Okruženje za medije i civilno društvo ozbiljno se pogoršalo, na planu izbora potrebna su unapređenja i dalje reforme a u spoljnoj politici od najvećeg značaja je usklađivanje sa politikom EU i restriktivnim merama, navodi se u novom izveštaju EU o ljudskim pravima i demokratiji.
Godišnji Izveštaj EU o ljudskim pravima i demokratiji u svetu za 2025. posvećen je godini koju su obeležili istrajnost i raznovrsnost sukoba, kao i široko rasprostranjeno udaljavanje od međunarodnog poretka zasnovanog na pravu i pravdi ka poretku zasnovanom na autokratskoj moći, navodi se u saopštenju EU.
U delu izveštaju o Srbiji se navodi da su nezavisna tela retko ili kasno javno reagovala na kršenja ljudskih prava u kontekstu protesta.
"Iako je sloboda okupljanja generalno bila obezbeđena i protesti dozvoljeni, bezbednost učesnika nije uvek bila zagarantovana, a dogodilo se nekoliko nasilnih incidenata protiv demonstranata i novinara, sa prijavljenim slučajevima policijske prekomerne upotrebe sile od strane policije. Do danas su samo neki počinioci procesuirani, dok je nekoliko drugih predsednik pomilovao od krivičnog gonjenja. Takvi incidenti su se intenzivirali tokom leta", navodi se u izveštaju.
Povodom navoda o upotrebi zvučnog topa tokom protesta u martu prošle godine, u izveštaju se podseća da je Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru u kojoj se ukazuje da je upotreba zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana nezakonita u Srbiji i da mora da bude sprečena ubuduće.
Dodaje se da srpske vlasti, koje su negirale upotrebu zvučnog topa, nisu preduzele nikakve kredibilne korake u vezi s tim.
U pogledu slobode izražavanja, EU ocenjuje da je Srbija izmenila svoje medijsko zakonodavstvo da bi se uskladila s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, ali da se okruženje za medije i novinare ozbiljno pogoršalo.
"Učestale izjave visokih zvaničnika o radu novinara imale su efekat zastrašivanja na slobodu izražavanja. Broj napada i slučajeva pritiska povećao se tokom 2025. godine u poređenju s istim periodom prethodne godine, uključujući fizičke napade, od kojih su se neki dogodili u prisustvu policije koja nije reagovala", navodi se u izveštaju.
Ukazuje se i da su prijavljeni slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanja medijskih radnika da izveštavaju o protestima i kratkog pritvaranja novinara.
Slučajevi koje su pokrenula tužilaštva tokom perioda obuhvaćenog izveštajem rezultirali su samo jednom osuđujućom presudom i jednim odloženim krivičnim gonjenjem.
U izveštaju se dodaje da su slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPPs) sve više su ometali rad istraživačkih medija.
Ukazuje se i da su medijski zakoni iz 2023. nedosledno sprovedeni, kao i na pitanje medijskog regulatora REM i izbor članova za to telo. Ocenjuje se da je politički i ekonomski uticaj na medije, uključujući na uređivačku politiku, i dalje ozbiljan razlog za zabrinutost.
Dalje se navodi da je efikasnost i nadzorna funkcija parlamenta otežana niskom učestalošću sednica i nedostatkom istinske političke debate, da je javni nadzor i učešće u zakonodavnom procesu bilo ograničeno a da su debate i dalje obeležene napetošću između vladajuće koalicije i opozicije.
Na planu izbora, potrebna su opipljiva unapređenja i dalje reforme i od ključnog je značaja da preostale preporuke ODIHR i tela Saveta Evrope budu potpuno sprovedene u transparentnom i inkluzivnom procesu i to mnogo pre novih izbora, ocenila je EU.
Kada je reč o organizacijama civilnog društva, u izveštaju se navodi da one u Srbiji deluju u sve težem okruženju i da se od početka prostesta (posle pada nadstrešnice u Novom Sadu) organizacije koje se zalažu za vladavinu prava suočavaju sa intenziviranim verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući od strane visokih zvaničnika.
Navodi se i da su podnete žalbe zbog korišćenja špijunskog softvera protiv branitelja ljudskih prava i novinara, da SLAPP tužbe sve više ometaju rad civilnog društva i da je nekoliko članova organizacija civilnog društva, uključujući iz članica EU, proterano iz Srbije a nekima je zabranjen ulaz u zemlju.
Takođe se podseća da je u februaru prošle godine policija preteresala kancelarije četiri organizacije civilnog društva na zahtev Specijalnog odeljena za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva a da do danas pretresi nisu rezultirali nikakvim sudskim postupkom. Na to se gleda kao na pritsak na civilno društvo.
EU je ocenila da je saradnja vlade i organizacija civilnog društva ostala napeta, kao i da postoji značajan prostor za unapređenje transparentnosti javnog finansiranja za civilno društvo.
U izveštaju se navodi i da je Srbija nastavila da se ne usklađuje sa većinom restriktivnih mera EU protiv Rusije. Takođe se ukazuje da EU očekuje da Srbija pojača napore ka punom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i restriktivnim merama kao pitanjem od najvećeg značaja.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar