivama domaće privrede. Trenutno, preko 45 odsto žitelja u regionu smatra da "stvari idu u lošem pravcu", manje od četvrtine veruje da će domaća ekonomija rasti, dok su ostali neopredeljeni.
Od zbirnih rezultata donekle odudaraju Albanija i Severna Makedonija, gde je 2025. optimizam blago porastao u odnosu na ranije godine.
Potpuno suprotan trend beleži se u Crnoj Gori. Nakon političke smene na parlamentarnim izborima 2021 godine, 62 odsto građana Crne Gore je verovalo da domaća privreda ima dobre izglede za razvoj, dok je 2025. u to bilo popuno ili delimično ubeđeno svega 27 odsto anketiranih.
Pesimizam je najizraženiji u Bosni i Hercegovini, gde skoro 60 odsto stanovnika ne veruje u stabilizaciju ekonomskih prilika i takvo raspoloženje je neprekidno prisutno tokom poslednjih pet godina. Percepcija javnosti u Srbiji o stanju u domaćoj privredi značajnije se pogoršava od 2023. godine, da bi lane više od 52 odsto anketiranih ocenilo da je situacija izuzetno loša.
Na Kosovu je indikativno da se u poređenju sa 2021. ekonomski optimizam više nego utrostručio 2022. godine, kada je u privredni boljitak verovalo 48 odsto građana, ali prošle godine je takvo mišljenje imalo samo 29 odsto anketiranih.
Rezultati iz 2025. godine pokazuju da stanovnici Zapadnog Balkana nisu naročito uvereni u tvrdnje svojih političara da se njihova zemlja uspešno bori sa globalnim šokovima. Naprotiv, najviše strahuju upravo od toga da će domaća privreda biti kolateralna šteta u aktuelnim političkim i ekonomskim sukobima u svetu.
Na drugom mestu je zebnja da bi politička neslaganja u samom regionu mogla prerasti u nove ratove, dok su nešto manje prisutni strahovi od terorističkih napada i mogućih obračuna unutar zemlje.
Novih ratnih sukoba na Balkanu najviše se pribojavaju građani Bosne i Hercegovine, gde je zbog toga veoma zabrinuto 55 odsto anketiranih. Od eventualnog rata u regionu najmanje strepe ispitanici na Kosovu (24 odsto), a potom stanovnici Albanije (41 odsto), dok se u ostalim zemljama procenat zabrinutih kreće od 45 do 50 odsto.
Uprkos velikom političkom i ekonomskom nezadovoljstvu, stanovništvo u većini zemalja Zapadnog Balkana ne misli da će ono dovesti do građanskog rata. Izuzetak su Bosna i Hercegovina gde se toga pribojava 57 odsto anketiranih i Srbija, u kojoj je takve strahove izrazilo preko 60 odsto ispitanika.
Međutim, postoji bitna razlika između ove dve države. Visoka zabrinutost od izbijanja rata u Bosni i Hercegovini neprekidno je prisutna tokom poslednjih pet godina. S druge strane, Srbija je jedina u regionu u kojoj se po ovom pitanju desio veliki preokret za samo godinu dana, odnosno strah od građanskog rata je enormno porastao tokom 2025. godine, ističu autori istraživanja.
Oko dve petine ispitanika širom regiona smatra da su kvalitet i učinak javnih institucija ostali približno isti u proteklih pet godina, trećina ocenjuje da su se pogoršali, a jedna petina zaključuje da je došlo do poboljšanja njihovog rada. Srbija prednjači sa najnegativnijim stavom o institucionalnom učinku, gde preko 48 odsto ispitanika smatra da se rad institucija pogoršao.
Na pitanje da li javne institucije tretiraju sve ljude jednako, bez obzira na društveni status, političke stavove ili etničku pripadnost, skoro polovina anketiranih u zemljama Zapadnog Balkana dala je negativan odgovor, dok je manje od četvrtine odgovorilo pozitivno.
Samo na Kosovu nešto veći broj ispitanika ocenjuje da su se institucije poboljšale i da jednako tretiraju sve građane od onih koji zaključuju suprotno. Istraživači, međutim, primećuju da pozitivan stav pretežno iskazuju Albanci, a ne srpsko stanovništvo.
Pored toga, samo dva odsto ispitanika se "potpuno slaže" sa kvalifikacijom o jednakom tretmanu svih građana, što signalizira da čak i oni koji su generalno saglasni, nisu sigurni da je to zaista tačno, navodi se u istraživanju.
Rezultati iz 2025. godine pokazuju da 60 odsto stanovnika Zapadnog Balkana ne veruje svojim vladama, samo četvrtina veruje parlamentu, trećina ima poverenje u državne službe, a najgore se kotiraju političke stranke, kojima veruje svega 18 odsto građana u celom regionu.
Nepoverenje u državne institucije i političke partije je najizraženije u Bosni i Hercegovini, a potom u Srbiji koja opet beleži najveći pad poverenja u regionu tokom proteklih godinu dana.
Korupcija je i dalje "rak-rana" u zemljama Zapadnog Balkana. Više od četiri petine ispitanika širom regiona uvereno je da je korupcija veoma rasprostranjena u njihov zemlji, a skoro polovina da se dodatno povećala u poslednje tri godine.
Po ličnom iskustvu anketiranih, korupcija je najprisutnija u zdravstvu, obrazovanju, pravosuđu i javnoj upravi.
Po eroziji društvenih vrednosti u regionu se ponovo ističe Srbija, gde se percepcija javnosti o ovim problemima izrazito pogoršala prošle godine. Građani Srbije kao najveće opasnosti ističu ogroman rast korupcije i upliva organizovanog kriminala u društvo, uporedo sa sunovratom demokratskih i ljudskih prava.
Istraživači navode i da su stanovnici Srbije najnegativniji u procenama da se dobrobit društva podređuje stranim interesima, prenosi Biznis i finansije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
O odluci Zagorke Dolovac da pokrene kontrolu tužilaštava: "Dobro, ali gde je bila i šta je radila do sada?"
29.10.2026.•
0
Svih 87 tužilaštava na teritoriji Srbije, uključujući i Tužilaštvo za organizovani kriminal, dobilo je obavezno uputstvo vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac kojim se nalaže uvid u predmete tužilaštava.
Ilić sa Studentske liste o reformi službi bezbednosti: "Moramo da krenemo od vrha"
29.10.2026.•
0
Izborna pobeda Studentske liste otvorila je niz pitanja koja se najdirektnije tiču budućnosti zemlje. Jedno od urgentnijih je - na koji način će se nova Vlada Srbije postaviti spram reforme bezbednosnog aparata.
Ponavljaju se izbori na 53 biračka mesta, glasanje u nedelju
29.10.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) je odlučila da vanredni paramentarni izbori budu ponovljeni na 53 biračka mesta, u nedelju 1. novembra.
SNS i SPS ubedljivo poraženi: Kako će izgledati nova politička scena?
29.10.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori 25. oktobra značajno će promeniti scenu u svim granama vlasti u Srbiji.
Pronađena trinaestogodišnja devojčica koja je nestala kod Niša, prethodno bio aktiviran sistem "Pronađi me"
29.10.2026.•
2
Trinaestogodišnja devojčica, koja je 27. oktobra nestala u selu Gornji Matejevac kod Niša, pronađena je.
Dejan Jovanović v. d. direktora RTS-a nakon ostavke Manje Grčić
28.10.2026.•
5
Generalna direktorka Radio televizije Srbije Manja Grčić podnela ostavku, a Dejan Jovanović, dosadašnji zamenik direktorake RTS-a, menjaće Manju Grčić do sledećeg konkursa za direktora RTS-a.
Spasoje Vulević: Kričak bio spreman za okršaj sa građanima na dan izbora
28.10.2026.•
17
Policija je na izborni dan, 25. oktobra, bila spremna za obračun sa građanima, tvrdi Spasoje Vulević, bivši komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), u intervjuu za nedeljnik Vreme.
Brnabić o hapšenju Stojkovića: Deo pravosuđa želi da se dodvori novim vlastima
28.10.2026.•
17
Funkcionerka Srpske napredne stranke (SNS) Ana Brnabić je večeras, povodom hapšenja direktora novosadske Jovine gimnazije, ocenila da deo pravosuđa pokušava da se dodvori novoj vlasti.
Karović: Hitno smeniti Lučića zbog gušenja medija, RTS-u poručio da je dodvoravanje studentima nepotrebno
28.10.2026.•
5
Kandidat sa studentske liste Namanja Karović izjavio je večeras, gostujući u dnevniku Radio televizije Srbije (RTS), da ta lista zahteva hitnu smenu generalnog direktora "Telekoma Srbija" Vladimira Lučića.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - znate li sve?
28.10.2026.•
6
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Karović: Sprečeno iznošenje ogromne količine novca iz Poštanske štedionice
28.10.2026.•
21
Kandidat sa Studentske liste Nemanja Karović izjavio je večeras da postoje ozbiljne indicije da je iz Poštanke štedionice pokušano da se iznese ogromna količina novca - oko milijardu dinara.
RIK utvrdio zbirne liste za izbore za nacionalne savete: Proglašene 52 liste
28.10.2026.•
0
Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je večeras zbirne izborne liste kandidata za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina, raspisane za 8. novembar.
Srdanović za Jutarnji list: Nisam učestvovao u ratu u Hrvatskoj
28.10.2026.•
4
Prvi na "Studentskoj listi", doktor Ilija Srdanović izjavio je danas da nije učestvovao u ratu u Hrvatskoj, niti u bilo kom sukobu izvan Srbije.
Slobodan Petrović potvrdio da je isključen iz pokreta SRCE
28.10.2026.•
4
Doskorašnji član Predsedništva pokreta "Srbija centar" SRCE Slobodan Petrović potvrdio je svoje isključenje iz te stranke.
RIK: Studentska lista u inostranstvu osvojila 72,71 odsto, a Vučićeva 24,69 odsto glasova
28.10.2026.•
11
Republička izborna komisija (RIK) objavila je da je, na parlamentarnim izborima, Studentska lista, na biračkim mestima u inostranstvu osvojila 72,71 odsto a lista "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" 24, 69 odsto.
Direktorka RTS Manja Grčić podnela ostavku
28.10.2026.•
39
Generalna direktorka Radio-televizije Srbije Manja Grčić podnela je ostavku na tu funkciju.
FOTO Ninić objavio fotografije iseckanih papira, tvrdi da se uništava dokumentacija u PIO fondu
28.10.2026.•
17
Advokat Ivan Ninić objavio je na društvenoj mreži Iks fotografije crnih džakova punih iseckanih papira, tvrdeći da su snimljeni u sedištu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).
Brisel se nada da bi nova vlada Srbije mogla da oživi put ka članstvu u EU
28.10.2026.•
6
Politički preokret u Srbiji budi nadu u Briselu da bi nova, proevropska vlada u Beogradu mogla da oživi zaustavljenu kandidaturu zemlje za članstvo u EU, reklo je za Politiko nekoliko zvaničnika EK i diplomata.
Komentari 16
S
З
Voleo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar