Povećanje praga za upis u srednje škole: Predlog ili gotova odluka?

Autor: Danas (V. Andrić)

Info

09.04.2026.

14:57 > 15:12

Loš tajming je da se u trenutku predstojećeg upisa učenika u srednje škole najavljuju promene za narednu školsku godinu, što je zbunilo neke roditelje.

Povećanje praga za upis u srednje škole: Predlog ili gotova odluka?

Foto: Pixabay (ilustracija)

Ako se čita dopis koji je Ministarstvo poslalo direktorima srednjih škola povećanje upisnog praga za gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole je gotova stvar, piše Danas.

Ako se pak pogleda saopštenje istog ministarstva koje je dobila agencija Tanjug, reč je o predlogu koji tek treba da bude razmotren.

"Počev od školske 2027/2028. godine, doći će do promene Pravilnika o upisu učenika u srednju školu, u delu koji propisuje minimalni broj bodova za upis i to: najmanje 70 bodova po osnovu uspeha na završnom ispitu i opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole za upis u gimnazije, a najmanje 60 bodova za upis u četvorogodišnje obrazovne profile u srednjem stručnom i umetničkom obrazovanju", piše u dopisu direktorima srednjih škola koji je potpisao ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.

Ovu novinu prosvetna vlast obrazlaže namerom da se poboljša kvalitet obrazovnog procesa i učeničkih postignuća. Ukazuju da je aktuelno rešenje, koje propisuje da je minimum 50 bodova potrebno za upis u četvorogodišnje profile, omogućavalo da ih upišu i đaci sa relativno niskim postignućima i predznanjem, što je za posledicu imalo otežano praćenje nastavnog procesa, povećani rizik od školskog neuspeha, kao i otežan rad nastavnika u pogledu usklađivanja nastavnog procesa različitim potrebama i nivoima prethodnih znanja učenika.

"Uvođenjem višeg minimalnog praga teži se smanjivanju ovog jaza, ali i usklađivanju obrazovne ponude sa potrebama tržišta rada", navode iz Ministarstva prosvete.

Koja analiza je prethodila odluci o povećanju upisnog praga iz Ministarstva do objave ovog teksta nisu odgovorili Danasu.

Bez komentara su ostala i pitanja: koliko svake godine ostane praznih mesta u gimnazijama (uključujući o odeljenja za talentovane učenike); da li bi se povećanja praga negativno odrazilo i na srednje stručne škole; da li je fer da se pravila igre menjaju za đake koji su sada sedmi razred, umesto da bar na početku petog znaju uslove upisa u srednje škole, te da li se najnovijim promenama odustaje od aktuelne Strategije razvoja obrazovanja Srbije.

Kako Danas nezvanično saznaje, ideja je potekla od pomoćnice ministra za srednje obrazovanje Danke Nešović, ali potvrdu ove informacije nisu dobili.

Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku, podseća da je u prethodnoj Strategiji razvoja obrazovanja do 2020. godine bilo planirano da se broj učenika u gimnaziji poveća i do 40 odsto, a trenutno ih je oko 23 procenta.

"Otprilike svaki četvrti učenik koji završi osnovnu školu nastavlja gimnaziju. I kad bismo hteli da povećamo taj procenat mislim da ne bismo mogli, jer je ovde reč o tome koliki procenat učenika, koji završe osnovne škole, može da prati gimnazijske programe. U Čačku svake godine osnovno obrazovanje završi preko hiljadu učenika, a mi ove godine u prvom razredu imamo 252 učenika. Tako da je procenat od oko 25 odsto plafon. Ovde se, dakle, ne radi o tome da li želimo da povećavamo broj đaka, to bi sigurno bilo dobro, ali jednostavno nije moguće. Zato mi baš nije jasno šta se želi postići ovim predlogom", ističe Ružičić.

Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji i predsednik udruženja Edu forum, smatra da je donji prag od 70 poena za gimnazije prilično visoko postavljen i predstavlja veliku promenu u odnosu na dosadašnju praksu.

"Vrlo je verovatno da će ovakva promena uticati na to da lošiji učenici ostanu ispod crte, ali potpuno je drugačija perspektiva kada se sagleda budućnost pojedinih škola i profila. Ako izađemo iz velikih centara, čest je slučaj da gimnazije upisuju učenici koji imaju tek preko 50 poena. Oni svakako teško uspevaju da prate nastavu tokom školovanja, ali zahvaljujući njima opstaju odeljenja. Slična je situacija i sa pojedinim profilima kada je reč o stručnim školama. Verovatno će ova promena voditi ka gašenju određenog broja odeljenja i profila, što će đake iz unutrašnjosti, čak i one koji uspeju da ostvare propisani broj bodova ili voditi ka drugim mestima (a to će njihovim roditeljima podizati troškove školovanja) ili će morati da se opredeljuju za profile koji nisu njihov glavni izbor", smatra Markov.

Da problem sa brojem đaka neće imati gimnazije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Šapcu i drugim velikim gradovima, saglasan je i Ružičić.

"Ali će biti problema u gimnazijama u manjim mestima, ne samo zbog broja poena potrebnih za upis već i zbog toga što je u tim sredinama oskudnija ponuda obrazovnih profila. Time će se dobra odluka doneta pre dve godine, da odeljenja imaju po 28 učenika, na neki način devalvirati, jer mnogi neće moći da upišu učenike i neka deca neće imati šansu. Rezultat iz osnovne škole ne mora da bude apsolutno merilo. Deca mogu da se probude i u srednjoj školi, ako su upisala ono što vole i što hoće da uče", kaže Ružičić.

On ukazuje da treba imati na umu i da u gimnazijama postoje različiti smerovi za koje se razlikuje prag za upis I dodaje da promene treba da budu postepene.

"Na primer, u Gimnaziji u Čačku prošle godine je na prirodnom smeru prosek svih učenika bio nešto ispod 90 poena, a na društvenom smeru oko 83 poena", kaže Ružičić.

Nije li paradoks da se diže lestvica za upis u srednje škole, a da učenik na završnom ispitu ne može da padne, čak i da ima nula poena?

"Društvo direktora škola Srbije je ranije sugerisalo da bi trebalo razmišljati o promeni sistema ocenjivanja tako da se zaključne ocene zaokruže na dve decimale i da budu mnogo realnije. Sad učenik koji ima prosek ocena 3,67 i 4,33 ima istu ocenu, četvorku. I o tome da razmišljamo. A samo uvođenje pragova za upis ne rešava ništa. Ako hoćemo ozbiljno da se bavimo sistemom, moramo da se bavimo time koliko su učenici opterećeni i u osnovnim i u srednjim školama. Zašto nam učenici sve više uče za ocenu, a ne za znanje? Jer ih sistem pritiska. Kada imate toliko obaveza vi ne možete baš sve da učite za znanje, nego morate da učite i za ocenu koja vam je na kraju merilo. Mi treba da rešavamo i šta ćemo sa izbornim predmetima u gimnazijama koji su napravili veliki problem u organizaciji rada škola. To su ključni problemi kojima treba da se bavimo", smatra Ružičić.

Ceo tekst Danasa pročitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Ana

09.04.2026 • 15:22

Ćaci više ne mogu u školu?

0 0 0
M

09.04.2026 • 15:20

Poruka deci i roditeljima: svi ce upisati skolu, na zalost dece je sve manje tako da ima mesta za sve. Nemojte da vas plase i prave presiju, zasto to rade valjda oni znaju. Normalno pristupite upisu, neka deca upisu sta vole i ka cemu imaju sklonosti, ili ako jos uvek ne znaju nesto sto im otvara mogucnosti za kasnije. Na ova stalna plasenja svim i svacim treba gledati sa kritickim otklonom, a najmanje sto treba uraditi je da to prenosimo na decu.

0 0 0
Paolo

09.04.2026 • 15:17

Svakako treba povećati prag za upis i strogo kontrolisati prijem u srednje škole, pogotovo gimnazije. U odeljenje našeg deteta ide 38 učenika, deset više uz amin školske uprave. Da li treba da napomenem da su ta deca najveći problem u odeljenju?

0 0 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.