Analiza ISAC Fonda pokazuje da je Srbija u prvoj polovini 2026. godine bila usaglašena sa oko 60 odsto deklaracija i mera EU, ali da ključni zaključak ostaje da nema napretka u toj oblasti, kaže za
Insajder Marko Savković iz ISAC Fonda.
Prema njegovim rečima, stepen usaglašenosti Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i dalje je znatno niži nego pre više od deset godina, kada je bio gotovo potpun. Dodaje da u to vreme odnosi Evropske unije sa Rusijom i Kinom nisu bili toliko zategnuti kao sada, a naročito od rata u Ukrajini.
ISAC Fond navodi da je Srbija, kao i prethodnih godina, izbegavala da se usaglasi sa većinom deklaracija i mera koje se neposredno ili posredno odnose na Rusiju i Kinu, uključujući njihove državljane, entitete i interese.
"Taj procenat je samo opisna kategorija. Važnije je ono sa čim se nismo usaglasili. A ono sa čim se nismo usaglasili jesu restriktivne mere prema Rusiji, prema Kini. I postoji, da kažem, jedan broj deklaracija gde bismo morali sada da ulazimo pojedinačno u obrazloženje svake i da spekulišemo zašto se Srbija nije usaglasila. Ali u biti, u konačnici, to ne menja mnogo na stvari. To samo pokazuje, zapravo, da u onom delu koji je važan, ne samo Evropskoj uniji, već pojedinim članicama, a tiče se Rusije i Kine, Srbija nije spremna da uskladi svoju spoljnu politiku", kaže Savković.
Dodaje da se u ovom trenutku gotovo polovina restriktivnih mera koje Evropska unija donosi odnosi na Rusiju. Ističe da je, imajući u vidu spoljnu politiku Srbije, koja podrazumeva održavanje partnerskih, pa i prijateljskih odnosa sa Rusijom i Kinom, jasno zašto nije došlo do većeg stepena usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što, prema njegovom mišljenju, veoma utiče na evropski put Srbije.
"Nas to košta, košta nas nekoliko godina unazad. U celoj priči oko klastera 3, gubi se iz vida, dakle, da nije samo bio problem kada je reč o vladavini prava i uslovima za koje smo znali da moraju da budu zadovoljeni, a tiču se i REM-a, tiču se i izbornih zakona. Problem je sve ovo vreme bila i spoljna politika, i postoje tri baltičke zemlje koje, sve dok Srbija ne pokaže ne samo potpuno usklađivanje, već i spremnost da uvede sankcije, konkretno Rusiji, one neće podržati Srbiju na putu ka Evropskoj uniji", ističe Savković.
Prema analizi ISAC Fonda, Evropska unija je u prvoj polovini godine usvojila 60 deklaracija i pratećih mera sa kojima su države članice i zemlje kandidati bile pozvane da se usaglase. Srbija je podržala 36, dok se sa 24 nije usaglasila.
Srbija i dalje beleži najniži stepen usaglašenosti sa spoljnom politikom EU među državama kandidatima koje aktivno vode pristupne pregovore. Potpunu usaglašenost ostvarile su Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, dok je Moldavija dostigla 90 odsto.
Niži nivo usaglašenosti od Srbije imaju jedino Turska, kojoj su pristupni pregovori sa EU praktično zamrznuti, i Gruzija, koja je faktički svojevoljno zaustavila proces evropskih integracija. Savković smatra da, ukoliko Srbija nastavi da vodi ovakvu spoljnu politiku, postoji rizik da se nađe u sličnoj poziciji kao Turska i Gruzija.
"Još uvek nismo u toj situaciji, ali taj rizik postoji, i nastavi li se ovaj trend, lako će jedna godina postati dve, tri, i tako dalje, a napretka neće biti. I to baš u trenutku kada je jasno da Komisija želi, u okviru svog mandata, da uvede jednu novu članicu, prvi put od 2013. godine. I mislim da je to velika propuštena prilika koja će nas puno koštati", smatra on.
Sagovornik Insajdera kaže da su potencijalne političke posledice ovakve politike prilično jasne, dok je ekonomske još teško u potpunosti proceniti. S druge strane, ističe da privreda već trpi posledice zbog dva faktora.
Prvi je mehanizam za obračun emisija ugljenika na granicama EU (CBAM), zbog kojeg domaće kompanije snose dodatne troškove jer se snabdevaju energijom iz izvora koji nisu dovoljno "zeleni". Drugi je uvođenje sistema ulaska i izlaska (EES), koji najviše pogađa sektor transporta i logistike. Kako navodi, ti izazovi nisu direktno povezani sa usklađivanjem Srbije sa sankcijama Evropske unije, ali takav stav Srbije u međunarodnoj areni može da utiče.
"Sveukupno, ako se želi izgraditi jedan odnos poverenja u jednom kriznom trenutku za Evropsku uniju, onda sigurno da bi bilo lakše nastupiti iz pozicije zemlje koja je potpuno usklađena, koja jasno ide ka članstvu u Evropskoj uniji, koja spremno ispunjava svoje obaveze. Dakle, pored ove analize, mi smo nedavno objavili još jednu, u kojoj konstatujemo da je u svetlu situacije oko klastera 3, sada jasno da imamo jednu duboku krizu poverenja između Srbije i pojedinih članica Evropske unije. I mislim da je to u ovom trenutku najveći politički rizik i potencijalno najveća šteta koju možemo da očekujemo", zaključuje Savković.
Komentari 26
@Novosadjanka
Zivi bili pa videli, ko nije u stanju da proceni taj mora da prozivi, mada mu ni tad ne bude jasno kako i zasto niti izvuce ikakvu pouku.
Јое
Баш због тога што сам много путовао и упознао културу и обичаје народаи земаља које су чланице ЕУ, мој став против ЕУ се родио. Када сам их упознао из прве руке, рекао сам, далеко вам кућа.
Novosadjanka
Citirate Djilasa... bzv...
Ne vidim razlog da se preterano uskladjujemo dokle god ne kazu da ce da nas prime....
Cemu uskladjivanje sa necim a ni ne znamo da li cemo biti deo toga cak i ako se uskladimo 100%
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar