Koliko Srbija zapravo ima građana starijih od 100 godina: Šta kaže birački spisak, a šta je realnost
Fama o velikom broju osoba starijih od 100 godina upisanih u birački spisak ovih dana ne jenjava.
Razlog leži u bizarnoj nelogičnosti prema kojoj se za samo četiri godine ta brojka vrtoglavo uvećala za više od 1.100 ljudi, iako je, poređenja radi, Srbija između 2011. i 2022. za čitavu deceniju dobila svega 24 nova stogodišnjaka, piše Danas.
Naime, prema podacima iz 2022. godine, broj osoba starijih od 100 godina iznosio je 194, dok ove godine, prema podacima koje je iznela ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, taj broj beleži nagli skok - 1.343 osobe.
Kako je to moguće, objašnjava za Danas profesor Fakulteta organizacionih nauka i bivši direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović.
Prema njegovim rečima, već na prvi pogled uočeni nesklad između broja stogodišnjaka prema popisima stanovništva i biračkog spiska deluje izrazito nelogično, ali postoji nekoliko statističkih i administrativnih objašnjenja koja mogu doprineti ovakvoj situaciji.
Pre svega, kaže profesor, važno je razumeti da popis stanovništva i birački spisak nisu metodološki uporedivi izvori podataka.
"Popis predstavlja 'presek stanja' u određenom trenutku (uobičajeno na svakih 10 godina) i zasniva se na faktičkom prisustvu stanovništva, dok birački spisak predstavlja administrativnu bazu podataka koja se kontinuirano ažurira i zavisi od više registara (matične knjige, evidencije prebivališta i državljanstva, koje vode različiti državni organi). Upravo zbog toga, birački spisak je podložan kašnjenjima u ažuriranju, naročito u slučajevima smrti lica u inostranstvu ili kada podaci nisu pravovremeno sinhronizovani između institucija", pojašnjava profesor Vukmirović.
Drugo, dodaje on, broj od više od 1.300 osoba starijih od 100 godina u biračkom spisku ne mora značiti da se radi o stvarno živim osobama.
"Verovatnije je da ukazuje na akumulaciju neažuriranih zapisa tokom vremena. U statistici je poznat fenomen tzv. 'administrativnog zaostajanja' (data lag), gde sistemi evidencije kasne za realnim demografskim promenama, posebno u složenim registarskim sistemima", pojašnjava Vukmirović.
Treće, kaže profesor, treba uzeti u obzir razliku između rezidentnog stanovništva (koje obuhvata popis) i ukupnog broja upisanih birača, koji može uključivati i državljane koji ne žive u zemlji, što dodatno otežava direktno poređenje.
"Kada se sve uzme u obzir, ovakav skok u broju stogodišnjaka u kratkom vremenskom periodu nije demografski realističan. Mnogo je verovatnije da je reč o kombinaciji neažuriranih podataka, administrativnih kašnjenja i metodoloških razlika između izvora", ukazuje profesor Vukmirović za Danas.
On podvlači da ovakvi nalazi ukazuju na potrebu za unapređenjem razmene podataka između institucija i redovnijim ažuriranjem biračkog spiska, kako bi se obezbedila veća tačnost i poverenje javnosti u zvanične evidencije.
Oglasio se i Zavod za statistiku
Republički zavod za statistiku kaže za Danas da je više puta informisao javnost i medije o metodološkim razlikama između broja stanovnika u popisu stanovništva i broja birača u biračkim spiskovima. Prema njihovim rečima, radi se o dva suštinski različita podatka, jer:
- Popis se bavi konceptom uobičajenog (prisutnog) stanovništava
- Birački spisak obuhvata sve one koji imaju biračko pravo u Srbiji, a to su svi punoletni državljani - bez obzira na to da li su prisutni u državi.
Pročitaj još
"Jednostavnije rečeno, prema rezultatima Popisa 2022, naši građani koji žive u inostranstvu nisu uključeni u stanovništvo Republike Srbije. S druge strane, ti isti građani su upisani u birački spisak jer imaju neotuđivo biračko pravo (bez obzira na to da li jesu ili nisu prisutni u zemlji)", pojašnjavaju iz Republičkog zavoda za statistiku.
Naime, kako ističu, prema metodologiji popisa, a u skladu sa međunarodnim preporukama (UN, Eurostat, UNECE), u broj stanovnika jedne države ne uključuju se lica koja su odsutna iz zemlje godinu dana ili duže, tj. lica koja žive u inostranstvu. Ta lica se popisuju u državama u kojima žive i uključuju se u uobičajeno stanovništvo tih država.
"Sve zemlje u popisu za iskazivanje ukupnog broja stanovnika primenjuju iste definicije, a sve u cilju da se dobiju što realniji podaci o broju stanovnika svake zemlje i da se izbegne višestruko obuhvatanje pojedinih kontingenata stanovništva", ukazuje Republički zavod za statistiku.
Podatke iz Popisa 2022, kao i podatke o procenjenom broju stanovnika možete pogledati/preuzeti na veb-sajtu RZS-a.
Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska pozvala je građane da na veb prezentaciji Komisije provere svoje podatke i da prijave nepravilnosti ukoliko ih uoče, dodavši da će svi navodi biti pažljivo razmotreni i korišćeni kao važan izvor informacija u daljem radu Komisije.
Na veb-prezentaciji Komisije (www.komisijazarevizijujbs.gov.rs) dostupan je formular za primedbe građana u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti Komisije, čime je građanima omogućeno da direktno doprinesu identifikaciji i otklanjanju potencijalnih problema i nepravilnosti u Jedinstvenom biračkom spisku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Na izborima nema Pokreta za narod i državu: Gde je nestala Vučićeva "revolucionarna politička ideja"?
04.10.2026.•
0
Pokret za narod i državu je od pompezne najave za samo nekoliko meseci potpuno nestao iz javnog života.
Luksemburški regulator ispituje ko zaista kontroliše N1: Da li novo rukovodstvo utiče na sadržaj?
04.10.2026.•
0
Luksemburški regulator za elektronske medije ALIA pokrenuo je istragu o promenama u vlasništvu i upravljanju televizijama N1 u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.
Šta sve možete kupiti u Ekspo suvenirnici: Koje su cene, a koji motivi?
04.10.2026.•
1
Suveniri posvećeni međunarodnoj izložbi Ekspo 2027 pojavili su se na više mesta u Beogradu, ali cene ukazuju da oni nisu pravljeni za domaće stanovništvo, a motivi na njima ukazuju da postoji i politička konotacija.
Simulacija izbora: Profesor FPN-a sastavio tri moguća scenarija kako će se završiti izbori
04.10.2026.•
2
Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, napravio je simulaciju o tome koliko je glasova potrebno Studenstkoj listi.
EDP: Napadi na novinare i fantomski birači nisu izolovani propusti, već otkrivaju Vučićev mehanizam
04.10.2026.•
0
Evropska demokratska partija objavila je da pretnje novinaru televizije N1 Mladenu Savatoviću i prijavljivanje 147 birača na jednu adresu u Beogradu "nisu izolovani propusti".
Šest lica uhapšeno zbog paljenja strnjike, 70 pozvano na razgovor
04.10.2026.•
2
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić rekao je da je zbog paljenja strnjike uhapšeno šest lica.
Od ponedeljka pojačana kontrola korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje i prilikom prelaska ulice
04.10.2026.•
2
Saobraćajna policija će u periodu od 5. do 11. oktobra sprovesti akciju "Fokus na putu".
Referendumska atmosfera: "Programi bi bili značajni kada bi postojali pošteni izborni uslovi"
04.10.2026.•
8
Kampanja za parlamentarne izbore 25. oktobra sve više se oblikuje kao izjašnjavanje o ostanku ili smeni vlasti.
VIDEO Jutjuberi upali na vojni aerodrom u Batajnici: Ponoš pita šta bi tek uradili diverzanti
04.10.2026.•
18
Grupa jutjubera koji stoje iza kanala "Roofless TV" objavila je video-snimak u kom tvrdi da su upali u vojni aerodrom u Batajnici. Nadležni ne odgovaraju na pitanje da li im je snimanje bilo dozvoljeno.
Dačić: Veselin Milić je i dalje zamenik direktora policije
04.10.2026.•
13
Ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Ivica Dačić izjavio je da je Veselin Milić i dalje zamenik direktora policije i da se njegov radno-pravni status ne može menjati dok se krivični proces ne završi.
FOTO: Kako je izvedena akcija detoniranja avio-bombe na Paliluli
04.10.2026.•
1
Na gradilištu u Poenkareovoj ulici u Beogradu uništena je bomba zaostala iz Drugog svetskog rata.
Manojlović: RIK bi da šteluje vreme glasanja u inostranstvu da se ne vidi pobeda studenata
04.10.2026.•
11
Predlog RIK-a da se biračka mesta u inostranstvu, uključujući i ona sa značajnom vremenskom razlikom u odnosu na Srbiju, otvore i zatvore po srpskom vremenu predstavlja novu opstrukciju, ocenio je Savo Manojlović.
Zamenik člana RIK-a: Sraman predlog o izbornim mestima u inostranstvu
04.10.2026.•
21
Rok za prijavu građana Srbije za glasanje u inostranstvu na predstojećim izborima istekao je u ponoć.
Uništena avio-bomba pronađena na gradilištu u Beogradu
04.10.2026.•
1
Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP-a uspešno su, na gradilištu u Poenkareovoj ulici u Beogradu, uništili bombu zaostalu iz Drugog svetskog rata.
Antonijević: Medijima koji stalno krše kodeks ne bi smeli da budu dostupni javni resursi
04.10.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je da "medijima koji stalno krše kodeks ili emituju diskriminatoran sadržaj ne bi smeli da budu dostupni javni resursi".
Arhiv javnih skupova procenio koliko je ljudi bilo ispred Arene pred miting SNS-a
04.10.2026.•
37
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je ljudi bilo na jučerašnjem predizbornom mitingu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u Beogradskoj areni.
Maloletnik zadobio prostrelnu ranu, lekarima rekao da se igrao pištoljem
04.10.2026.•
0
Dve teške povrede i mnogo intervencija obeležili su proteklu noć u Beogradu, rečeno je u službi Hitne pomoći agenciji Beta.
U toku akcija uništavanja avio-bombe pronađene na gradilištu u Beogradu
04.10.2026.•
0
Jutros, oko 8.30 časova započela je pripremna faza za uništavanje avio-bombe pronađene na gradilištu u Poenkareovoj ulici u Beogradu, zaostala iz 1941. godine kada su nemački avioni bombardovali grad.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nema guglanja
04.10.2026.•
11
Dnevni kviz 021.rs čeka vas baš svakog dana, pa i nedeljom.
Komentari 6
dacic
Србин Аца
Borislav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar