Evropska komisija ima novi plan proširenja: Šta je poruka za Srbiju?
Novi predlozi Evropske komisije mogli bi Srbiji da olakšaju otvaranje pregovaračkih klastera i omoguće pristup pojedinim koristima članstva pre ulaska u EU, ali uslovi za napredovanje ostaju reforme i usklađivanje.
Foto: Pixabay
Marko Todorović iz Centra za evropske politike ocenjuje da politika balansiranja između EU i Rusije dobija konkretnu ekonomsku cenu, dok koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković upozorava da promena načina odlučivanja neće mnogo značiti bez napretka u vladavini prava, piše Insajder.
Evropska komisija je 6. oktobra usvojila paket za pripremu EU za buduća proširenja, predstavljen kroz dokument "Priprema za širu Uniju". Njime predlaže prilagođavanje institucija, politika i budžeta, jačanje postepene integracije kandidata i zaštitnih mehanizama posle prijema.
Usvajanje dokumenta u Komisiji, međutim, ne znači da su predložena pravila već na snazi. Za njihovu primenu potrebne su dalje odluke, a rasprava na samitu EU u Briselu najavljena je za 15. i 16. oktobar.
Komesarka za proširenje Marta Kos poručila je da Srbija mora da "isporuči više" i da će se ozbiljnost buduće vlade procenjivati prema konkretnim postupcima, posebno u strateškom usaglašavanju i usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Istovremeno je ocenila da bi EU do 2030. mogla da dobije dve ili tri nove članice.
Marko Todorović za Insajder objašnjava da same ideje nisu potpuno nove, jer su već razmatrane kroz različite non-pejpere država članica.
"Novo je to što ih Komisija prvi put otvoreno i sistematično iznosi, i što će se o njima konkretno razgovarati na Evropskom savetu. Za Srbiju je najvažnije što se sada posebno insistira na strateškoj usaglašenosti sa EU kao uslovu za koristi pre punopravnog članstva", kaže Todorović.
Zašto Srbija nema mapu puta
Komisija je najavila da će 28. oktobra predstaviti okvirne mape puta za Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, sa narednim koracima, rokovima i ciljevima. Srbija nije među njima. Todorović razlog vidi u skoro pet godina bez otvaranja novog klastera, zbog čega je proces, kako ocenjuje, faktički u stagnaciji.
"Bilo bi kontraproduktivno praviti mapu puta, a onda opet doživeti razočaranje ako se Klaster 3 ponovo ne otvori. Da bi se to promenilo, Srbija mora da sprovede ključne reforme i da pokaže stratešku usaglašenost sa EU", navodi on.
Bojana Selaković podseća da vlast nije sprovela reforme obećane Reformskom agendom i neformalno, dok je dodatna prepreka bilo spoljnopolitičko usklađivanje. Posle raspisivanja izbora, kaže, pitanje mogućeg napretka vezuje se i za postupke buduće vlade.
"U zavisnosti od toga kako se buduća vlada Srbije, ko god bude vodio tu vladu, bude odnosila prema ove dve stvari, zavisiće i mogućnost da se Srbija vrati na taj kolosek. S jedne strane reforme u ovim fundamentalnim oblastima, sa druge strane usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom", kaže Selaković za Insajder.
Otvaranje klastera uz manje blokada
U dokumentu Komisije predlaže se odlučivanje kvalifikovanom većinom o otvaranju klastera i drugim međukoracima u pregovorima. Konačni prijem i ratifikacija pristupnog ugovora ostali bi vezani za saglasnost svih članica.
Todorović smatra da bi promena pomogla Srbiji, navodeći da je prilikom poslednjeg odlučivanja o klasteru 3 postojala kvalifikovana većina za njegovo otvaranje.
"Da li će takva većina postojati i u budućnosti, zavisi od mnogo faktora. Takođe, treba naglasiti da bi kvalifikovana većina otežala pojedinačnim članicama da blokiraju proces iz bilateralnih razloga, ali za samo uvođenje te promene i dalje je potrebna jednoglasnost, pa je neizvesno da li će se uopšte primenjivati", upozorava Todorović.
Selaković objašnjava da su se otvaranju protivile dve grupe država: baltičke prvenstveno zbog spoljne politike Srbije, a Holandija i skandinavske zemlje zbog vladavine prava. Za klaster 3, dodaje, tehnička spremnost postoji godinama, pa bi novo odlučivanje moglo da olakša nastavak pregovora ako buduća vlast bude htela da se time bavi.
"Dakle, da samo otvaranje kao takvo ne može da se percipira nekom nagradom, odnosno da se smatra nekim preteranim napretkom, za razliku od zatvaranja poglavlja koja zapravo znače da se desio nekakav značajan pomak i da su se implementirale određene reforme usklađene sa onim što su standardi Evropske unije", ističe Selaković.
Pročitaj još
Koristi pre članstva i cena balansiranja
Postepena integracija podrazumevala bi ranije uključivanje kandidata u odabrane politike i programe EU. Komisija predviđa produbljivanje saradnje u energetici, saobraćaju, digitalnom sektoru i odbrani, uz ispunjavanje kriterijuma. Učešće bi ostalo uslovljeno napretkom i moglo bi da bude obustavljeno u slučaju nazadovanja.
Todorović među mogućim koristima za građane i privredu izdvaja roming po domaćim cenama, lakši pristup jedinstvenom tržištu i povezivanje sa energetskim, transportnim i digitalnim mrežama EU.
"Sve to zavisi od brzine i kvaliteta reformi. Rizik od trajne zamene za članstvo postoji, ali on više zavisi od političkih elita kandidata nego od samog modela. Zemlja koja koristi pogodnosti bez sprovođenja dubinskih reformi lako se zaglavi u čekaonici", ocenjuje Todorović.
Selaković smatra da postepena integracija nije zamišljena kao zamena za punopravno članstvo, već kao dodatni način da se ubrza napredovanje kandidata. Prema njenom tumačenju, države koje dostignu potrebnu spremnost za te pogodnosti već su savladale najvažnije prepreke.
"Zemlje koje već dođu na taj nivo da mogu da koriste nešto od tih benefita postepene integracije u suštini su uradile najveći deo posla i na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Onda uglavnom ostaju neka pitanja tehničke harmonizacije u nekim oblastima i ostaje pitanje, naravno, političke volje da se dalje ratifikuju ugovori sa njima i svi ti drugi formalni koraci", kaže ona.
Dokument povezuje pristup mogućnostima postepene integracije i njihovo zadržavanje sa strateškim usklađivanjem, uključujući zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku i sprovođenje sankcija. Todorović zato ocenjuje da neuvođenje sankcija Rusiji može da ograniči i koristi koje bi Srbija dobila pre članstva.
"I to je verovatno najvažnija poruka ovog dokumenta za Srbiju. Komisija sada eksplicitno vezuje pristup koristima pre članstva za strateško usklađivanje sa Unijom. Dosadašnja politika balansiranja između EU i Rusije tako dobija sasvim konkretnu ekonomsku cenu, a ne samo političku", kaže Todorović.
Ceo tekst pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Dačić: Da li će neki komarac da ode je nebitno, SPS ostaje kao institucija
12.10.2026.•
0
Lider Socijalističe partije Srbije (SPS) Ivica Dačić je rekao danas da se ta stranka zalaže za odredbe Zakona o radu koji je bio na snazi u vreme vlasti Slobodana Miloševića, odnosno u devedesetim godinama prošlog veka.
RIK odbio prigovor birača o nepristupačnosti biračkih mesta u inostranstvu
12.10.2026.•
0
Republička izborna komisija odbila je prigovor birača o nepristupačnosti biračkog mesta za glasanje na izborima 25. oktobra u smislu udaljenosti tog glasačkog mesta od mesta boravišta glasača u inostranstvu.
MUP: Vučić nije koristio helikopter MUP-a za prevoz do Kragujevca
12.10.2026.•
0
MUP je demantovao da je helikopter MUP-a korišćen za prevoz kandidata liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića u Kragujevac.
Advokat Aleksandra Šapića: Tužilaštvo tek treba da odluči da li će teretiti Šapića, ili možda nekog drugog
12.10.2026.•
0
Advokat gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, Edvin S. Prelić, saopštio je da tužilaštvo sprovodi službene radnje za koje je nadležno po krivičnoj prijavi pokreta "Kreni-promeni".
Šta se (ne)zna o stranci Branka Ružića: Koga okuplja, kome se obraća, koje su joj šanse
12.10.2026.•
3
Branko Ružić najavio je da kreće sa registrovanjem nove stranke, ali tek u novembru. On se sprema za period posle 25. oktobra i poručuje da ako su birači nezadovoljni SPS-om, alternativa će postojati i posle njih.
Salaj (Reporteri bez granica): Sloboda medija u Srbiji plen Vučića, "predatora medijskih sloboda"
12.10.2026.•
0
Direktor praškog biroa organizacije Reporteri bez granica Pavol Salaj ocenio je dešavanja u medijima "Adrija njuz netvorka" (ANN), od kada ih je preuzeo vlasnik "Alpak kapitala", kao "scenario lošeg trilera".
Koliko ljudi glasa u dijaspori: U Nemačkoj veliki skok broja prijavljenih birača
12.10.2026.•
4
Za glasanje u inostranstvu ukupno je registrovano 102.147 birača od čega je najveći broj njih u Nemačkoj.
Nakon što je bio na mitingu SNS: Tužilaštvo navodi da je istraga protiv Radoičića i dalje u toku
12.10.2026.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu navodi da je i dalje u toku istraga protiv Milana Radoičića zbog oružanog napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine, kada je ubijen kosovski policajac Afrim Bunjaku.
Srđan Milivojević predao zahtev za informacije koga je sve Vučić abolirao i pomilovao
12.10.2026.•
5
Predsednik DS Srđan Milivojević predao je zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa odlukama o pomilovanjima i abolicijama koje je Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike doneo od 31. maja 2017.
Evroposlanik: Poziv da misija EP prati izbore u Srbiji došla u pet do dvanaest, to je samo po sebi poruka
12.10.2026.•
4
Evroposlanik Vladimir Prebilič potvrdio je da misija Evropskog parlamenta dolazi da prati izbore u Srbiji 25. oktobra, dodajući da im je poziv od srpskih vlasti stigao "u pet do dvanaest".
Tužilaštvo formiralo predmet zbog napada na odbornicu "Kreni-promeni": Šapić se sumnjiči za dva krivična dela
12.10.2026.•
3
Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu formiralo je predmet povodom nasilnog incidenta u kojem je učestvovao gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Na Gradini sprečen šverc 44 zlatne pločice, zlatnika i nakita vrednih 33.000 evra
12.10.2026.•
0
Carinski službenici su 11. oktobra na graničnom prelazu Gradina, u saradnji sa policijom, sprečili pokušaj krijumčarenja investicionog zlata i zlatnog nakita vrednog preko 33.000 evra.
VIDEO Podrška zaposlenima na Filozofskom fakultetu u Nišu: Protest ispred Ministarstva prosvete
12.10.2026.•
3
Više stotina članova akademske zajednice okupilo se danas ispred Ministarstva prosvete na protestu podrške zaposlenima sa Filozofskog fakulteta u Nišu koji više od 80 dana nisu primili plate.
Beograd dobija jarbol od 3,1 milion evra
12.10.2026.•
17
Grad Beograd raspisao je javnu nabavku vrednu 365 miliona dinara (oko 3,12 miliona evra) za podizanje jarbola visine 80 metara sa zastavom Srbije na Ušću.
Koliko građana mora da glasa da bi se smenila vlast: Profesor objašnjava o tome koji je minimum
12.10.2026.•
29
Izlaznost na izborima 25. oktobra mora da bude oko 4,3-4,4 miliona da biste mogli da očekujete promenu, kaže za N1 profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević.
Trebinjac poslao pušku brzom poštom - ranjen poštar: Šta ne sme da se šalje u pošiljkama u Srbiji?
12.10.2026.•
2
Dvadesettrogodišnji Trebinjac je proteklih dana optužen da je brzom poštom poslao u Goražde vazdušnu pušku koja je prilikom pretovara paketa opalila i povredila radnika pošte.
Optužnica protiv izvršitelja zbog zloupotrebe službenog položaja
12.10.2026.•
4
Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv A. R. (45).
Ruski diplomata koji je proteran iz Bugarske sada je pomoćnik vojnog atašea u Srbiji
12.10.2026.•
1
Ruski diplomata Aleksandar Krasij u Srbiji je od 2026. pomoćnik vojnog atašea, pet godina nakon što je, prema navodima bugarskih medija, proteran iz te zemlje.
I Boris Milićević napušta SPS, daje podršku Studentskoj listi
12.10.2026.•
7
Član Glavnog odbora i Predsedništva SPS Boris Milićević saopštio je da se isčlanjuje iz te partije.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar