Da li fantomski birači zaista postoje, koliko ih je i kako se to, kao i njihov broj može tačno utvrditi ali i sve to verodostojno proveriti?
Olako i senzacionalističko "izbacivanje" u medijima njihovih "brojki" može imati i kontraefekat na kolebljive birače, one koji se "lome" jer im se na taj način šalje poruka "da je sve gotovo" i već unapred "završeno", ali nije, prenosi
Danas.
Slični naslovi "iskaču" neprestano na brojnim medijima. Popularno, već je postao kliše navodi se da su fantomski birači masovno "upisani" i "registrovani" sa mestom boravka na trafike, bandere, trafo stanice, kioske, ruine ali i novogradnje… I, to u "enormnim količinama".
U prilog tom idu i nesređeni birački spiskovi sa "razmimoilaženjem" popisanog stanovništva i broja birača, ali ni mašta i (dez)informacije ne miruju.
Kako je rekla jedna sagovornica Danas-a nema skupa na koji je otišla u poslednje vreme, a da nije čula tezu da je 250.000 Nepalaca dobilo državljanstvo da glasa sa Vučića i SNS.
Tokom aktuelne kampanje u Kragujevcu, barem javno-medijski, prvi je pokušao da se "izbori" portal "Prvi Prvi Na Skali". I svoje rezultate je objavio pre dve nedelje.
"Pošto je birački spisak javno dostupan na adresi upit.birackispisak.gov.rs, kao portal smo pozvali građanstvo da proveri svoje podatke i ako zapazi neke nepravilosti da se obrati nadležnima, a u Kragujevcu je to Gradska uprava za ljudske resurse, opšte i zajedničke poslove. Na zahtev građana, do 9. oktobra moguć je upis ili brisanje, izmena, dopuna, ispravka podataka u biračkom spisku", podseća Dejan Milošević sa portala PPNS.
Prema njegovim rečima, počeli su da im se javljaju sugrađani sa zapažanjem da u svojim zgradama imaju stanove bez broja u kojima su desetine birača sa prebivalištem na toj adresi.
"Nakon uvida u birački spisak, počele su da stiži 'dojave' Kragujevčana iz naselja Bagremar (Josifa Šnerson 13), Erdoglija (Voje Radića 6), Aerodrom (Neznanog junaka, Svetogorska), Mala Vaga (Voje Manojlovića), pa iz Rudničke, Mihaila Iveše, Čegarske, a onda smo došli do 'rekordera' - zgrade na adresi Sretenjskog Ustava 74 koja ima stan bez broja sa čak 81 biračem kojem je baš tu ubeleženo prebivalište", navodi Milošević, dodajući da su se na portalu PPNS odredili naslovom - "fantomi" su između navodnika, a na kraju je znak pitanja.
Javno su se pitali, a onda i uputili pitanja nadležnima - da li su ispravno upisani ti birači, ta "kolektivna" prebivališta, treba li da se razvrstaju, a detalji su su dostupni na portalu "Prvi Prvi Na Skali".
"Istakao bih da je (ne)nadležnost u poslednje dve godine aktuelna tema u zemlji, pa je isti slučaj i sa biračkim spiskom. Postoje organizacije ili preciznije (po zakonu) - registrovana udruženja, koje se bave ovom temom, međutim, ona su nenadležna, uostalom kao i mi, za vođenje ili ažuriranje biračkog spiska, upis, brisanje, ispravku ili dopunu", kaže Milošević.
Koliko god, napominje on, bio nesređen sistem, postoje nadležni, oni su organi vlasti, što znači da kao takvi podležu, pored ostalog, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a to dalje znači da su dužni da pružaju odgovore. Zahtev za pristup takvim informacijama može da uputi bilo koji građanin "radi ostvarenja i zaštite interesa javnosti da zna i ostvarenja slobodnog demokratskog poretka i otvorenog društva".
"Još značajniju ulogu imaju učesnici izbora, oni mogu da budu prodorniji u pristupu biračkom spisku. Očekujem da će time da se bave, kada već nisu svi prethodni učesnici izbora skinuli ovu temu sa dnevnog reda", dodaje on.
Prema njegovom mišljenju "objektivan je zahtev da se baš sve ispravi".
"Možda je negde problem da se sistematizuje zahtev, ali u ovom konkretnom slučaju nadleženi su dobili podatke 'na tacni'. Uprava je navela da otklanja nepravilnosti 'prilikom kontinuranog ažuriranja biračkog spiska, po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti priliko preduzimanja određenih radnji kao što je dostava'. Preostaje da se to od nje i zahteva", zaključuje Milošević.
I Bojana Vlajović Savić, aktivistkinja udruženja građana "Res Publika", misli da je svakako veoma ohrabrujuće zavidno interesovanje koje su građani pokazali za birački spisak, a naročito njihova spremnost da se lično angažuju na proveri podataka.
"To je ono što dokazuje rast građanske svesti o značaju uključivanja u kontrolu izbornog procesa, kao jednog od preduslova za pravednije izbore", smatra ona.
Međutim, po njoj, mogućnost da se na sajtu Upit u birački spisak proveri broj birača po adresi, koja je od pre nekoliko meseci dostupna, izazvala je i neke nedoumice, ali i proizvoljna tumačenja, što je bio povod da "Res Publika" reaguje.
"Jasno je da ćete mnogo veću pažnju javnosti izazvati kad kažete ,,Evo našli smo hiljade fantoma u biračkom spisku”, nego kada ponudite objašnjenje kako nastaje administrativni haos koji je i bio povod za sumnju. Ovde su izborne nepravilnosti i manipulacije dokazane u više izbornih ciklusa i ljudima nije teško da poveruju da ima toliko fantomskih birača. U atmosferi povišenih tenzija i uzavrelih emocija, veća je mogućnost da ćete se vi koji ustvrdite da to i nije baš tako naći na meti kritika. Ipak, bilo nam je važno da zaustavimo širenje neproverenih informacija i ja sam sigurna da smo u tome uspeli. Mi nikako ne tvrdimo da fantomskih birača nema, već samo da način da se oni u biračkom spisku pronađu nije tako jednostavan", ističe Vlajović Savić.
I prema njenim rečima, tema biračkog spiska je "izuzetno kompleksna i komplikovana za komunikaciju", ali je neophodno javnost informisati o tome šta je uzrok problema sa biračkim spiskom, kako bi angažovanje građana na proverili bilo efikasnije.
"Naročito je važno da novinari pokažu veću odgovornost i da uvek provere informacije pre nego što ih plasiraju u javnost. Mislim da nije potrebno previše objašnjavati zbog čega smatramo da bi priče o tolikom broju fantomskih birača mogle naneti štetu i obeshrabriti građane koji su apatični i bez vere da njihov glas može nešto da promeni. Meni lično zaista je fascinantno da neko poveruje da je u par dana našao više od 13.000 fantomskih birača u Kragujevcu, a da ljudi koji se godinama bave ovom temom, a i mesecima sede u Komisiji za reviziju biračkog spiska i imaju mnogo širi uvid nego javnost koja pristupa preko portala, nisu bili ni približno uspešni u otkrivanju 'fantoma'", navodi ona.
Ali, ponavlja da je ovo vreme uzavrelih emocija, te da ćemo do izbornog dana možda svedočiti i nekim većim senzacijama.
Kada je javnost na prethodnim izborima 2023. mahom bila zaokupljena fantomskim biračima iz RS koji su glasali u Beogradu, ispred ekspertskog tima Demokratske stranke sa njihovim "brojkama" i u Kragujevcu u javnosti je prvi istupio Ivan Dubljanin, predsednik Gradskog odbora ove stranke. Tada ih je, tvrdi on, na izborima pre skoro tri godine u Kragujevcu bilo više od dve i po hiljade.
"Prekrajanje izborne volje ili popularnije rečeno izbornu krađu, nije moguće izvršiti bez živih ljudi, tačnije bez birača koji fizički dođe na biračko mesto i ubaci listić u kutiju. Naravno, uz osnovni uslov da su sva biračka mesta pokrivena kontrolorima. To su upravo dokazali i prethodni lokalni izbori, kada je Vučić podelio Srbiju na dva približno jednaka dela i zatim prebacivao birače iz jednog u drugi, ne bi li namakao pobedu u opštinama gde mu je bilo kritično", podseća Ivan Dubljanin.
Na parlamentarnim izborima, kaže, prebacivanjem jednog birača u drugu opštinu u ukupnom zbiru ne donosi ništa jer broj ostaje isti na nivou republike.
"Jedini način za krađu je 'uvoz' birača iz druge države, gde je Bosna i Hercegovina 'najveći rezervoar' zbog politike državljanstva i specijalnih odnosa sa Republikom Srpskom. Mesta u Srbiji nadomak Drine su prepuna birača iz BiH, a sada će biti i uvećan broj u samoj BiH i nadam se da će biti moguće da se tamo iskontroliše izborni proces", ističe sagovornik.
On skreće pažnju i na mogućnost "da uz pomoć državnog aparata bude omogućeno posedovanje duplih ličnih karti", ili makar postoje sumnje da se to čini.
"Mišljenja sam da Vučiću ovaj put neće biti lako da prekroji izbornu volju građana. Studentska lista ubedljivo vodi i to se oseća na svakom koraku. Ne mogu da se otmem utisku da se pretnjom izbornom krađom antirežimski birači guraju u apstinenciju", ceni i on.
Zbog toga Ivan Dubljanin poziva sve ljude da izađu 25. oktobra na glasanje i da "pošalju ovaj režim u istoriju, a mnoge i u sudnicu".
"Nadam se da nikada više građani Srbije neće imati vlast zbog koje će morati da strepe za svoj glas i demokratska prava. Siguran sam da će studenti uz pomoć svih nas koji želimo promene a imamo potrebno iskustvo i infrastrukturu odbraniti volju građana Srbije. Društvo je prelomilo da želi slobodu, mladi su oslobodili energiju i volju i kod starijih i odavno posustalih i to je proces koji je nezaustavljiv", kaže Ivan Dubljanin.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar