Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija
Nemanja Nenadić ocenio je za
Insajder da
Vlada Srbije nije ozbiljno pristupila zahtevima GRECO i da je urađena tek osmina predviđenog posla.
"Država je širok pojam. Možemo konkretizovati ovo na Vladu Srbije, koja je bila dužna da sprovede veliku većinu ovih preporuka. Neke od preporuka odnose se i na Agenciju za sprečavanje korupcije, tako da nije očigledno da je vlast u Srbiji ozbiljno razumela to što je GRECO zatražio da se uradi 2022. godine. Reč je o preporukama koje je Srbija trebalo u potpunosti da ispuni pre tri godine, a to nije urađeno do danas. Ako bismo numerički izražavali, jedna osmina posla je urađena kako treba", rekao je Nenadić.
Prvobitni rok za sprovođenje preporuka istekao je krajem septembra 2023. godine, a GRECO sada od šefa delegacije Srbije traži novi izveštaj o napretku do 30. juna 2027. godine. Nenadić smatra da ocena Saveta Evrope ima dodatnu težinu zbog obaveza Srbije u procesu evropskih integracija.
"To što će se GRECO ili Savet Evrope obratiti našim zvaničnicima je jedna stvar. Međutim, mi imamo Vladu koja se kune kako ispunjava obaveze u reformama u Srbiji koje se tiču evropskih integracija, a ako pogledate poslednji godišnji izveštaj Evropske komisije, i ne samo poslednji već i one pre njega, videćete da je u oblasti borbe protiv korupcije upravo ispunjavanje preporuka GRECO bilo jedan od tri ključna zadatka. Sada vidimo da to nije urađeno, a ne samo što nije urađeno, već neke stvari nisu ni počele da se rade", kazao je Nenadić.
Savetnici van domašaja propisa
Među neispunjenim preporukama su obuhvatanje šefova kabineta i savetnika Zakonom o sprečavanju korupcije, kao i provera integriteta kandidata za ministre. Nenadić je ukazao da priprema zakonskih izmena traje najmanje tri godine, ali da je stvarni problem širi od formalnog obuhvatanja tih ljudi propisima.
"Baš ovih dana Skupštinski odbor za pravosuđe organizuje javna slušanja, gde je, između ostalog, jedna od tema razgovora nacrt izmena Zakona o sprečavanju korupcije, koji se tiče delom preporuka GRECO, a delom preporuka ODIHR, dakle onoga što je važno za izbore. Međutim, problem kod savetnika, kako pokazuju naša istraživanja koja smo svake godine radili, mnogo je veći nego to da li će oni biti obuhvaćeni Zakonom o sprečavanju korupcije", naveo je Nenadić.
Prema njegovim rečima, ni osnovni podaci o savetnicima nisu dosledno dostupni javnosti, pa pojedina ministarstva objavljuju njihova imena, kvalifikacije i poslove, dok druga odbijaju da ih saopšte.
"Neka ministarstva ne samo da ne objavljuju imena ovih ljudi, već tvrde kako to ni ne treba da se da, kako ti podaci ne predstavljaju informacije od javnog značaja. U Srbiji postoji, pored tih formalnih savetnika, i mnogo onih za koje se govori da su savetnici, a da u stvari nisu angažovani na neki način koji prepoznaju srpski zakoni. Mi imamo čitav spektar osoba koje mogu i te kako da utiču na donošenje odluka državnih organa, a čiji eventualni sukob interesa nije tretiran nijednim propisom, niti se u praksi proverava da li ga ima", istakao je Nenadić.
GRECO je ukazao i na to da za najviše izvršne funkcionere nije usvojen kodeks ponašanja, niti su, na primer, utvrđeni takvi standardi za predsednika Republike.
"GRECO je pošao od toga da je reč o izuzetno značajnim funkcijama i da bi trebalo, pored onoga što zakoni propisuju, pre svega Zakon o sprečavanju korupcije, da se uvedu i neka dodatna pravila, kao i posebni mehanizmi poverljivog savetovanja. Veliko je pitanje koliko bi takve stvari, sve i da su urađene, bile značajne u situaciji kada se čak i zakonske norme, koje su sasvim jasne, ne poštuju i kada Agencija za sprečavanje korupcije nedosledno i u nedovoljnom obimu proverava u kojoj meri su ih se funkcioneri pridržavali", rekao je Nenadić.
Pristup informacijama i imunitet članova Vlade
Nenadić je kao jednu od važnih oblasti u kojima nije bilo napretka izdvojio pristup informacijama od javnog značaja, posebno kada se zahtevi odnose na dokumenta Vlade Srbije.
"Mi sada imamo situaciju gde Vlada Srbije ili ne odgovara na zahteve ili odgovara tako da faktički negira pristup informacijama, gde daje nekakva apsurdna izjašnjenja tim povodom kada se traži kopija nekog dokumenta. Onda ne postoji mogućnost da se uloži žalba povereniku, već samo vođenje upravnog spora. Transparentnost Srbija ima jedan upravni spor koji vodi još od 2018. godine, čisto da bi gledaoci razumeli koliko je ova sadašnja situacija apsurdna", naveo je Nenadić.
Kao posebno ozbiljan problem označio je široko postavljen imunitet članova Vlade, ali i reakciju vlasti kada tužilaštvo pokuša da ispita sumnje u korupciju aktuelnih ministara.
"U praksi vidimo da je, kada se posle 30 godina dogodilo da tužilaštvo pokrene postupak zbog nekih takvih sumnji protiv nekog aktuelnog ministra, došlo do vrlo otvorene opstrukcije od strane izvršne i zakonodavne vlasti. Nije se ni došlo do toga da se postavi pitanje imuniteta. Da bi se taj problem pravilno rešavao, bilo bi neophodno čak izmeniti i neke ustavne odredbe, a ne samo zakone ili praksu postupanja", objasnio je Nenadić.
On je dodao da važeći obim imuniteta praktično sprečava krivično gonjenje zbog načina na koji članovi Vlade glasaju na sednicama.
"Imunitet je trenutno tako širokog obima da bilo koja odluka koja se donese unutar Vlade faktički ne može da bude predmet krivičnog gonjenja, odnosno glasanje nekih članova Vlade na sednicama, čak i ako postoji sumnja da je ta odluka doneta ne u javnom interesu, nego radi favorizovanja privatnih interesa, bilo tih ljudi, bilo nekog drugog", kazao je Nenadić.
Rok može doneti formalni napredak
Govoreći o novom roku do juna 2027. godine, Nenadić je ocenio da bi broj formalno sprovedenih preporuka mogao da poraste ukoliko budu usvojeni propisi koji se već pripremaju.
"Postoji mogućnost da se usvoje izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije. Za Zakon o lobiranju takođe postoji predlog koji je upućen u Skupštinu i koji ne rešava suštinski ono što je GRECO tražio, ali se u određenoj meri dotiče tih preporuka. Zakon o unutrašnjim poslovima priprema se već jako dugo i moguće je da će i on u nekom trenutku biti usvojen. Onda se može dogoditi sledeće godine da se poveća broj preporuka koje su makar formalno usvojene", rekao je Nenadić.
Ipak, smatra da na pojedinim važnim preporukama nije učinjeno ništa, među kojima su proširenje nadležnosti Tužilaštva za organizovani kriminal i poboljšanje odnosa Vlade prema Savetu za borbu protiv korupcije.
"Trenutno imamo dosta apsurdnu situaciju da neki od vrlo visokih funkcionera nisu obuhvaćeni, poput narodnih poslanika ili predsednika Republike, a da jesu obuhvaćeni pomoćnici ministara, koji svakako imaju mnogo manju političku ili faktičku moć uticaja na raspodelu javnih sredstava. Savet za borbu protiv korupcije tretira se kao strano telo od strane Vlade Srbije i, umesto da Vlada omogući tom Savetu rad i redovno ispituje njegove izveštaje, toga nema", naveo je Nenadić.
On je upozorio da bi i po isteku novog roka deo obaveza mogao da ostane neispunjen, kao što se dogodilo i posle četvrtog kruga evaluacije GRECO.
"Ozbiljnost pristupa vlasti u Srbiji zavisiće ne samo od te famozne političke volje, koja nikad nije postojala u dovoljnoj meri, već i od toga koliko će se sama Evropska komisija držati onoga što je tražila u svojim izveštajima i hoće li biti spremna da progleda kroz prste na neko delimično ispunjenje obaveza iz ove oblasti", dodao je Nenadić.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar