Šešelj kao predsednik Srbije: Podsetimo se kako je prošao poslednji put kad se kandidovao

Autor: Danas (Mladen Ilić)

Info

21.06.2026.

07:01 > 23:27

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj izjavio je nedavno da postoji mogućnost da će se kandidovati za predsednika Srbije na narednim izborima.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Šešelj kao predsednik Srbije: Podsetimo se kako je prošao poslednji put kad se kandidovao

Foto: 021.rs

Šešelj se prvi put kandidovao za predsednika Srbije (federalne članice SR Jugoslavije) 1997. godine. Tada je u prvom krugu dobio preko milion glasova, odnosno 1.125.140, čime je ušao u drugi krug u kojem je pobedio protivkandidata SPS-a Zorana Lilića sa osvojenih 1.733.859 glasa. Lilić je osvojio 1.691.354. Ipak ovi izbori su proglašeni nevažećim, jer je postojao cenzus da je potrebno da na njih izađe 50 odsto plus jedan upisan birač. Izlaznost je, prema zvaničnoj verziji, bila niža od propisane, oko 49 odsto.

Iste 1997. godine ponovljeni su predsednički izbori na kojima je Šešelj sa 1.665.822 glasa (43,70 odsto) ponovo prošao u drugi krug u kojem je izgubio od Milana Milutinovića. Ove izbore za predsednika Srbije pratila je priča da su bili pokradeni, naročito na Kosovu, gde je Milutinović "osvojio" veliki broj glasova u čisto albanskim sredinama, poput Junika. Smatralo se da je Šešelj istrgovao rezultatom na predsedničkim izborima kako bi SRS ušla u Vladu, i kako bi sprovela svoje zamisli kroz restriktivne zakone o informisanju i o univerzitetu, podseća Danas.

Šešelj se naredni put kandidovao 2002. godine, ali tada nije prošao u drugi krug, jer je u prvom završio na trećem mestu sa 845.300 (23,24 odsto). I ti izbori su bili neuspeli, a u drugom krugu su rivali bili Vojislav Košutnica (DSS) i Miroljub Labus (G17), kada opet nije domašen cenzus izlaznosti.

Na ponovljenim predsedničkim izborima u decembru te iste 2002. godine Šešelj je dobio podršku Slobodana Miloševića i u prvom krugu izgubio od Vojislava Koštunice koji je osvojio 57,66 odsto glasova, ali su i ovi izbori poništeni zbog nedovoljne izlaznosti.

Naredne, 2003. godine, u novembru na opet ponovljenim izborima za predsednika Srbije, Šešelj je već bio u pritvoru Haškog tribunala, a umesto njega se kandidovao njegov zamenik u SRS Tomislav Nikolić.

Valja podsetiti da je Tomislav Nikolić i 2000. uoči Petooktobarskog prevrata bio kandidat za predsednika SRJ, tada se smatralo da je to što se Šešelj nije lično kandidovao bila njegova "usluga" Miloševiću, da mu ne oduzima glasove, mada ima teorija i da je reč o "usluzi" DOS-u, kako bi se stvorila referendumska atmosfera: Milošević ili Koštunica. (Cenzus o izlaznosti od preko 50 odsto ukinut je 2004, kada je Boris Tadić (DS) izabran za predsednika Srbije.)

Šešelj se poslednji put za predsednika Srbije kandidovao 2017. godine kada je osvoio samo 4,48 odsto glasova. Njegova stranka je na narednim parlamentarnim izborima ostala ispod cenzusa od tri odsto, i radikali uglavnom nastupaju na listi SNS na pojedinim lokalnim izborima.

Govoreći o ranijim Šešeljevim kandidaturama za predsednika, profesor u penziji Filozofskog fakulteta u Beogradu Žarko Korać za Danas napominje da Šešelj ima iskustva sa izborima, te dodaje da je to uvek "vezivao sa parama".

"On je zapravo pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora Zorana Lilića, priča se da je dobio pare da kasnije izjavi da nije bilo 50 odsto izašlih i još kasnije predsednik je postao Milutinović", tvrdi ovaj sagovornik.

Ističe da, čak i da te informacije nisu tačne, to otkriva jedan od glavnih motiva njegovog bavljenja politikom.

"Mislim da će, ako se i vrati u politiku, biti isto", kaže Korać.

Predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević smatra da svaka priča o terminu, redosledu izbora ili opskurnim kandidatima predstavlja Vučićev spin.

"Čovek koji je iz svake krize bežao u izbore sada godinu i po dana beži od izbora, jer zna da ih više ne može dobiti. Zato javnost zamajava pričama o datumima, redosledu i kandidatima, kako bi stvorio utisak da izbori, eto, samo što nisu raspisani", navodi ovaj sagovornik.

On podseća da su Šešelja mnogi nazivali političkim ocem Aleksandra Vučića, ali dodaje da je on, kao i u vreme Miloševića, pre svega "strašilo".

"Kao što je Miloševiću služio da plaši Srbiju devedesetih, tako danas Vučiću treba da glumi opasnost od koje nas, navodno, samo Vučić može zaštititi", ističe Milivojević.

Ipak, on dodaje da Vučić ne razume da je on danas postao veće strašilo od Šešelja.

"Ogromna većina građana Srbije odbacuje Vučića i režim koji je napravio. Zato više ne postoji osoba kojom bi on mogao da zaplaši Srbiju, jer je građanima jasno da ne postoji ništa gore od Vučića i njegovih razbojnika na vlasti", pojašnjava sagovornik Danasa.

Zbog toga on smatra da Šešeljeva najava kandidature nije priča o Šešelju, nego o Vučićevom strahu od izbora.

"Šešelj je samo dimna zavesa. Suština je da Vučić zna da nema većinu, da zna da studenti pobeđuju i da više ne postoji trik, kandidat, redosled ili termin izbora koji može da ga spase poraza", zaključuje Milivojević.

Ceo tekst Danasa čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Vojislav Šešelj Izbori 2026

Komentari 43

Hronološki Najpopularniji

Djoks

22.06.2026 • 21:28

Sešelja odmah vratiti u Hag

Šešelja odmah vratiti u Hag. Pravi zlo u Stbiji

2 4 -2
Rusofilija

22.06.2026 • 13:53

Elementarno zlo

Najveće zlo koje je zadesilo Srbiju ,srpski narod i ostale narode na ovim prostorima su radikali ,Šešelj , Milošević i njegovi scijalboljševici . Svi zajedno obilato pmognuti od KGB - FSB

4 6 -2
Laza

22.06.2026 • 06:52

Wtf

Da li ste vi normalni? U cemu je onda razlika izmedju ove dvojice? Ovaj matori mu je duhovni ucitelj i voda! Od dva zla, onaj gori... Sta KK zaludjujete ovaj narod....

7 7 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.