Međunarodni sud pravde u Hagu potvrdio pravo radnika na štrajk

Problem sa pravom na štrajk je u tome što nije dovoljno određen i podložan je različitim interpretacijama. Jedno je ako je razlog štrajka nebezbedni uslovi na radnom mestu a sasvim drugo ako je razlog želja da se dobiju razni benefiti ili veće plate. U prvom slučaju ako poslodavac krši zakon i ne sprovodi potrebne bezbednosne mere na radnom mestu to je apsolutno razlog za štrajk, dok u drugom slučaju ne postoje tačne odrednice kolike benefite ili kolike plate radnici imaju pravo da traže... mogu tražiti i plate milion evra mesečno pa ako poslodavac odbije eto imaju pravo na štrajk i da ne ispunjavaju svoje radne obaveze. Zbog ove neodređenosti pravo na štrajk je podložno manipulacijama i ima tendenciju da služi kao sredstvo ucene, ako ste potpisali ugovor u radu u kojem ste pristali na date uslove a koji su u skladu sa svim zakonima, ne bi smeli imati pravo na štrajk i obustavu rada jer ste eto nečim nezadovoljni što ste prethodno potpisali. Imate pravo da budete nezadovoljni i da potražite posao negde drugde, a ne da bude svaki drugi dan sam nezadovoljan nečime pa taj dan neću raditi ali ću na kraju meseca tražiti celu platu kao da jesam radio. A ko veruje u suprotno topla je preporuka da otvore svoje kompanije pa zapošljavaju takve radnike i vide čemu to vodi... i potpuno se slažem da je veoma lako štrajkovati na tuđ račun.