Evropski poljoprivrednici sve više traže načine da zaštite biljke uz manju upotrebu hemijskih sredstava, a biopesticidi se već koriste u ozbiljnoj komercijalnoj proizvodnji u pojedinim zemljama.
Profesor Akademije strukovnih studija u Šapcu
Milan Blagojević kaže u razgovoru za
RTS da su biopesticidi prirodnog porekla i preciznije deluju na štetočine, ali da njihova uspešna primena zahteva više znanja i iskustva.
"Biopesticidi su proizvodi prirodnog porekla koji sadrže žive mikroorganizme, bakterije, gljive, viruse ili druge organizme, njihove metabolite, biljne ekstrakte i minerale. Koriste se ne samo za zaštitu, već i za ishranu biljaka", objašnjava Blagojević.
Biopesticidi ne uništavaju korisne organizme
Jedna od glavnih prednosti biopesticida je to što su usmereni na određene patogene i štetočine, za razliku od sintetičkih sredstava koja mogu da deluju i na korisne organizme.
"Biopesticidi su usko specijalizovani i gađaju samo patogene ili štetočine za koje su namenjeni. Pesticidi koje trenutno upotrebljavamo, odnosno sintetička jedinjenja uništavaju i neciljane, korisne organizme, poput pčela, dok biopesticidi imaju strogo specifičan način delovanja i ne ugrožavaju neciljane organizme", navodi Blagojević.
Ipak, njihova efikasnost zavisi od načina i trenutka primene.
"Nisu toliko efikasni kao hemijski, odnosno sintetički pesticidi. Potrebno je veliko iskustvo i znanje o tome kada i na koji način se primenjuju. Efikasni su ako se primene pravovremeno, kada je to zaista neophodno i kada se steknu odgovarajući uslovi", ističe Blagojević.
Najefikasniji u plastenicima i staklenicima
Biopesticidi su, prema njegovim rečima, posebno pogodni za proizvodnju u zatvorenom prostoru, gde proizvođači mogu lakše da kontrolišu uslove.
"U zatvorenim prostorima, u povrtarskoj i cvećarskoj proizvodnji, plastenicima i staklenicima, možemo da kontrolišemo bar neke parametre spoljne sredine. Na otvorenom mogu da budu gotovo efikasni kao i regularna hemija kada imamo mogućnost da ih pravovremeno primenimo", kaže Blagojević.
Kao jednu od prednosti ističe i to što je reč o sredstvima prirodnog porekla.
"Oni nisu invazivni. Reč je o prirodnom poreklu i može se reći da su gotovo bezopasni. Mnogi imaju praktično nultu karencu, što znači da nisu opasni po konzumaciju čak i nekoliko sati posle tretiranja", navodi Blagojević.
Proizvodnja skuplja i više od deset odsto
Biopesticidi, međutim, povećavaju troškove proizvodnje jer je, za razliku od klasičnih pesticida, često potrebno više tretmana.
"Jesu skuplji u odnosu na regularnu hemiju, ali nije pitanje samo cene preparata. Sa hemijskim preparatom uđete u obradivu površinu i rešite problem praktično jednim prohodom, dok biopesticidi zahtevaju veći broj tretmana. To dodatno povećava troškove proizvodnje", objašnjava Blagojević.
Procenjuje da bi, uz dovoljno znanja i iskustva, proizvodnja mogla da bude skuplja oko deset odsto, ali upozorava da bi u Srbiji trošak u početku mogao da bude i veći.
"Mislim da je deset odsto možda i malo, pogotovo što kod nas sigurno ne bi ostalo na tih deset odsto. Nemamo gotovo nikakvo iskustvo, pa bi dolazilo do grešaka, ponavljanja tretmana i dodatnog poskupljenja proizvodnje", upozorava Blagojević.
Biopesticidi dostupni i u Srbiji
Ova sredstva već mogu da se nabave u Srbiji, ali Blagojević ponovo naglašava da je za njihovu pravilnu upotrebu potrebno znanje.
"Postoje firme koje se time bave i biopesticidi se mogu naći. Pitanje je iskustva i primene. Postoje i savetodavci koji bi mogli da pomognu proizvođačima", kaže Blagojević.
Kada je reč o propisima, ukazuje da sredstva za zaštitu bilja i dalje prolaze postupak registracije u Srbiji.
"Mi i dalje prolazimo regularnu kontrolu i pesticidi prolaze postupak registracije u Srbiji. Nije reč o tome da, ako je nešto registrovano u Evropskoj uniji, po automatizmu bude registrovano i kod nas", objašnjava Blagojević.
Postepeno uvođenje umesto potpunog izbacivanja hemije
Blagojević preporučuje biopesticide onima koji hranu proizvode za sopstvene potrebe, dok za velike proizvođače smatra da je realnije postepeno uvođenje i kombinovanje sa konvencionalnim sredstvima.
"Hobistima svakako preporučujem biopesticide. Oni se i bave proizvodnjom da bi imali svoju bezbednu hranu i treba da ih primenjuju i kombinuju sa drugim načinima kojima izbegavaju upotrebu hemije", kaže Blagojević.
Kod profesionalne proizvodnje, naglašava, prelazak ne bi trebalo da bude nagli.
"Ni u Evropskoj uniji ne izbacuju naglo konvencionalne pesticide, već kombinuju biopesticide i konvencionalna sredstva u okviru integralne proizvodnje bilja, kako ne bi došlo do naglog pada prinosa i ekonomske štete. Kod ozbiljnih proizvođača biopesticide treba uvoditi postepeno, kako bismo stekli iskustvo u njihovoj primeni, a sve u cilju proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane", zaključuje Blagojević.
.jpg "Rok za podnošenje lista RIK-u za izbore 25. oktobra ističe sutra: Ovo su do sada proglašene liste")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar