Pre 46 godina umro Josip Broz Tito
Neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine, a na čelu zemlje, od 1963. Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nalazio se punih 35 godina.
Foto: 021.rs
Tito je umro u Ljubljani, uoči 88. rođendana, a već tada mnogi su njegovu smrt videli kao početak kraja jugoslovenske države.
Danas, 46 godina kasnije, vremena njegove vladavine neretko se sećaju kao perioda mira, relativne stabilnosti i postepenog napretka za većinu.
Na čelo Jugoslavije došao je pobedom u Drugom svetskom ratu, odnosno oslobođenjem Beograda oktobra 1944. uz presudnu pomoć Sovjeta, ali i zapadnih saveznika.
Predvodio je pokret otpora u okupiranoj Jugoslaviji tokom Drugog svetskoga rata, ubedljivo najmasovni i najuspešniji na tlu Evrope zapadno od sovjetskih granica.
Kao proslavljeni ratni lider, upravljaće potom Jugoslavijom decenijama, praćen uvažavanjam širom sveta, posebno pošto je postao čelnik i Pokreta nesvrstanih.
Rođen je u Kumrovcu, na samoj granici Hrvatske sa Štajerskom, najverovatnije 7. maja 1892. kao sedmo od petnaestero dece u porodici. Otac Franja je bio Hrvat, majka Marija Slovenka.
Dok se nalazio na čelu socijalističke Jugoslavije, kao njegov rođendan obeležavan je 25. maj, kao svojevrsni državni praznik Dan mladosti.
U skladu sa tada sistematski negovanim kultom ličnosti, Dan mladosti je proslavljan nizom manifestacija, a konačno i sletom na stadionu JNA, gde mu je dodeljivana takozvana štafeta mladosti, koja je prethodno kružila zemljom na rukama posebno odabranih omladinaca.
Iz rodnog Kumrovca odlazi u Sisak, gde je učio bravarski zanat. Potom se u potrazi za poslom kretao od Zagreba, preko Trsta, Kamnika, Čenkova u Češkoj, do Beča i Bečkog novog mesta. Osim u okviru ondašnje Austrougarske, izvesno vreme je radio u Nemačkoj, u Minhenu i Manhajmu.
Zanimljivo, tokom odsluženja redovnog vojnog roka od 1913. zapažen je pošto mu je uspelo da osvoji drugo mesto na armijskom nadmetanju u mačevanju Austrougarske vojske, kada je prvoplasirani bio jedan habzburški nadvojvoda. Nagrađen je i podoficirskim činom.
Tokom Prvog svetskog rata bio je na frontu prema Srbiji, na Drini, što je zaobilaženo u njegovim zvaničnim biografijama. Potom, posle kratkotrajnog boravka na Petrovaradinskoj tvrđavi, odlazi na front prema Rusima, u Galiciji. Pošto su ga kozaci ranili, zarobljen je maja 1915. Kraj rata, uz težak oporavak, dočekaće u Rusiji.
Tamo se nalazio u udaljenom Sibiru, u vreme revolucija februara i novembra 1917.
Pošto je dospeo na vlast posle Drugog svetskog rata, njegovi biografi tvrdili su da je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji, što nije istina.
Pošto se oženio u Rusiji, u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca dolazi krajem oktobra 1920.
Izvesno vreme radio je potom u Velikom Trojstvu kod Bjelovara, pa u Zagrebu, Kraljevici, Beogradu, Smederevskoj Palanci, ali nigde se nije duže zadržavao.
Tada se angažuje kao sindikalni aktivista, a ubrzo se posvećuje političkom radu. Uhapšen je kao sekretar mesne organizacije Komunističke partije u Zagrebu, avgusta 1928. kada je osuđen na pet godina zatvora. Robijao je u Lepoglavi, pa u Mariboru.
Posle uklanjanja Milana Gorkića (J. Čižinski) prethodnog lidera KPJ, krajem 1937. postupno izbija u sam vrh partije. Bio je zagovornik povratka rukovodstva KPJ u zemlju iz inostranstva, nasuprot većini partijskih prvaka.
Po svemu sudeći, Moskva ga je za prvu ličnost KPJ prihvatila tek 1940.
Tokom boravka u Moskvi 1936. i 1937. posvećeno se bavio obrazovanjem, ali i kadriranjem. Imao je važnu ulogu i organizovanjem pomoći španskim republikancima, u skladu s politikom Kominterne. Bilo je to vreme likvidacije brojnih prvaka KPJ, kao uostalom i sovjetskih komunista.
Predvodio je ustanak u okupiranoj Jugoslaviji od jula 1941. posle napada Nemačke na Sovjetski Savez, kao vođa KPJ odnosno Partizanskog pokreta, zvanično Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije.
Tokom Drugog zasedanja AVNOJ-a, novembra 1943, dodeljeno mu je zvanje maršala.
Paralelno sa borbom protiv okupatora izveden je i revolucionarni preobražaj vlasti, uz brojne žrtve stvarnih ili potencijalnih političkih protivnika, posebno ostataka aparata međuratne Kraljevine Jugoslavije.
Iako je u prvo vreme doživljavan kao najpravovreniji sledbenik Moskve, leta 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, odnosno Staljinov pritisak.
Potom se postepeno, u sklopu ondašnje globalne atmosfere Hladnog rata, približio Vašingtonu, pa je pedesetih Jugoslavija uživala značajnu vojnu, finansijsku i drugu pomoć od SAD, što je za posledicu imalo visoke stope rasta.
Pročitaj još
Jedan je od osnivača, uz Nehrua i Nasera, Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima, u vreme dekolonizacije, imalo veliki značaj.
Nesumnjivo je zaslužan što je taj pokret, posebno u poznijoj fazi, izbegao težnje pojedinih članica ka približavanju jednom od blokova.
Iako se poslednjih godina doba njegove uprave Jugoslavijom mnogi sećaju s nostalgijom, ostaje činjenica da je u unutrašnjoj politici ostavio ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao pogubno po opstanak zemlje.
Usvajanjem ustavnih rešenja 1974. kada je on i formalno postao doživotni predsednik, funkcije centralne države su sasvim svedene, na, delom, spoljnu politiku, odbranu i monetarnu emisiju. A i tu je kadrovska politika vođena po takozvanom ključu, pri čemu je za ključne odluke zahtevan konsenzus.
Razgrađivanje zemlje, koje je bilo upadljivo već ustavnim rešenjima 1963. time je dovedeno do nivoa apsurda.
Njegovoj sahrani maja 1980. u Beogradu, prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je pokazatelj međunarodnog ugleda koji je uživao.
Jugoslavija ga je, međutim, nadživela svega desetak godina.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Evropski parlament odredio sedam posmatrača za izbore u Srbiji, predvodiće ih Andreas Šider
15.10.2026.•
0
Delegaciju Evropskog parlamenta (EP) za posmatranje vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji predvodiće Andreas Šider iz grupe socijaldemokrata, saznaje Radio slobodna Evropa u EP.
Ministarstvo odbrane negira optužbe o zastrašivanju građana, tvrdi da je bila u pitanju vežba
15.10.2026.•
0
Ministarstvo odbrane saopštilo je da su noćna borbena dejstva u selu Stubica kod Paraćina bila deo vežbovnih aktivnosti Vojske Srbije i da je korišćena isključivo vežbovna municija.
Gardijan o Generalštabu: Vučić lično intervenisao u naporima da se pomogne Trampovom biznisu
15.10.2026.•
0
"Autoritarni vladar Srbije" lično je intervenisao kako bi unapredio navodno nezakonit plan da se za potrebe izgradnje Trampove kule ustupi zaštićena lokacija u Beogradu, piše Gardijan.
Šoškić: Njihovi navodno veliki znalci su uglavnom priučeni ljudi sa kupljenim diplomama
15.10.2026.•
14
Nekadašnji guverner Narodne banke Dejan Šoškić izjavio je da Studentska lista, na čijoj je izbornoj listi kandidat, ima više od 140 doktora nauka.
Milivojević "upozorio" rukovodstvo IŽS: Ne zaustavljajte vozove pred skup Studentske liste u Beogradu
15.10.2026.•
2
Predsednik DS Srđan Milivojević "upozorio" je rukovodstvo Infrastruktura železnica Srbije da "ne sprečava" prevoz građana vozovima na i sa predizbornog skupa Studentske liste 22. oktobra na Trgu Slavija.
Član škaljarskog klana uhapšen pa pušten: Oduzeti mu pasoš i zabranjen izlazak iz Srbije
15.10.2026.•
0
Policija je uhapsila Milana T. (51), državljanina Crne Gore i Srbije i pripadnika kriminalne grupe ubijenog škaljarca Gorana Vlaovića.
Marsenić (Autentična desnica): Bez saradnje sa SNS jer su izdajnici, sa Studentskom listom - moguće
15.10.2026.•
5
Kandidat za poslanika sa liste "Autentična desnica" Predrag Marsenić rekao je da nije moguća saradnja te liste sa SNS i strankama režima.
Nove Skaj prepiske i čvrste veze vrha vlasti sa Šarićevim klanom, ponovo se pominje Oskar
15.10.2026.•
30
Skaj komunikacija Darka Šarića i njegovih saradnika o razgovorima sa vrhom aktuelne vlasti i njima bliskim ljudima, kako bi ovaj narko-bos bio privilegovan u sudskim postupcima, po svoj prilici još stoji u MUP-u.
Kongresmen Vilson: Srbija je na prekretnici, sve oči će biti uprte u nju
15.10.2026.•
23
Srbija je na prekretnici: Ili će obnoviti vladavinu prava i demokratiju i krenuti ka EU, ili će krenuti putem Belorusije. Svi će gledati da li će izbori 25. oktobra biti slobodni i pošteni.
Alta grupa: Macura nije dobio rešenje, pa se ne zna što mu je zabranjen ulazak u Crnu Goru
15.10.2026.•
5
Alta grupa oglasila se u vezi sa navodima da je srpskom biznismenu Davoru Macuri po dolasku na aerodrom u Podgorici uručeno rešenje o zabrani ulaska, uz navode da on rešenje nije dobio.
Žive li građani Srbije danas bolje nego 2012: Siniša Mali tvrdi "nesumnjivo"
15.10.2026.•
54
Kandidat sa liste "Studentska lista - Studenti pobeđuju" Miljan Salata ocenio je da visoke cene hrane i niske zarade pokazuju da građani Srbije sve teže žive, uprkos ekonomskim pokazateljima koje iznosi vlast.
Poskupele boravišne takse u turističkim mestima u Srbiji
15.10.2026.•
8
boravišne takse u turističkim mestima u Srbiji od četvrtka, 15. oktobra plaćaće se u rasponu od 90 do 240 dinara, zavisno od kategorije mesta.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo protestnu notu Hrvatskoj "zbog mešanja u izbore"
14.10.2026.•
6
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu Hrvatskoj zbog mešanja u unutrašnje političke prilike i izbornu kampanju u Srbiji, potvrđeno je RTS-u.
Er Srbija preusmerila letove za Istanbul zbog lošeg vremena, putnicima organizovan autobuski prevoz
14.10.2026.•
1
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, letovi "Er Srbije" između Beograda i Istanbula preusmereni su na aerodrom u Izmiru, saopšteno je večeras.
RIK neće raspravljati o ličnim kartama i razlikama u podacima
14.10.2026.•
11
RIK nije u dnevni red uvrstio predlog dela članova o hitnom prijemu podataka MUP-a o važećim ličnim kartama i razjašnjenju razlika u statističkim podacima.
Kako Srbija ima skoro 6,5 miliona birača? Ilić: Dupli upisi u biračkom spisku nisu jedini problem
14.10.2026.•
17
Još 11 dana ostalo je do vanrednih parlamentarnih izbora. Da li birački spisak koji ima skoro 6,5 miliona birača, koliko je i ukupno stanovnika u Srbiji, budi sumnje u predstojeće izbore.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon je tu
14.10.2026.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Komentari 13
/
Dreka
Penzioner
Nije mi ni sada loše,samo mi smeta što se mi stariji samo sećamo tog vremena,a neki su zapamtili samo deo o apsolutnoj doživotnoj moći i funkciji,ali neće baš tako biti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar