Koliko će tema EU uticati na zaokruživanje na glasačkom listiću?

Autor: Insajder (Sara Nikolić)

Info

24.06.2026.

10:45 > 10:50

Stvari zasad stoje tako da će na i dalje neraspisane vanredne parlamentarne izbore izaći opozicioni blok koji računa na podršku proevropskih glasača.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Koliko će tema EU uticati na zaokruživanje na glasačkom listiću?

Foto: 021.rs

Obrisi tog nastupa naziru se u Platformi za evropsku Srbiju, nastaloj na krilima dogovora SSP-a, PSG-a, Srbija centra i pokreta Solidarnost Gorana Ješića, piše Insajder.

Reč je o delu opozicionih partija čiji predstavnici jasnu proevropsku izbornu opciju smatraju neophodnom. Međutim, ne razmišljaju svi proevropski politički akteri isto, jer deo njih i dalje izražava spremnost da svoju podršku i kapacitete stavi na raspolaganje studentskom pokretu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine, glavna proevropska opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" osvojila je 65 poslaničkih mandata, što je 23,65 odsto. Naša politička scena se od tada znatno promenila, te je teško očekivati da neka buduća proevropska koalicija dobaci do tog rezultata. Uz to, nesumnjivo je došlo i do vidljivije promene u prioritetima građana kada su u pitanju teme koje ih interesuju.

Nedavno objavljeni rezultati godišnjeg istraživanja Evropske komisije su pokazali da manje od trećine građana Srbije ima pozitivnu sliku o EU. Navedeno je i da bi manje od trećine glasalo za članstvo u Uniji, dok njih 40 odsto misli da Srbija nikada neće postati članica. Pozitivnu, ili veoma pozitivnu sliku o EU, ima 28 odsto građana, dok 32 odsto ima negativnu ili prilično negativnu, a neutralnu 38 odsto. Nešto drugačiju perspektivu nudi domaće istraživanje Centra za evropske politike (CEP), prema kome bi za članstvo u EU glasalo 56,4 odsto građana koji imaju jasan stav, dok svaki četvrti veruje da Srbija nikada neće postati članica.

No, istini za volju, rasprave o "poželjnim" i "nepoželjnim" zastavama na antivladinim protestima i dalje su sveprisutne, zajedno sa zahtevima da se studentski pokret jasno opredeli po pitanju EU. Ipak, čini se da su makar trenutno, glasnije ocene da je smena režima preduslov da se o tom pitanju uopšte raspravlja. Koliko onda prostora ostaje za opcije koje se kandiduju na temi EU? I koliko je građanima Srbije u aktuelnoj društvenoj-političkoj krizi važna ta tema?

Koja pitanja se nameću kao ključna?

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković ukazuje da opozicioni politički prostor u Srbiji trenutno ima mejnstrim opciju sa najširom podrškom u vidu studentskog pokreta, naspram koje se na krakovima pojavljuju demokratske opcije sa izoštrenijim stavovima o, uglavnom, spoljnopolitičkoj orijentaciji.

“Ako to bude neka vrsta taktičkog jedinstva sa obavezivanjem na postizborno koaliranje i saradnju, mogla bi da prikupi jedan procenat glasova koji bi se inače rasuli. Jer, postoje birači koji nisu skloni da glasaju za nedovoljno nedefinisanu opciju i s leve i s desne strane. Teško je, međutim, pretpostaviti koliki je procenat takvih", predočava Stojiljković.

U potpuno izmenjenim okolnostima i pojavom studentskog pokreta proevropska opozicija teško da može da računa na raniju trećinu glasova koju je dobijala, kaže on.

"Mada mi se čini da se radi na tome da osvoji dovoljno veliki procenat ili čak dvocifreni, kojima bi obezbedili sigurno preskakanje izbornog praga. Nisam siguran da bi desni deo spektra mogao to da ostvari, jer proevropska pozicija ima jasniji okvir i projekcije. Pitanje je još i šta će biti sa akterima koji inače tu pripadaju, a koji su se opredelili da stanu iza studentske liste", ističe Stojiljković.

Smatra da bi za studentsku listu mogli da glasaju oni koji jesu za evropske integracije, ali nisu nekritični prema poziciji koju EU zauzima prema Srbiji i pojedinim zahtevima. U nekom smislu, dodaje on, EU će biti tema predstojećih izbora.

"Ali pitanje je oko čega će se graditi političko polje i šta će biti gurnuto u prvi plan. I kad je reč o vlasti i opoziciji. A deluje da će ovoga puta ključna pitanja biti demokratski kapaciteti, nedostaci vlasti, potreba da se živi u pristojnom i normalnom društvu, da se lišimo endemske sistemske političke korupcije. Smatram i da je u Srbiji definitivno i socijalno, izvan oaze koju su činili urbani, mlađi, obrazovaniji birači, došlo do širenja svesti da je dosta ove vlasti nakon 12 godina", zaključuje Stojiljković.

"Obuhvat glasača će biti kompletniji"

I potpredsednik Srbija centra Duško Lopandić, upitan o važnosti teme EU za građane Srbije u ovom trenutku, smatra da ih najviše interesuju unutrašnje prilike i politika, borba protiv korupcije, kriminala i njihov ekonomski položaj.

"Ali, isto tako mislimo da to nije suprotno našoj orijentaciji prema Evropskoj uniji. Poznato je da se svi zahtevi koji dolaze iz institucija EU prema našim vlastima, otprilike poklapaju sa onim što studenti i opozicija traže. Radi se o zahtevima za odgovornom vlašću, koja bi odgovarala za ono što radi. A to je ovde, čini mi se, u potpunosti ukinuto, ako se osvrnemo na razne skandale i afere, od poslednjeg slučaja Milić, pada nadstrešnice i ostalih", ukazuje Lopandić, inače i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji koji je sa proevropskim strankama i pokretima dogovorio zajedničko delanje u okviru Platforme za evropsku Srbiju.

Upitan za mišljenje o ocenama da je smena režima preduslov da se uopšte raspravlja o pitanju evrointegracija, te da li ih smatra legitimnim, Lopandić odgovara potvrdno.

"Ali ni tu nema nikakve suprotnosti između onoga što je stav naše Platforme za evropsku Srbiju i studentskog pokreta ili liste. Mi prvenstveno, i jedni i drugi, tražimo smenu režima i mislimo da će na ovaj način obuhvat glasača ili ponuda biti nešto kompletnija", navodi on.

Na pitanje da li očekuje niži procenat podrške proevropskoj opozicionoj opciji u odnosu na 2023. godinu, imajući u vidu pojavu studentskog pokreta i izmenjen društveno-politički kontekst, Lopandić odgovara da bi mogao da se složi s takvom ocenom.

"Tada smo imali oko četvrtinu glasova. Sad je, čini mi se, studentski pokret vodeća opoziciona snaga i to niko ne spori. Ali svako ima pravo da ponudi svoju opciju budućnosti ovoga društva. Mi podržavamo istovremeno ono što traže studenti, ali imamo jasniju sliku o odnosima prema EU i pravcu u kome Srbija treba da se kreće u međunarodnom kontekstu", predočava Lopandić, dodajući da zahtevaju isto što i studenti, da se vlast vrati u okvire Ustava koji krši na dnevnom nivou, posebno šef države.

Ocenjuje i da bi podrška eventualnoj proevropskoj koaliciji mogla da poraste u slučaju ujedinjenja svih stranka te orijentacije.

"To i jeste bila ideja. Platforma poziva i druge proevropske opcije da se pridruže. Nije sad ništa zatvoreno. Ovo još nije predizborna koalicija, nego prosto jedan korak u tom pravcu", zaključuje Lopandić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Plaćač poreza

24.06.2026 • 11:15

Pre 10 godina, Britanci su tesnom većinom, uticajem desničara, na referendumu odlučili da napuste EU. Danas shvataju da su pogrešili i danas je 62% Britanaca za povratak u uniju, a čak 83% mlađih od 25 godina. Budućnost je jasna.
Kao moćna država, UK je najbolji primer da je jedinstvena Federalna Evropa najbolje rešenje za sve Evropljane.

3 6 -3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.