Uprkos subvencijama države železnička preduzeća opet u gubitku više milijardi dinara

Autor: Forbes Srbija (Nevena Petaković)

Info

13.05.2026.

19:00 > 21:25

Sva tri preduzeća Železnice Srbije zabeležila su gubitak od više milijardi dinara za 2025.godinu, bez obzira na finansijske injekcije od države.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Uprkos subvencijama države železnička preduzeća opet u gubitku više milijardi dinara

Foto: 021.rs

Sva tri preduzeća koja su 2015. nastala reorganizacijom Železnice Srbije prošlu godinu poslovala su sa gubicima. Rashodi i troškovi firmi bili su veći od prihoda, pokazuju finansijski izveštaji za 2025. Iz dokumenata o prošlogodišnjem poslovanju se vidi i da značajan udeo u prihodima imaju subvencije od države, piše Forbes Srbija.

Železnice Srbije 2015. razdvojene su na četiri celine: Infrastrukturu železnice Srbije, Srbijavoz, Srbija Kargo i firmu Železnice Srbije a.d. (koja je preuzela obaveze rešavanja viška imovine i istorijskih dugova).

Infrastruktura železnice Srbije se bavi upravljanjem javnom železničkom infrastrukturom. Delatnost Srbija voza je železnički prevoz putnika. Srbija Kargo je zadužen za železnički prevoz robe u domaćem i međunarodnom saobraćaju. Sva tri preduzeća su u vlasništvu Republike Srbije.

Sve firme zajedno su imale 9.681 zaposlenih u 2025.

Gubitak IŽS-a 4,6 milijardi dinara

Infrastruktura železnice Srbije prošlu, 2025. završila je sa gubitkom od 4,6 milijardi dinara, pokazuje finansijski izveštaj tog preduzeća.

U izveštaju se vidi i da su poslovni prihodi IŽS-a u 2025. iznosili 18,1 milijardu dinara. A poslovni rashodi 20,3 milijarde dinara.

U strukturi poslovnih prihoda IŽS-a, najveći udeo imaju prihodi podvedeni pod stavku "ostali" (14,8 milijardi dinara). I oni se najvećim delom odnose na "premije, subvencije, dotacije i donacije".

Struktura subvencija za IŽS

Od 14,8 milijardi, 11,7 se odnosi na "subvencije za održavanje infrastrukture, organizaciju i regulisanje saobraćaja i poslove logistike", vidi se u dokumentaciji objavljenoj uz finansijski izveštaj.

Kako se objašnjava u napomenama, na poziciji prihoda od subvencija za održavanje infrastrukture, organizaciju i regulisanje saobraćaja i poslove logistike (11,7 milijardi dinara), IŽS evidentira finansijska sredstva isplaćena od strane Republike na osnovu Ugovora kojim se uređuju međusobna prava i obaveze upravljača infrastrukture i Vlade.

Daljom analizom se može videti da se od ovih 11,7 milijardi dinara, 7,1 milijarda odnosila na sredstva za finansiranje zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih na poslovima organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja i poslovima logistike.

Dalje, 1,13 milijardi dinara su bila sredstva za nabavku materijala, rezervnih delova, radova i usluga u funkciji održavanja železničke infrastrukture.

Sredstva za finansiranje dela zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih na poslovima održavanja železničke infrastrukture iznosila su 3,44 milijarde dinara.

Pored toga, IŽS je dobio i subvencije za održavanje brze pruge u iznosu od 204,4 miliona dinara.

Sa druge strane, IŽS je imao i prihode od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu koji su u 2025. iznosili 3,3 milijarde dinara.

Kada se radi o ovim prihodima od prodaje, oni se najvećim delom odnose na naknade za pristup železničkoj mreži Srbije od čega je IŽS prihodovao 2,45 milijardi dinara.

Gubitak Srbijavoza 1,9 milijardi dinara

I preduzeće Srbijavoz je prošle godine poslovalo sa neto gubitkom. Gubitak te firme, koja se bavi železničkim prevozom putnika, iznosio je 1,87 milijardi dinara.

Finansijski izveštaj Srbijavoza, pokazuje da su poslovni prihodi te firme u prošloj godini iznosili 9,25 milijardi dinara. Od čega su 4,3 milijarde dinara bili prihodi od prodaje roba i usluga, a 4,87 milijardi dinara bili su, kako se navodi, "ostali poslovni prihodi".

Ti ostali poslovni prihodi se najvećim delom odnose na prihode od subvencija od Srbije na osnovu Ugovora o obavezi javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju u iznosu od 4,6 milijardi dinara.

Deo prihoda u iznosu od 724,9 miliona dinara su subvencije za finansiranje završetka projekta nabavke elektromotornih vozova.

Kada se posmatraju poslovni rashodi Srbijavoza, oni su iznosili su 10,5 milijardi dinara prošle godine. Najveći udeo u rashodima ovog preduzeća imali su troškovi za zarade i iznosili su 4,25 milijardi dinara.

Troškovi proizvodnih usluga Srbijavoza bili su na nivou od oko 2,7 milijardi dinara. Za materijale, gorivo, energiju Srbijavoz je registrovao trošak od 1,2 milijarde dinara u 2025. Zabeleženi su i troškovi amortizacije od oko 1,8 milijardi dinara.

Kada se sagledaju svi prihodi i rashodi Srbijavoza, to preduzeće je 2025. završilo sa neto gubitkom od 1,87 milijardi dinara.

Gubitak firme značajno je veći nego godinu pre, 2024. kada je iznosio 258.867.000 dinara.

Srbijavoz je prošle godine zapošljavao 2.080 ljudi, navodi se u dokumentaciji.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Forbes Srbije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Srbijavoz Infrastrukture železnice Srbije

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Knjigolistac

14.05.2026 • 22:42

Da li postoji

Ijedna zeleznica koja je u plusu sa putnickom saobracaju na planeti zemlji?

1 0 +1
Iva

14.05.2026 • 22:14

Re

A sto je to tako,lepo da se napise u gubitak,a sto ne pisete ko vodi ta preduzeca,partiski ljudi koji o nicemu ne odlucuju!

2 2 0
Savatije

14.05.2026 • 07:32

@ Treća strana

Kako nazivate nazadnjake? Rušitelji Srbije, ili Lopuže bez granica ili Lešinari? Inače autošovinisti su ljudi koji jasno vide šta se događa oko njih. Nisu slepi kod očiju.

8 11 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.