Da li su upotrebne dozvole bile ukinute i za Olimpijske igre u Parizu i Svetsku izložbu u Osaki?
“Upotrebna dozvola, po postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, u našem slučaju je isključivo birokratski korak“, pravda direktor EXPO 2027 Danilo Jerinić to što lex specialisom nije obavezno izdavanje ove dozvole.
Foto: 021.rs
Tvrdi, dalje, da su isto učinili Francuska u slučaju Olimpijskih igara u Parizu, odnosno Japan za EXPO 2025 u Osaki. Analiza N1, ipak, pokazuje nešto drugo.
Za predstavnike Kambodže i Senegala, koji su učestvovali na drugom sastanku učesnika Specijalizovane izložbe Expo 2027, pitanje neophodnosti upotrebnih dozvola “nije bilo dobrodošlo”. Kako navodi urednik Forbsa Srbija Ivan Radak, tokom konferencije za medije on je pokušao da dobije odgovor na to da li i predstavnici zemalja (koje su deo ove izložbe), upotrebne dozvole posmatraju kao “birokratski korak“, ali odgovor nije dobio.
“Osoba iz organizacije zamolila je da se pitanja tog tipa ne postavljaju“, naveo je Radak.
Direktor kompanije Expo 2027 Danilo Jerinić tada je izjavio da je donošenje posebnog zakona uobičajeno kod velikih infrastrukturnih projekata, ne samo u slučaju EXPO, na šta, kako je rekao, ukazuje i primer Francuske koja je na isti način postupila prilikom organizacije Olimpijskih igara 2024.
"Danas kada govorimo o Olimpijskim igrama u Parizu, svi kažu da je to bio spektakularan uspeh. A jedna uređena evropska država kao što je Francuska takođe je donela poseban zakon kojim su omogućili ubrzavanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola", rekao je Jerinić i dodao da je isto uradio i Japan, gde je prošle godine održana EXPO izložba u Osaki.
Portal N1 pokušao je da pronađe odgovore na pitanja: da li su upotrebne dozvole samo “birokratski korak“ i da li je praksa koju je kod nas uspostavljena lex specialisom zaista bila zastupljena u zemljama sa iskustvom organizovanja velikih manifestacija, poput Francuske i Japana.
Pročitaj još
Francuska: “Radovi se ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole”
Za potrebe organizacije Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine donet je poseban zakon (Zakon od 26. marta 2018. godine), kojim je francuski zakonodavni okvir prilagođen ubrzanoj realizaciji infrastrukturnih projekata. Tim zakonom nisu ukinuta opšta pravila, već su uvedena ciljana odstupanja: proširen je krug privremenih objekata koji ne zahtevaju urbanističku dozvolu, pojednostavljene su procedure izmene planskih dokumenata i uveden tzv. “dvojni režim dozvole“.
Ovakva rešenja zasnovana su na već postojećem Francuskom zakoniku o urbanizmu (Code de l’urbanisme), koji u članu L421-1 propisuje da se radovi u načelu ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole („Les constructions, même ne comportant pas de fondations, doivent être précédées de la délivrance d’un permis de construire“). Međutim, isti akt u članu L421-5 predviđa izuzetke, navodeći da određene vrste radova mogu biti "oslobođene svake formalnosti“ („sont dispensés de toute formalité“), posebno kada je reč o privremenim ili manje značajnim objektima, kao i u slučajevima kada je "njihova kontrola obezbeđena drugom autorizacijom“ („leur contrôle est assuré par une autre autorisation“).
Ovo pokazuje da francuski model funkcioniše kroz više paralelnih nivoa kontrole, što omogućava da postoji pojednostavljenje procedura ali tako da se ne ukida nadzor.
U Francuskoj umesto upotrebne dozvole važna građevinska
Građevinska dozvola u francuskom pravnom sistemu nema istu ulogu kao u našem zakonodavstvu, gde je neizostavan uslov za započinjanje gradnje. Francuski model ne prepoznaje “upotrebnu dozvolu” kao završni akt kojim država potvrđuje bezbednost objekta, već se kontrola raspoređuje kroz više faza: od izdavanja građevinske dozvole, preko nadzora tokom izgradnje, do naknadne prijave o završetku radova i mogućeg inspekcijskog nadzora.
Ko je kontrolisao infrastrukturne radove za Olimpijske igre?
Ulogu centralnog nosioca i koordinatora izgradnje olimpijske infrastrukture imalo je javno telo SOLIDEO (Société de livraison des ouvrages olympiques), koje je, kako je preneo Rojters, bilo zaduženo za realizaciju ključnih projekata, uključujući Olimpijsko selo i druge infrastrukturne objekte.
Ovo telo, osnovano 2017. godine upravo zbog nadzora nad izgradnjom olimpijskih objekata, realizovalo je ukupno 70 projekata u predviđenim rokovima i u okviru planiranog budžeta, što predstavlja retkost u istoriji Olimpijskih igara, prema pisanju Rojtersa.
Proces izgradnje, ipak, nije bio prepušten isključivo jednom telu, već je bio pod stalnim nadzorom različitih institucija.
Rojters je pisao o tome kako su pojedini radovi privremeno obustavljani zbog procenjenih bezbednosnih rizika po radnike, a osim toga zabeleženi su i protesti radnika koji su ukazivali na probleme u vezi sa radnim uslovima i dokumentacijom, što je dovelo do reakcija nadležnih institucija.
Ovi primeri pokazuju da realizacija olimpijskih projekata nije podrazumevala manje kontrole, već naprotiv, jedan višeslojan sistem nadzora, u kojem su, pored SOLIDEO-a, učestvovali i drugi organi zaduženi za bezbednost i zakonitost izgradnje.
Japan: Stroža kontrola, ali bez lex speciallisa
Za razliku od francuskog pristupa, japanski model za Expo 2025 u Osaki bio je zasnovan na prilagođavanju postojećeg zakonodavnog okvira, bez donošenja posebnog zakona (lex specialis).
Posebni standardi za privremene objekte doneti su na osnovu člana 85 Zakona o građevinskim standardima, koji omogućava odstupanja od opštih pravila za objekte ograničenog trajanja. Ovi standardi, koji su stupili na snagu 1. decembra 2021. godine, bili su pravni okvir kojim se već postojeći zakon prilagodio potrebama ove izložbe, ali uz zadržavanje formalnih procedura.
Iz njihovog sadržaja vidljivo je da je izgradnja bila zasnovana na sistemu izdavanja dozvola (“permissions“) sa jasno definisanim kriterijumima. Tako član 4 propisuje uslove za odobravanje objekata, uključujući bezbednost, evakuaciju i tehničke standarde, dok član 7 predviđa formalnu proceduru podnošenja zahteva (“application procedure for permissions“).
Standardima je takođe naglašeno da izdavanje dozvole ne isključuje druga odobrenja, kao i mogućnost “uvođenja dodatnih uslova” (čl. 5 i 6), što potvrđuje da je postojao višeslojni sistem kontrole zasnovan na prilagođavanju, a ne ukidanju pravila.
Može li onda EXPO bez upotrebnih dozvola?
“U našem zakonodavnom okviru upotrebna dozvola jeste završni, administrativni korak koji podrazumeva dostavljanje dokumentacije nakon tehničkog pregleda, ali njeno izdavanje znači da država potvrđuje i garantuje da je objekat bezbedan za upotrebu”, objašnjava urednik Forbs Srbija Ivan Radak. Veruje da je lex specialisom koji je donet za potrebe EXPO projekta, upotrebna dozvola izostavlja iz procedure kako bi se projekat završio u predviđenom roku.
“Verujem da će se radovi odvijati praktično do samog roka završetka, pa neće biti vremena za pribavljanje te dozvole u klasičnom smislu. Tačno je da tehnički pregled i inače vrši komisija, ali nju obezbeđuje investitor, što otvara pitanje koliko je ona nezavisna u svom radu”, objašnjava Radak.
Izostanak upotrebne dozvole onda podrazumeva i prebacivanje odgovornosti sa nadležnih institucija, kako je ranije objasnila Božena Stojić iz Ministarstva prostora.
"Mi imamo predviđene kontrolne mehanizme i sad se ti kontrolni mehanizmi ovde zapravo ukidaju i odgovornost se prenosi sa nadležnih javnih institucija na projektante. Odnosno, država se povlači u smislu i vršenja kontrole, ali i odgovornosti ukoliko nešto ne bude prošlo kako treba", objasnila je Stojićeva.
Član 158 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da je za izdavanje upotrebne dozvole neophodno da se sprovede tehnički pregled objekta, na osnovu kojeg se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, kao i da se dostavi odgovarajuća dokumentacija, uključujući projekat izvedenog objekta, izjave učesnika u gradnji da nije odstupano od projekta, geodetske elaborate i druge propisane dokaze o usklađenosti i bezbednosti objekta.
Upravo zbog ovakve procedure, “izbegnuto” je izdavanje upotrebne dozvole, objašnjava Radak.
“Izdavanje upotrebne dozvole praktično je izbegnuto zbog kratkih rokova i velikog broja objekata koji moraju da budu završeni u isto vreme. Kada radove privodite kraju tik pred otvaranje, jednostavno nema prostora da se nakon toga prolazi kroz kompletnu proceduru prikupljanja dokumentacije i čeka na izdavanje upotrebne dozvole“, zaključuje Radak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Redakcija N1 o odlasku deset kolega: Hvala vam i vidimo se na terenu
16.10.2026.•
0
Redakcija N1 saopštila je da žali zbog odluke desetoro koleginica i kolega da napuste televiziju, ističući da je zabrinjava trenutak u kom se to dešava.
Ponoš: BIA treba da se rasformira, verovatno se već pale neka dokumenta
16.10.2026.•
1
Jedan od nosilaca liste Evropska Srbija, predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš izjavio je da ovakva Bezbednosno informativna agencija (BIA) ne služi državi, već jednom čoveku i jednoj partiji i da je treba rasformirati.
MUP: Na mitingu SNS-a u Novom Sadu oko 110.000 ljudi, skup protekao mirno
16.10.2026.•
37
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je na mitingu Srpske napredne stranke (SNS), održanom u na Trgu slobode u Novom Sadu, bilo oko 110.000 ljudi, prema zvaničnoj proceni.
Prijović: Među pomilovanima možda su i optuženi za nadstrešnicu i Generalštab
16.10.2026.•
3
Predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Prijović izjavio je da ima informacije da se među 49 osoba koje je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomilovao nalaze i optuženi za pad nastrešnice i za Generalštab.
Đilas: Nakon smene vlasti zaustavićemo Ekspo
16.10.2026.•
38
Prvi na listi "Evropska Srbija" i predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas kazao je da Srbija mora da bude deo Evropske Unije (EU) ukoliko želi da prosperira.
U Aleksincu ponovo paralelni skupovi SNS-a i Studentske liste
16.10.2026.•
1
Predizborni skup kandidata za poslanike sa Studentske liste održan je danas u Aleksincu, a u blizini su se okupili i brojni pristalice Srpske napredne stranke (SNS).
Nenadić: Izmenama zakona stvoren privid da je funkcionerska kampanja regulisana
16.10.2026.•
0
Avgustovskim izmenama Zakona o sprečavanju korupcije stvoren je privid da je funkcionerska kampanja regulisana, jer ona nije ni ograničena ni onemogućena, ocenio je Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Počinju aktivnosti na izradi dela tehničke dokumentacije za projekat RHE Đerdap 3
16.10.2026.•
0
U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije danas je održan sastanak sa predstavnicima konzorcijuma kompanija koje predvodi Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi".
Desetoro novinara N1 dalo otkaz: Među njima Danica Vučenić i Žaklina Tatalović
16.10.2026.•
58
Desetoro novinara televizije N1 dalo je otkaz, potvrđeno je večeras portalu nedeljnika Vreme.
EU bi mogla da ne prizna rezultate izbora u Srbiji: Evo od čega to zavisi
16.10.2026.•
12
Moguće je da EU ne prizna rezultat izbora u Srbiji, ali će to zavisiti od izveštaja ODIHR, koji bi u tom slučaju morao da bude negativan i izrazito kritičan ukoliko neregularnosti na izborima budu velike.
Sindikalci upozorili: Ogroman pritisak na zaposlene u javnoj upravi i preduzećima da idu na skupove SNS
16.10.2026.•
5
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Todorović rekao je da su radnici pod pritiskom da idu na predizborne skupove, naročito u javnim komunalnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Studentska inicijativa podnela zahtev: Traži objavljivanje dokaza o Generalštabu i dokumentaciju o pomilovanju
16.10.2026.•
1
Inicijativa Ansambl Generalštab podnela je Višem sudu u Beogradu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći objavljivanje dokaza u slučaju "Generalštab".
Pruga Zemun Polje - Nacionalni stadion već košta 354 miliona dinara više od planiranog - a još nije završena
16.10.2026.•
3
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu državnu kasu je, umesto 188 miliona evra, do početka oktobra već koštala 41,6 milijardi dinara ili više od 354 miliona evra, piše Radar.
Advokat Rajić: Skaj prepiska pokazatelj do koje mere je pravosuđe instrumentalizovano
16.10.2026.•
1
Advokat Jovan Rajić izjavio je da su prepiske iz aplikacije Skaj, koje je objavio nedeljnik "Radar", pokazatelj do koje mere je pravosuđe instrumentalizovano i kako "sve u ovoj državi može da se namesti".
Trzao lančiće ljudima na ulici pa ih prodavao: "Zaradio" 1,2 miliona dinara
16.10.2026.•
0
Policija je uhapsila tridesetšestogodišnjeg P.J. osumnjičenog da je u Beogradu kidao lančiće više različitih osoba, a zatim ih prodavao.
Uhapšen Beograđanin sa dva kilograma droge
16.10.2026.•
0
Policija je uhapsila T.M. (22) osumnjičenog za trgovinu drogom.
Stotine hiljada evra potrošene na političko oglašavanje na mrežama: Najviše platio SNS
16.10.2026.•
5
Stotine hiljada evra potrošene su na političko oglašavanje na društvenim mrežama već tokom prvog meseca predizborne kampanje u Srbiji.
NUNS: U septembru 24 incidenta u kojima su mete bili novinari i mediji
16.10.2026.•
1
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je da je u septembru zabeležilo 24 incidenta u kojima su mete bili novinari i medijski radnici.
Komentari 2
Kad pravnici "rese"
Damir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar