Da li su upotrebne dozvole bile ukinute i za Olimpijske igre u Parizu i Svetsku izložbu u Osaki?
“Upotrebna dozvola, po postojećem Zakonu o planiranju i izgradnji, u našem slučaju je isključivo birokratski korak“, pravda direktor EXPO 2027 Danilo Jerinić to što lex specialisom nije obavezno izdavanje ove dozvole.
Foto: 021.rs
Tvrdi, dalje, da su isto učinili Francuska u slučaju Olimpijskih igara u Parizu, odnosno Japan za EXPO 2025 u Osaki. Analiza N1, ipak, pokazuje nešto drugo.
Za predstavnike Kambodže i Senegala, koji su učestvovali na drugom sastanku učesnika Specijalizovane izložbe Expo 2027, pitanje neophodnosti upotrebnih dozvola “nije bilo dobrodošlo”. Kako navodi urednik Forbsa Srbija Ivan Radak, tokom konferencije za medije on je pokušao da dobije odgovor na to da li i predstavnici zemalja (koje su deo ove izložbe), upotrebne dozvole posmatraju kao “birokratski korak“, ali odgovor nije dobio.
“Osoba iz organizacije zamolila je da se pitanja tog tipa ne postavljaju“, naveo je Radak.
Direktor kompanije Expo 2027 Danilo Jerinić tada je izjavio da je donošenje posebnog zakona uobičajeno kod velikih infrastrukturnih projekata, ne samo u slučaju EXPO, na šta, kako je rekao, ukazuje i primer Francuske koja je na isti način postupila prilikom organizacije Olimpijskih igara 2024.
"Danas kada govorimo o Olimpijskim igrama u Parizu, svi kažu da je to bio spektakularan uspeh. A jedna uređena evropska država kao što je Francuska takođe je donela poseban zakon kojim su omogućili ubrzavanje procedure za izdavanje građevinskih dozvola", rekao je Jerinić i dodao da je isto uradio i Japan, gde je prošle godine održana EXPO izložba u Osaki.
Portal N1 pokušao je da pronađe odgovore na pitanja: da li su upotrebne dozvole samo “birokratski korak“ i da li je praksa koju je kod nas uspostavljena lex specialisom zaista bila zastupljena u zemljama sa iskustvom organizovanja velikih manifestacija, poput Francuske i Japana.
Pročitaj još
Francuska: “Radovi se ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole”
Za potrebe organizacije Olimpijskih igara u Parizu 2024. godine donet je poseban zakon (Zakon od 26. marta 2018. godine), kojim je francuski zakonodavni okvir prilagođen ubrzanoj realizaciji infrastrukturnih projekata. Tim zakonom nisu ukinuta opšta pravila, već su uvedena ciljana odstupanja: proširen je krug privremenih objekata koji ne zahtevaju urbanističku dozvolu, pojednostavljene su procedure izmene planskih dokumenata i uveden tzv. “dvojni režim dozvole“.
Ovakva rešenja zasnovana su na već postojećem Francuskom zakoniku o urbanizmu (Code de l’urbanisme), koji u članu L421-1 propisuje da se radovi u načelu ne mogu izvoditi bez prethodno izdate građevinske dozvole („Les constructions, même ne comportant pas de fondations, doivent être précédées de la délivrance d’un permis de construire“). Međutim, isti akt u članu L421-5 predviđa izuzetke, navodeći da određene vrste radova mogu biti "oslobođene svake formalnosti“ („sont dispensés de toute formalité“), posebno kada je reč o privremenim ili manje značajnim objektima, kao i u slučajevima kada je "njihova kontrola obezbeđena drugom autorizacijom“ („leur contrôle est assuré par une autre autorisation“).
Ovo pokazuje da francuski model funkcioniše kroz više paralelnih nivoa kontrole, što omogućava da postoji pojednostavljenje procedura ali tako da se ne ukida nadzor.
U Francuskoj umesto upotrebne dozvole važna građevinska
Građevinska dozvola u francuskom pravnom sistemu nema istu ulogu kao u našem zakonodavstvu, gde je neizostavan uslov za započinjanje gradnje. Francuski model ne prepoznaje “upotrebnu dozvolu” kao završni akt kojim država potvrđuje bezbednost objekta, već se kontrola raspoređuje kroz više faza: od izdavanja građevinske dozvole, preko nadzora tokom izgradnje, do naknadne prijave o završetku radova i mogućeg inspekcijskog nadzora.
Ko je kontrolisao infrastrukturne radove za Olimpijske igre?
Ulogu centralnog nosioca i koordinatora izgradnje olimpijske infrastrukture imalo je javno telo SOLIDEO (Société de livraison des ouvrages olympiques), koje je, kako je preneo Rojters, bilo zaduženo za realizaciju ključnih projekata, uključujući Olimpijsko selo i druge infrastrukturne objekte.
Ovo telo, osnovano 2017. godine upravo zbog nadzora nad izgradnjom olimpijskih objekata, realizovalo je ukupno 70 projekata u predviđenim rokovima i u okviru planiranog budžeta, što predstavlja retkost u istoriji Olimpijskih igara, prema pisanju Rojtersa.
Proces izgradnje, ipak, nije bio prepušten isključivo jednom telu, već je bio pod stalnim nadzorom različitih institucija.
Rojters je pisao o tome kako su pojedini radovi privremeno obustavljani zbog procenjenih bezbednosnih rizika po radnike, a osim toga zabeleženi su i protesti radnika koji su ukazivali na probleme u vezi sa radnim uslovima i dokumentacijom, što je dovelo do reakcija nadležnih institucija.
Ovi primeri pokazuju da realizacija olimpijskih projekata nije podrazumevala manje kontrole, već naprotiv, jedan višeslojan sistem nadzora, u kojem su, pored SOLIDEO-a, učestvovali i drugi organi zaduženi za bezbednost i zakonitost izgradnje.
Japan: Stroža kontrola, ali bez lex speciallisa
Za razliku od francuskog pristupa, japanski model za Expo 2025 u Osaki bio je zasnovan na prilagođavanju postojećeg zakonodavnog okvira, bez donošenja posebnog zakona (lex specialis).
Posebni standardi za privremene objekte doneti su na osnovu člana 85 Zakona o građevinskim standardima, koji omogućava odstupanja od opštih pravila za objekte ograničenog trajanja. Ovi standardi, koji su stupili na snagu 1. decembra 2021. godine, bili su pravni okvir kojim se već postojeći zakon prilagodio potrebama ove izložbe, ali uz zadržavanje formalnih procedura.
Iz njihovog sadržaja vidljivo je da je izgradnja bila zasnovana na sistemu izdavanja dozvola (“permissions“) sa jasno definisanim kriterijumima. Tako član 4 propisuje uslove za odobravanje objekata, uključujući bezbednost, evakuaciju i tehničke standarde, dok član 7 predviđa formalnu proceduru podnošenja zahteva (“application procedure for permissions“).
Standardima je takođe naglašeno da izdavanje dozvole ne isključuje druga odobrenja, kao i mogućnost “uvođenja dodatnih uslova” (čl. 5 i 6), što potvrđuje da je postojao višeslojni sistem kontrole zasnovan na prilagođavanju, a ne ukidanju pravila.
Može li onda EXPO bez upotrebnih dozvola?
“U našem zakonodavnom okviru upotrebna dozvola jeste završni, administrativni korak koji podrazumeva dostavljanje dokumentacije nakon tehničkog pregleda, ali njeno izdavanje znači da država potvrđuje i garantuje da je objekat bezbedan za upotrebu”, objašnjava urednik Forbs Srbija Ivan Radak. Veruje da je lex specialisom koji je donet za potrebe EXPO projekta, upotrebna dozvola izostavlja iz procedure kako bi se projekat završio u predviđenom roku.
“Verujem da će se radovi odvijati praktično do samog roka završetka, pa neće biti vremena za pribavljanje te dozvole u klasičnom smislu. Tačno je da tehnički pregled i inače vrši komisija, ali nju obezbeđuje investitor, što otvara pitanje koliko je ona nezavisna u svom radu”, objašnjava Radak.
Izostanak upotrebne dozvole onda podrazumeva i prebacivanje odgovornosti sa nadležnih institucija, kako je ranije objasnila Božena Stojić iz Ministarstva prostora.
"Mi imamo predviđene kontrolne mehanizme i sad se ti kontrolni mehanizmi ovde zapravo ukidaju i odgovornost se prenosi sa nadležnih javnih institucija na projektante. Odnosno, država se povlači u smislu i vršenja kontrole, ali i odgovornosti ukoliko nešto ne bude prošlo kako treba", objasnila je Stojićeva.
Član 158 Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da je za izdavanje upotrebne dozvole neophodno da se sprovede tehnički pregled objekta, na osnovu kojeg se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, kao i da se dostavi odgovarajuća dokumentacija, uključujući projekat izvedenog objekta, izjave učesnika u gradnji da nije odstupano od projekta, geodetske elaborate i druge propisane dokaze o usklađenosti i bezbednosti objekta.
Upravo zbog ovakve procedure, “izbegnuto” je izdavanje upotrebne dozvole, objašnjava Radak.
“Izdavanje upotrebne dozvole praktično je izbegnuto zbog kratkih rokova i velikog broja objekata koji moraju da budu završeni u isto vreme. Kada radove privodite kraju tik pred otvaranje, jednostavno nema prostora da se nakon toga prolazi kroz kompletnu proceduru prikupljanja dokumentacije i čeka na izdavanje upotrebne dozvole“, zaključuje Radak.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo predložilo raspisivanje poternice za osumnjičenima za ubistvo u Kumodražu
25.06.2026.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je sudiji za prethodni postupak Višeg suda da raspiše poternicu za N.K. zbog sumnje da je 22. juna ubio D. V. i ugrozio još četiri osobe u ugostiteljskom objektu na Voždovcu.
Tintor: Čak i da je simulirana upotreba "zvučnog topa", ne može se govoriti o napadu na ustavno uređenje
25.06.2026.•
1
Sve i kada bi bilo apsolutno tačno da je simulirana upotreba zvučnog topa, simulacijom nečega ne možete da izvršite ni krivično delo terorizma, ni krivično delo oružane pobune, ni napada na ustavno uređenje.
Policijsko nasilje, pritisci i targetiranje: Šta pokazuje izveštaj o pravima mladih u Srbiji
25.06.2026.•
0
Incidenti tokom studentskih i građanskih protesta pokazali su sistemski obrazac nasilja policije tokom 2025. godine i prekomernu upotrebu sile prema mladima.
Ekspo: Nije bilo nedoličnog ponašanja prema novinarima CINS-a
25.06.2026.•
0
Kompanija Ekspo 2027 danas je, reagujući na navode o zastrašivanju i ometanju novinara Centra za istraživačko novinarstvo ispred sedišta te kompanije, saopštila da prema njihovim saznajima nije bilo nedoličnog ponašanja.
OSMOSMERKA: Udarnički
25.06.2026.•
2
Setimo se danas i onih koji su po ovim vrućinama na gradilištima.
Akademik Saičić: Vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i građana
25.06.2026.•
6
Redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radomir Saičić izjavio je da je "svima jasno" da je vlast 15. marta koristila nelegalno zvučno oružje protiv studenata i svih okupljenih građana.
Er Srbija pustila u rad prvi trenažer za erbas A319 i A320 u Srbiji
25.06.2026.•
0
Kompanija "Er Srbija" je uvela prvi "Door Trainer" za avione erbas A319 i A320, kojim se omogućava realistično i bezbedno uvežbavanje procedura rukovanja vratima aviona, kako u redovnim operacijama, tako i u vanrednim.
Tužilaštvo najavljuje postupke i protiv lekara zbog "zvučnog topa": Šta na to kaže struka?
25.06.2026.•
23
Miodrag Marković, zamenik glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, najavio je da će u slučaju upotrebe "zvučnog topa" na studentsko-građanskom protestu procesuirati četiri grupe ljudi.
Radnik povređen na gradilištu u Novom Pazaru
25.06.2026.•
0
Radnik na građevinskom objektu u Novom Pazaru pao je sa višespratnice u Ulici Kej skopskih žrtava.
Više ulica zatvoreno za saobraćaj zbog SNS skupa u Beogradu od 26. do 29. juna
25.06.2026.•
2
Tokom održavanja skupa Srpske napredne stranke od petka 26. juna od 4 sata ujutro do 29. juna do 4 sata ujutro, doći će do zatvaranja za saobraćaj pojedinih ulica u Beogradu.
Pepko povlači iz prodaje narukvice za decu zbog rizika od povrede
25.06.2026.•
1
Narukvice za decu sa motivom kapibare, koje se prodaju u Pepko radnjama, povlače se sa tržišta Srbije zbog rizika od povreda.
NUNS osudio pritisak na novinare CINS-a ispred Ekspa
25.06.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinutost zbog incidenta koji se dogodio 23. juna ispred sedišta kompanije Ekspo u Beogradu, kada su tri nepoznata muškarca prišla novinarima CINS-a.
Udruženje "Moja Srbija" ponovo traži od ministra hitno puštanje vaučera za odmor u Srbiji
25.06.2026.•
4
Udruženje "Moja Srbija" uputilo je danas novi dopis ministru turizma i omladine Huseinu Memiću i zatražilo je da se odmah puste u opticaj vaučeri za odmor u Srbiji.
Mimović uputio urgentno pismo Gaspromu: Spreman za kupovinu udela u NIS-u, nudi dve milijarde evra
25.06.2026.•
22
Direktor i vlasnik kompanije "KFT Senator Treasury G.T.7 Dva" iz Subotice Ranko Mimović rekao je danas da je uputio urgentno pismo predsedniku uprave Gasproma Alekseju Mileru.
Na Zlatiboru zaplenjeno 2.469 kilograma junećeg mesa: Bez dokaza o poreklu i kvalitetu
25.06.2026.•
5
Državljanin BiH D. B. uhapšen je jer je u kamionu kojim je upravljao nađena veća količina mesa, bez dokaza o poreklu i kvalitetu.
Izabrani članovi Veća Agencije za borbu protiv korupcije
25.06.2026.•
1
Skupština Srbije danas je za članove Veća Agencije za sprečavanje korupcije izabrala Željka Lazića, Predraga Kneževića, Steva Bajića i Tamaru Mišić.
VIDEO Vučić uz robote pozvao na skup 27. juna: "Milutin i Dragutin igraće Moravac"
25.06.2026.•
64
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da 27. juna dođu na plato ispred Skupštine Srbije na veliki skup.
AikBank šestu godinu zaredom podržava SOS Dečija sela Srbija
25.06.2026.•
0
AikBank, najveća domaća privatna banka u Srbiji, donirala je 65.000 evra humanitarnoj organizaciji SOS Dečija sela za podršku ranjivim grupama i osnaživanje porodica u krizi.
Ambasada Srbije u Venecueli: Među stradalima i povređenima u zemljotresima nema srpskih državljana
25.06.2026.•
4
Ambasada Srbije u Karakasu saopštila je da, prema saznanjima kojima raspolaže, u zemljotresima koji su pogodili Venecuelu među srpskim državljanima i licima sa dvojnim državljanstvom nema stradalih niti povređenih.
Komentari 2
Kad pravnici "rese"
Damir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar