Do sada je kampanja bila obeležena političkom polarizacijom, intenzivnom upotrebom društvenih mreža, debatama o korišćenju državnih resursa i nastojanjima stranaka da mobilišu svoje tradicionalno biračko telo.
Kao stranka na vlasti, Samoopredeljenje (PS) je u kampanju ušlo oslanjajući se na rezultate svog četvorogodišnjeg mandata, ističući ekonomski rast, borbu protiv korupcije, jačanje suvereniteta na severu i podršku različitim socijalnim kategorijama.
Prednosti koje u ovom trenutku ima PS su da i dalje ima najveću biračku bazu, kontroliše politički narativ kroz ličnost Aljbina Kurtija, i snažno je fokusirana na pitanja suvereniteta, bezbednosti i spoljne politike.
Analitičari procenjuju da se PS suočava sa izazovima kao što su kritike zbog tenzija sa međunarodnim partnerima, posebno sa SAD i EU, optužbe za korišćenje javnih resursa tokom predizbornog perioda.
PS se suočava i sa, kako ocenjuju dobri poznavaoci zakonskih rešenja, nezakonitim korišćenjem i raspodelom financijskih sredstava značajnom broju građana odlukama vlade u tehničkom mandatu u iznosu od nekoliko stotina miliona evra.
PS je suočen i sa kontinuiranim napadima opozicije u vezi sa međunarodnom izolacijom i nedostatkom strateških investicija.
Demokratski savez Kosova (DSK) je kampanju fokusirao na promenama, institucionalnoj stabilnosti i obnovi punog partnerstva sa Zapadom.
Kandidatura Vjose Osmani kao nosioca liste i prisustvo Ljumira Abdidžikua doneli su dodatnu energiju tradicionalnom biračkom telu stranke.
Procenjuje se da su jasne poruke o jedinstvu i prevazilaženju polarizacije, konkretna socijalna i ekonomska obećanja, fokus na obnavljanje poverenja međunarodnih partnera moguće prednosti DSK.
Izazovi sa kojima se stranka suočava su potreba da dokaže sposobnost privlačenja birača izvan tradicionalne baze, kao direktna konkurencija sa PS-om za birače centra.
Demokratska partija Kosova (DPK) izbornu kampanju je zasnovala na ekonomskom programu i efikasnijem upravljanju državom.
Njen lider i kandidat za premijera Bedri Hamza je izabrao umereniji i tehnokratski pristup, izbegavajući konfrontacionu retoriku.
Prema analitičarima prednosti koje ima DPK su detaljan ekonomski program, kandidat za premijera sa menadžerskim profilom i reputacijom finansijske kompetentnosti, fokus na socijalnu dobrobit, plate i penzije.
Izazovi sa se DPK u kampanji su teškoće u pretvaranju tradicionalne podrške u mobilizaciju mladih birača, te snažna konkurencija sa DSK-om za opozicione glasove.
Alijansa za budućnost Kosova, koja je pored lidera promenila i ime stranke u Alijansa se fokusira na pitanja nacionalne bezbednosti, partnerstva sa SAD i NATO-om, kao i na kritike upućene vladi Aljbina Kurtija.
Njene prednosti su jasne proameričke poruke, iskustvo u upravljanju i prepoznatljiv politički profil Ramuša Haradinaja, dok se Ardijan Đini predstavlja kao kandidat sa izvršnim iskustvom i veliki resurs stranke.
Izazovi sa kojima se Alijansa suočava su teškoće u dominiranju javnom debatom pored većih stranaka i borba za konsolidaciju tradicionalnog biračkog tela.
Opšta procena je da je do sada je kampanja među albanskim strankama bila dinamična, ali više obeležena političkim sukobima nego sadržajnim programskim debatama.
PS nastavlja da brani rezultate svoje vlasti, dok opozicija pokušava da nezadovoljstvo građana prema vladi pretvori u glas za promene.
U ovoj fazi ne postoji apsolutna dominacija jednog političkog narativa a kampanja se odvija kroz otvoreno nadmetanje između odbrane rezultata vlade od strane PS-a i ponuda za promene koje predstavljaju DPK, DSK i Alijansa,
To, po procenama izbore 7. juna čini jednim od najkonkurentnijih izbornih procesa poslednjih godina na Kosovu.
Istovremeno se kampanja Srpske liste do sada razvijala drugačije od kampanja albanskih stranaka, sa gotovo isključivim fokusom na srpsko biračko telo na Kosovu i kontinuiranom političkom podrškom zvaničnog Beograda.
Srpska lista svoju kampanju zasniva na nekoliko ključnih tema- čuvanje političkog jedinstva srpske zajednice na Kosovu, protivljenje politici vlade Aljbina Kurtija, koju predstavlja kao pretnju pravima Srba.
Tu je i očuvanje veza sa Srbijom i nastavak institucionalne podrške iz Beograda kao i mobilizacija srpskih birača radi osvajanja svih deset zagarantovanih mesta za srpsku zajednicu u skupštini Kosova.
U javnom diskursu, Srpska lista se često predstavlja kao jedini legitimni predstavnik Srba na Kosovu.
Kosovske vlasti i različite domaće organizacije izrazile su zabrinutost zbog uticaja Beograda na političke procese unutar srpske zajednice.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar