Marković je ukazala da svaki treći građanin Srbije ne može sebi da podmiri bilo kakakv neočekivani kućni trošak.
Marković je, u FoNetovom serijalu Stigma, rekla da se podaci o siromaštvu sve češće ne odnose samo na ljude koji ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, već i na građane koji zbog svojih primanja ne mogu da priušte odmor, neplanirane ili druge izdatke koji su deo svakodnevnog života.
Kako je navela, ako se tokom jednog meseca pokvari, na primer, veš-mašina, domaćinstvo često nema dovoljno novca da plati popravku, a da istovremeno podmiri ostale troškove.
Septembar, prema njenim rečima, dodatno čini vidljivim posledice siromaštva, posebno među decom iz socijalno ugroženih porodica, zbog početka školske godine.
"Za decu je ogroman pritisak da moraju da dolaze sređena, spremna u školu, a često je to teško", rekla je Marković.
Kao primer je navela decu koja žive u romskim neformalnim naseljima, gde često ne postoje uređeni putevi do kuća, zbog čega se dešava da deca u školu stignu blatnjava ili u odeći koja nije adekvatna, što ih dodatno izlaže stigmatizaciji i vršnjačkom nasilju.
Marković je ukazala i na nesrazmeru između troškova života i iznosa novčane socijalne pomoći.
"Za neke osnovne životne potrebe neophodno je oko 100.000 do 110.000 dinara mesečno, a iznos novčane socijalne pomoći je oko 100 evra mesečno", rekla je ona, ocenjujući da je to ogroman jaz.
Dodala je da je, uz medijalnu zaradu od oko 90.000 dinara, građanima sa takvim primanjima veoma teško da izdvoje novac za štednju, odmor ili nepredviđene troškove.
"Socijalno ugroženi žive od 100 evra mesečno. Šta može sa 100 evra mesečno? Ne može ništa. Ne možete ni hranu da kupite, a kamoli da platite neke račune ili odeću ili preglede", rekla je Marković.
Prema njenim rečima, upravo zbog toga je važno da statistički podaci budu vidljiviji, jer pokazuju razmere problema i mogu doprineti većem razumevanju položaja ljudi koji žive u siromaštvu.
"Važni su statistički podaci, da se vidi koliko je, u stvari, teška realnost", rekla je Marković.
Govoreći o jednokratnoj novčanoj pomoći koju država u septembru isplaćuje penzionerima i drugim punoletnim građanima, Marković je ocenila da ona može privremeno da ublaži finansijske probleme, ali ne predstavlja dugoročno rešenje.
"Jednokratna pomoć nije dugotrajno rešenje, već je samo mala zakrpa i može da vam pomogne da premostite eventualno neki tekući finansijski problem koji imate", kaže Marković i nagalšava da takva pomoć "sanira posledicu blago, ali ne gađa i ne adresira izvor problema".
Kao dugoročna rešenja navela je promenu socijalnih politika, donošenje novih i izmene postojećih zakona iz oblasti socijalne zaštite, kao i promenu prakse.
Marković je podsetila da i lokalne samouprave imaju mogućnost da obezbede jednokratnu novčanu pomoć socijalno ugroženim građanima. U Beogradu se takva pomoć može dobiti jednom godišnje, dok se pravila razlikuju od opštine do opštine.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar