Od tog broja, kako piše
Nova ekonomija, 12 se odnosilo na letove niskobudžetnih aviokompanija.
Na nedavnom letu od Soluna do Memingena srpski državljanin Ljubiša Karović skoro da je isisan kroz prozor Rajanerovog (Ryanair) aviona. Deo motora putničkog Boing 737 NG aviona otpao je tokom leta i slomio prozor pored kog je Karović sedeo.
Ovaj događaj koji je zbog opasnosti i same neobičnosti privukao veliku medijsku pažnju u celom svetu, jedan je od 56 incidenata i nesreća zabeleženih na putničkim letovima od početka 2026. godine globalno.
Od tog broja, 12 događaja odnosilo se na letove niskobudžetnih aviokompanija, među kojima su Rajaner, Džet2, Sanving i Sautvest erlajns, pokazuju podaci baze Aviation Safety Network.
Finansijski direktor Rajaner grupe, Nil Sorahan izjavio je za Gardijan da su avioni koje Rajaner nabavlja najbezbedniji avioni.
"Veoma smo zadovoljni nivoom bezbednosti u svih pet naših avio-kompanija, koje posluju u skladu sa najvišim standardima evropskih vazduhoplovnih propisa. Od kada su ovi avioni [Boing 737] počeli da se koriste, širom sveta obavljene su doslovno stotine miliona letova. Verovatno je reč o najbezbednijim avionima ikada proizvedenim. Oni se veoma pažljivo održavaju, a naše posade su izuzetno dobro obučene", rekao je Sorahan.
Kako piše Nova ekonomija, skoro pa identičan slučaj prošlonedeljnom incidentu na letu Rajanera zabeležen je i na letu kompanije Sautvest erlajns pre nekoliko godina.
Na tom letu je na Boingu 737-700 došlo do loma lopatice ventilatora u motoru. Delovi motora odvojili su se i razbili prozor. Jedna putnica je delimično izvučena kroz otvor prozora i preminula, podsetio je Rojters.
Da li ova dva događaja, oba kod "low cost" avio kompanija, ukazuju na to da ovi jeftini prevoznici niske cene formiraju nauštrb bezbednosti?
Tokom 2025. godine širom sveta zabeležen je ukupno 191 avionski incident ili nesreća, od kojih se 91 događaj odnosio na putničke avione. Dvadesetak od tih slučajeva dogodio se na letovima niskobudžetnih kompanija.
Međutim, kada se uzme u obzir ukupan obim saobraćaja, broj avionskih nesreća je izuzetno mali, objašnjava za Novu ekonomiju glavni i odgovorni urednik portala Ex-Yu Aviation Luka Popović.
"Niskobudžetni letovi nisu manje bezbedni. Rajaner je najveća evropska aviokompanija i zaista nije imala mnogo bezbednosnih problema prethodnih godina", kaže Popović.
Za ove kompanije karakteristični su veliki broj destinacija i niske početne cene karata, koje ponekad iznose svega 20 ili 30 evra. Međutim, ono što razlikuje kartu od 30 evra od one koja košta 250 evra nije nužno nivo bezbednosti, već količina usluga i pogodnosti koje putnik dobija.
Niskobudžetne kompanije niže cene ostvaruju smanjivanjem troškova usluga i komfora tokom putovanja. Putnici posebno plaćaju predati prtljag, izbor sedišta, hranu, prioritetno ukrcavanje i druge pogodnosti. Ove kompanije često koriste udaljenije terminale ili parking-pozicije do kojih se putnici prevoze autobusima.
Kompanije troškove smanjuju i zahvaljujući povoljnim ugovorima i podsticajima koje dobijaju od aerodroma, lokalnih samouprava ili turističkih organizacija u mestima do kojih lete.
"Lokalne samouprave ili turističke organizacije nude aviokompanijama novac kako bi uvele određene linije. Podrška se može davati po prevezenom putniku ili kroz pokrivanje dela aerodromskih troškova. Lokalne vlasti računaju da će to podstaći turizam i potrošnju, pa da će se uloženi novac vratiti kroz prihode hotela, restorana, prodavnica", kaže Popović.
Još jedan razlog zbog kog niskobudžetne kompanije mogu da ponude niže cene jeste veliko ulaganje u nove avione, koji zahtevaju manje servisiranja i imaju niže troškove održavanja, objašnjava Popović.
Rajaner, u čijem se avionu dogodio incident, raspolaže flotom od preko 600 letelica. Kompanija trenutno koristi 210 aviona "boing 737 MAX 8-200", poznatih pod nazivom "gejmčejndžer", 411 aviona "boing 737 NG" i 26 aviona "erbas A320", dok je dodatnih 300 aviona "boing 737 MAX 10" naručeno za buduće isporuke, navodi se na njihovom sajtu.
Dok se na primer flota Vizera, druge velike niskobudžetne kompanije koja i dalje leti iz Srbije, sastoji isključivo od Erbasovih aviona. Kompanija na svom sajtu navodi da je prosečna starost njene flote oko 4,2 godine.
Poređenja radi, flota Er Srbije (AirSerbia) broji 33 letelice.
Međutim, novi modeli sa sobom nose potencijalne probleme, smatra sagovornik Nove ekonomije.
"Postoji debata o tome da li su novi modeli aviona u potpunosti bezbedni, jer smo nedavno imali nekoliko nesreća u kojima su učestvovali novi avioni. Lično smatram da bi trebalo pustiti da prođe određeno vreme kako bi se tehnologija pokazala u praksi. Kada se pojavi novi avion, često se naknadno uoče određeni problemi koje proizvođači moraju da otklone. To ne znači da su takvi avioni automatski nebezbedni", kaže Popović.
Na letovima niskobudžetnih kompanija zabeležene su različite vrste oštećenja i incidenata, uglavnom snažne turbulencije u kojima su putnici bili povređeni. Međutim, među analiziranim slučajevima nije bilo težih nesreća niti žrtvi.
"Turbulencije postaju sve veći problem, između ostalog i zbog klimatskih promena, pa se može očekivati veći broj incidenata, posebno imajući u vidu rast ukupnog broja letova", kaže Popović.
Prema njegovim rečima, nesreće izazvane isključivo tehničkim kvarovima veoma su retke, dok na ozbiljne događaje u vazdušnom saobraćaju najčešće utiče više različitih faktora.
"Mnogi događaji izazvani su drugim faktorima, među kojima može biti i greška pilota, kao što se sumnjalo u slučaju tragične avionske nesreće u Indiji prošle godine", kaže Popović.
Incident o kom Popović priča se dogodio prošle godine kada je avion Boing 787-8 kompanije Er Indija poleteo je iz Ahmedabada ka Londonu Getvik, ali se srušio posle nekoliko minuta, neposredno nakon poletanja, u početnoj fazi penjanja.
U nesreći je poginulo 260 osoba. Prema preliminarnom izveštaju indijskog Biroa za istraživanje avionskih nesreća, avion je normalno poleteo, ali je zbog tehničke greške prekinut dovod goriva i oba motora su počela da gube snagu.
Međutim, konačni uzrok nesreće još uvek nije utvrđen.
"Za avionske nesreće i ozbiljne incidente čujemo upravo zato što se retko događaju", napominje Popović.
.jpg "Obavljen uviđaj u smederevskom akvaparku u kojem se utopilo dete")
.jpg "Koliko će koštati izbori: Spajanje parlamentarnih i predsedničkih neće smanjiti trošak")
Komentari 5
Sedimir
Djoka
suketanje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar