Mađarska ograničava trajanje mandata poslanika: Da li bi i Srbija to trebalo da učini
Mađarski premijer Peter Mađar predložio je da se rad poslanika u parlamentu ograniči na najviše 12 godina, kao deo šireg paketa ustavnih reformi. Da li je sprovođenje ovakvih promena u Srbiji moguće?
U Srbiji se za sada ne govori o ustavnim reformama, ali sagovornici Danasa smatraju da bi i kod nas ograničenje poslaničkog mandata moglo da bude instant rešenje i korak u dobrom pravcu. Međutim, napominju da bez podizanja političke svesti, znanja i odgovornosti stanovništva, dugoročni efekti bi, ipak, izostali.
Sredinom juna, Mađarova stranka Tisa, koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu, odobrila je ustavni amandman kojim se mandat premijera ograničava na dva četvorogodišnja mandata, piše Danas.
Ta promena sprečava desničarskog premijera Viktora Orbana, koji je smenjen u aprilu, da se vrati na vlast. Orban je bio premijer od 1998. do 2002. godine, a zatim ponovo od 2010. godine do izbornog poraza. Prema novim pravilima, Mađarov reizbor bi takođe bio ograničen.
Mađar je prvi put otkrio planove da ograniči parlamentarni mandat na 12 godina pre dve nedelje.
Prema Mađaru, nova ograničenja parlamentarnih mandata stupiće na snagu nakon sledećih parlamentarnih izbora 2030. godine, što znači da mera neće uticati na sadašnji saziv parlamenta.
Ko su rekorederi po broju poslaničkih mandata?
Kod nas se ovoj meri zasigurno ne bi obradovali poslanici koji su bezmalo čitav radni vek proveli u skupštinskim klupama, piše Danas.
U Srbiji apsolutni rekorderi po broju poslaničkih mandata i dužini staža provedenog u parlamentu Srbije svakako su Aleksandar Čotrić, poslanik Srpskog pokreta obnove, Verljub Arsić i Igor Bečić, poslanici Srpske napredne stranke.
Čotrić je uglavnom birao ćutanje, dok su Bečić i Arsić menjali stavove sa promenom stranke. U parlament su ušli kao poslanici SRS, a ostali kao poslanici SNS.
Pored vodeće trojke, višedecenijski staž u Narodnoj skupštini ostvarile su još neke prepoznatljive političke figure.
Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić u parlamentu je, kao i nekadašnji radikal Dragan Todorović, proveo 19 godina. Obijica su birana u čak sedam skupštinskih saziva, a Nikolić je bio i potpredsednik vlade i predsednik države.
Balint Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara, prvi put je za nardonog poslanika izabran 2007. godine i tu je ostao i do danas.
Dve decenije u parlamentu proveli su i Gordana Čomić, nekadašnja poslanica DS, kao i Meho Omerović, bivši poslanik SDPS.
Predstavnici opozicije Marko Đurišić i Žarko Korać ukupno su kao poslanici proveli po 17 godina, sledi Zoran Anđelković, kao predstavnik socijalista, koji se našao još u prvom sastavu republičkog parlamenta i bio biran za poslanika u šest mandata sve do 2007. ili oko 16 godina.
Sa po 15 godina u skupštinskim klupama ističu se Vjerica Radeta iz SRS i Nataša Mićić iz LDP.
Marijan Rističević, poslanik sa liste SNS, bio je narodni poslanik sedam puta do sada. Prvi put je izabran za poslanika 1998. godine, u četvrtom sazivu, a zatim i petom, od 2001. godine. Nakon pauze, ponovo je izabran za narodnog poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva,
Imajući sve to u vidu, politikolog Zoran Lutovac smatra da samo ograničenje broja mandata poslanika može biti dobro za provetravanje unutar stranaka, ali to ne garantuje bolju vezu sa biračima, niti kvalitetnije kandidate, ako se ne menja i izborni sistem i politička kultura.
"Ograničavanje broja poslaničkih mandata ima smisla samo ako je deo opšte reforme izbornog sistema koja, između ostalog, podrazumeva mogućnost da birači imaju veći uticaj na formiranje lista koje se kandiduju. Naime, umesto zatvorenih lista gde je redosled ponuđenih kandidata nepromenjiv, a koji određuju same stranke, tačnije stranačke oligarhije ili neretko samo lider, omogućiti tzv. otvorene liste kako bi birači od ponuđenih kandidata birali one za koje smatraju da su najbolji. Na taj način stranke bi bile motivisane da ponude kvaltetnije kandidate, a ne one koji su isključivo lojalni, a birači bi imali veći uticaj na izbor poslanika koji su posvećeniji javnom, nego partijskom interesu", navodi sagovornik Danasa.
Lutovac dodaje da načelno gledajući, za ograničenje broja mandata nije neophodno da se menja zakon, dovoljno je da stranke same donesu takve odluke čime bi na sopstvenom primeru pokazale kako bi se odnosile i prema državi - da se zalažu za demokratizaciju i otvorenost unutar sopstvene organizacije i time se preporuče biračima.
"Ograničenje može da se odnosi i na druge funkcije, kako to predlažu u Mađarskoj kada nameravaju da ograniče broj mandata premijera. Međutim, postoje primeri koji nam pokazuju da nije dovoljno da neko ne bude na funkciji koja je formalno najuticajnija da bi bio najuticajniji. Tako u Srbiji imate Vučića koji je faktički najuticajniji u državi sa pozicije predsednika i protokolarnih nadležnosti koje ima i najuticajniji u stranci u kojoj je formalno samo običan član", objašnjava Lutovac.
Prema njegovim rečima, još drastičniji bio je primer Mila Đukanovića koji u jednom trenutku nije imao ni jednu državnu funkciju, a i dalje je bio najuticajniji političar u državi.
"Naime, iako je bio samo predsednik Košarkaškog saveza Crne Gore, svi u državi ili iz inostranstva hteli su da razgovaraju sa njim o važnim državnim pitanjima, jer su znali gde je realna politička snaga i moć", kaže politikolog Lutovac.
Pročitaj još
U savršenom demokratskom sistemu ograničenje mandata bilo bi suvišno
Sociolog Ivan Živkov napominje da je poslanički mandat sam po sebi demokratska tekovina koja garantuje preispitivanje poverenja nosiocima javnih funkcija i sprečava njihovu trajnu uzurpaciju.
"U teorijski savršenom demokratskom sistemu i društvu politički pismenih i odgovornih građana, ograničenja mandata bi bila suvišna, a smene vlasti redovne. Praksa je pokazala da je to još uvek nedostižan ideal pa je česta praksa da se upravo u najrazvijenijim društvima propisima ograničava broj mogućih izora iste osobe na najvišu državnu funkciju", ističe Živkov.
Pojašnjava da se ideje o ograničavanju mandata onima koji nisu na izvršnim, već na predstavničkim mestima, poput poslaničkih, javljaju se tamo gde demokratija i politički pluralizam ne uspevaju da se ukorene već iznova i iznova klize ka autokratiji, a poslanici čine samo dekor, odnosno demokratsku fasadu različitim oblicima lične vlasti.
"Ograničenje mandata prema mađarskom predlogu može da bude instant rešenje i korak u dobrom pravcu, ali bez podizanja političke svesti, znanja i odgovornosti stanovništva, dugoročni efekti će izostati", ocenjuje sagovornik Danasa.
Dobra mera koja utiče na smanjenje korupcije
Poslanica Srbija centra Verica Milanović smatra da je ograničavanje mandata poslanika dobra mera jer doprinosi osveženju političkog sistema države, utiče na smanjenje korupcije, jača kontakt poslanika sa građanima, realnim potrebama građana i javnim interesom.
"Ograničavanje broja mandata unelo bi bolju energiju u parlament, nove ideje mladih političara, ali bi moralo biti praćeno planskom zamenom od strane parlamentarnih stranaka da parlament ne bi gubio na stručnosti i kvalitetu", navodi poslanica SRCA.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
OSMOSMERKA: Školarci poletarci
20.08.2026.•
2
Igra koja će vam pomoći da zagrejete male sive ćelije je spremna.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - novi pokušaj
20.08.2026.•
10
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Usvojeno: Verske zajednice mogu da se uključe u sve nivoe obrazovanja
20.08.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Predlog izmena i dopuna Zakona o crkvama i verskim zajednicama, kojim se omogućava uključivanje crkava i verskih zajednica u sve nivoe obrazovanja i njihov ulazak u jedinstveni obrazovni sistem.
Ovo su rokovi za raspisivanje izbora: Krajnji rok je 10. septembar
20.08.2026.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će vanredni parlamentarni izbori biti održani 18. ili 25. oktobra, dok će tačan datum biti poznat u narednim danima.
Vučić: Izbori 18. ili 25. oktobra
20.08.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će parlamentarni izbori biti 18. ili 25. oktobra.
Ko su konsultanti Aleksandra Vučića, a ko obučava studente?
20.08.2026.•
7
Aleksandar Vučić je poslednji koji bi trebalo da govori u negativnom kontekstu o tome da neko od političkih aktera u Srbiji dobija pomoć uoči izbora, ili biva obučavan i savetovan u inostranstvu, piše Danas.
Čekanje na granicama: Na Batrovcima i Horgošu 2 po sat vremena
20.08.2026.•
0
Putnički automobili na graničnim prelazima najduže čekaju na Batrovcima i Horgošu 2, gde im je za izlaz iz Srbije potrebno po jedan sat, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Evropski odbor za medije će razmotriti legalnost prodaje medija United grupe i smena direktora
20.08.2026.•
2
Nezavisno telo Evropske unije za medije baviće se prodajom medija Junajted grupe (UG) portugalskom fondu Alpak kapital, proizilazi iz današnje izjave portparola Evropske komisije za Novu.rs.
Ministar posvete Srbije traži da se zakonom spreči politizacija univerziteta
20.08.2026.•
6
Ministar posvete Srbije Dejan Vuk Stanković je danas izjavio da je potrebno zakonom "rešiti problem politizacije na univerzitetima" i da se nada da će takav propis doneti novi saziv Skupštine, posle izbora.
U Grockoj otkrivena ilegalna laboratorija za uzgoj marihuane, uhapšene dve osobe
20.08.2026.•
1
S. K. (31) i M. M. (39) uhapšeni su zbog sumnje da su neovlašćeno proizvodili i stavljali u promet drogu, nakon što je policija u Grockoj otkrila ilegalnu laboratoriju za uzgoj marihuane i zaplenila oko 30 kilograma.
Ministar informisanja pisao firmi koja preuzima N1 i Novu: Pozvao vlasnika da televizije registruje kod REM-a
20.08.2026.•
4
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina uputio je danas otvoreno pismo vlasniku fonda Alpak kapital Pedru Vargasu, povodom aktuelnih događaja u vezi sa kupovinom medija Adria Njuz Netvorka.
Ko dobija jednokratnu pomoć i koliko: Penzionerima do 35.000, građanima 6.000 dinara
20.08.2026.•
10
Vlada Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu.
Macut i Dačić u Deliblatskoj peščari: Gašenje požara prioritet, šteta po životnu sredinu ozbiljna
20.08.2026.•
17
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je danas, prilikom obilaska Deliblatske peščare, da je suzbijanje i gašenje požara apsolutni prioritet u radu svih nadležnih državnih organa.
U Ćupriji i Banatskom Karlovcu 40 stepeni, ispod 30 samo na Kopaoniku
20.08.2026.•
0
U Srbiji je u 15 časova najviša temperatura izmerena u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, 40 stepeni, dok je stepen niža bila u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Velikom Gradištu.
Potpredsednica UNS-a Olivera Milošević dobila otkaz u Politici
20.08.2026.•
2
Potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević dobila je otkaz u dnevnom listu "Politika", gde je radila 21 godinu.
Ko širi narative Kremlja u Srbiji: Od anonimnih stranica do ruskih državnih medija
20.08.2026.•
8
Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski.
Ana Toskić Cvetinović se prijavila za Poverenika za informacije od javnog značaja
20.08.2026.•
0
Pravnica i direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović prijavila se na javni poziv za izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Vučić bi da skrene tok Ibra: Pretnje koje su znak slabosti ili snage?
20.08.2026.•
27
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preti skretanjem toka reke Ibar kao odgovor na poteze Prištine. Radikalna retorika kao znak snage ili nemoći?
Rotert: EK daje Vučiću odrešene ruke pod uslovom da ne započne direktnu vojnu agresiju na susede
20.08.2026.•
6
Za Evropsku komisiju je Srbija važan kandidat za članstvo, koji treba da obezbedi stabilnost u konfliktnom regionu, ali srpski zvaničnici se ističu po sve provokativnijim izjavama i Srbija sve više naginje Rusiji i Kini.
CRTA: Nepravilnosti na biračkom mestu se ne mogu rešiti paravanima
20.08.2026.•
8
Izborne nepravilnosti koje se dešavaju na biračkim mestima ne mogu se rešiti paravanima, već kvalitetnijim radom biračkog odbora i savesnim ponašanjem birača.
Komentari 18
@@@G
@@G
To je rezervisano samo za parazite i lopove, kao sto i treba da bude.
Elena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar