Zdravstvene zadruge u Srbiji: Rešenje za jaz između privatnog i javnog sektora?
Srbija je pre jednog veka imala razvijeno zadrugarstvo u zdravstvu, a danas takvi oblici udruživanja praktično ne postoje, iako bi ono moglo biti važna podrška zdravstvenom sistemu.
Foto: 021.rs
To se posebno odnosi na sveobuhvatniju prevenciju, kao i na veću i ravnomerniju dostupnost zdravstvenih usluga, piše magazin Biznis i finansije.
Prema podacima Međunarodnog zadružnog saveza, trenutno u 76 država posluje preko 3.300 zdravstvenih zadruga koje opslužuju više od 100 miliona domaćinstava. Istovremeno, u Srbiji postoji ukupno 2.900 aktivnih zadruga, od kojih su tri petine poljoprivredne. Među registrovanim zadrugama su i zanatske, omladinske, stambene i socijalne, dok zdravstvenih gotovo da nema, iako je Srbija u toj vrsti udruživanja bila među pionirima u Evropi početkom 20. veka.
U stručnoj javnosti se već duže vreme raspravlja o potrebi da se zdravstveno zadrugarstvo obnovi u Srbiji, a jedan od najaktivnijih zagovornika tog koncepta je dr Milorad Stamenović, naučni saradnik i globalni rukovodilac projekta u kliničkim ispitivanjima u Nici, koji proučava zdravstvene zadruge više od decenije.
Stamenović je objavio tri knjige i više naučnih radova o ovoj temi, a pokretač je i Inicijative za ponovno uspostavljanje zdravstvenih zadruga u Srbiji, s ciljem da se kroz stručni dijalog razmotre mogućnosti njihovog razvoja.
Inicijativu je podržalo više domaćih i međunarodnih organizacija, među kojima i Međunarodna organizacija zdravstvenih zadruga (IHCO).
"Prema podacima te organizacije, broj i obim aktivnosti zdravstvenih zadruga u svetu rastu, pa samo u Italiji ima 6.756 ovih udruženja sa više od 233.000 zaposlenih. Moderan koncept zdravstvenog zadrugarstva predstavlja značajan deo zdravstvenog sistema u mnogim zemljama, jer ove organizacije danas u svom radu obuhvataju veliki broj usluga", objašnjava Stamenović.
Pored primarne zdravstvene zaštite, kaže on, one organizuju preventivne programe, skrining preglede, kućnu negu, rehabilitaciju, zaštitu mentalnog zdravlja.
"Njihovo delovanje obuhvata i telemedicinu, zdravstveno osiguranje, stomatološke usluge, dugotrajnu negu, promociju zdravlja, pa i distribuciju lekova i razvoj pojedinih zdravstvenih programa", navodi Stamenović.
Neophodna promena zakona
Razvoj sličnog koncepta je važan za Srbiju u situaciji kada se naša zemlja suočava sa starenjem stanovništva, porastom hroničnih bolesti, nedostatkom zdravstvenih radnika, posebno u ruralnim sredinama, dok istovremeno raste potreba za preventivnim programima i dugotrajnom negom.
Međutim, da bi takav model zaživeo, potrebne su promene u regulativi.
"Važeći Zakon o zadrugama prepoznaje mogućnost osnivanja zdravstvenih zadruga, ali to nije uređeno kroz zdravstveno zakonodavstvo niti postoji regulatorni okvir koji bi omogućio njihovo funkcionisanje. Zbog toga danas gotovo da ne postoje aktivne zdravstvene zadruge u Srbiji, osim pojedinačnih pokušaja koji nisu doveli do razvoja održivog modela", ukazuje Stamenović.
Pročitaj još
Po njegovom mišljenju, potrebno je dopuniti Zakon o zdravstvenoj zaštiti na način koji bi omogućio da se i kroz zadružno organizovanje pružaju određeni oblici zdravstvene zaštite, pre svega u oblasti primarne medicine, prevencije, kućne nege, rehabilitacije i promocije zdravlja.
Zakonodavac bi trebalo, mišljenja je Stamenović, da dopuni i Zakon o zadrugama i to odredbama kojima bi se uredile specifičnosti zdravstvenih zadruga, njihov način upravljanja, članstvo i odnos prema zdravstvenom sistemu.
Stamenović napominje da je neophodno doneti i odgovarajuće podzakonske akte. Njima bi se uredili uslovi za rad zdravstvenih zadruga, licenciranje, standardi kvaliteta, stručni nadzor, način finansiranja, kao i mogućnost ugovaranja pojedinih zdravstvenih usluga sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Šta bi bila svrha ovih udruženja?
"Uloga zdravstvenih zadruga ne bi bila da zamene domove zdravlja ili bolnice, već da popune praznine između javnog i privatnog sektora, posebno u ruralnim sredinama gde građani najteže dolaze do zdravstvenih usluga", predočava Stamenović.
On predlaže da se ovaj model uvodi postepeno, kroz pilot-projekte u nekoliko lokalnih samouprava i da se potom proceni kako su zdravstvene zadruge uticale na kvalitet zdravstvene zaštite i koliko su bile finansijski održive.
Na osnovu toga, Srbija bi mogla da razvije koncept zdravstvenog zadrugarstva koji odgovara njenim potrebama, a od posebnog značaja je da se održivost obezbedi kroz više izvora finansiranja.
Naime, iskustva zdravstvenih zadruga u svetu pokazuju da nijedan uspešan model ne počiva samo na članarinama ili samo na javnim sredstvima, ističe Stamenović, već da se stabilnost postiže kombinacijom više izvora za pribavljanje potrebnih sredstava.
S druge strane, u međunarodnoj praksi ne postoji jedinstven model zdravstvene zadruge. Naš sagovornik navodi da su u nekim državama osnivači i upravljači građani, u drugim zdravstveni radnici, a postoje i mešoviti modeli u kojima zajedno učestvuju građani, zdravstveni radnici, lokalne samouprave, udruženja pacijenata i druge organizacije.
Bez obzira na pomenute razlike, sve zdravstvene zadruge zasnivaju se na dobrovoljnom članstvu, njima se upravlja po principu "jedan član - jedan glas" i višak prihoda se ne deli među ulagačima, već se ulaže u unapređenje usluga.
Bolje sprečiti nego lečiti
Govoreći o iskustvima u svetu koja bi mogla biti korisna i primenjiva u Srbiji u razvoju sopstvenog modela zdravstvenih zadruga, Stamenović izdvaja dve ključne stvari. Prva je usmerena na prevenciju i promociju zdravlja. U takvom modelu, građani bi postajali članovi zadruge uz simboličnu članarinu, koja ova sredstva ne bi koristila za finansiranje skupih bolničkih procedura ili specijalističkog lečenja, već za preventivne aktivnosti u okviru javnog zdravstvenog sistema.
To znači da bi se novac usmeravao na preventivne preglede, skrining programe, savetovališta za hronične bolesti, programe mentalnog zdravlja, kućnu negu, patronažne usluge, rehabilitaciju, digitalne servise i telemedicinske konsultacije.
Time bi se povećao obuhvat stanovništva prevencijom, što bi dugoročno smanjilo troškove lečenja težih zdravstvenih posledica. Slični model postoji u Japanu, gde se troškovi zadrugara osim članarinama, pokrivaju i refundacijom iz sistema zdravstvenog osiguranja.
Lekari i tamo gde ih nije bilo
Drugi model bi se primenjivao u sredinama gde je nedostatak zdravstvenih ustanova i radnika najizraženiji. Zdravstvena zadruga bi organizovala rad ambulante ili centra primarne zdravstvene zaštite kroz zajedničko finansiranje više partnera, na primer iz saveznog i budžeta lokalnih zajednica, kao i od članarine koju uplaćuju članovi.
Dodatne prihode zadruga bi mogla da obezbedi pružanjem pojedinih zdravstvenih usluga, učešćem u EU projektima, iz međunarodnih fondova, partnerstva sa poslodavcima, donacija i ugovaranja određenih usluga sa RFZO.
Takav pristup omogućio bi da se zdravstvena zaštita obezbedi i u sredinama u kojima bi finansiranje nove zdravstvene ustanove isključivo iz javnih sredstava bilo teško održivo. Ovakav model postoji u Kanadi, gde infrastrukturu i organizaciju na lokalu plaća zadruga, dok plate medicinskih radnika pokriva država.
Nedovoljno poznate mogućnosti
Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović ističe da ne postoji zvanična analiza o tome zašto zdravstvene zadruge nisu zaživele u Srbiji, ali smatra da je razlog to što građani najveći deo zdravstvenih usluga ostvaruju preko RFZO, pa nije postojala potreba za zadružnim modelom organizovanja.
"Iako Zakon o zadrugama omogućava osnivanje zdravstvenih zadruga, nisu razvijeni posebni modeli njihovog finansiranja, ugovaranja sa RFZO ili poreskih podsticaja", navodi Mihailović.
On dodaje da se zdravstveni radnici češće odlučuju za privatnu praksu nego za udruživanje u zdravstvene zadruge verovatno i zato što nisu dovoljno upoznati sa mogućnostima takve vrste poslovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Redakcija N1 odbila da Vučić bude gost pre izbora, Brnabić ih optužila da "koriste nacističke metode"
19.10.2026.•
7
Televizija N1 saopštila je da je redakcija odbila da nosilac liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić bude gost na toj televiziji u okviru predizbornog predstavljanja izbornih lista.
Naprednjaci u četvrtak organizuju skup u hali sportova na Novom Beogradu
19.10.2026.•
4
Nedeljnik "Vreme" piše da će Srpska napredna stranka u četvrtak, 22. oktobra, održati skup u Hali sportova "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu, istog dana kada je na Slaviji zakazan završni skup Studentske liste.
Objavljeno pismo učesnika operacije "Konjuh" Macutu: Otkrili pet tona marihuane, pa usledili pritisci
19.10.2026.•
3
Nakon istorijske zaplene pet tona marihuane u selu Konjuh kod Kruševca, čak 15 rukovodilaca Službe za borbu protiv droga UKP-a je sklonjeno iz ove službe.
Studenti objavili instrukcije kako glasati ukoliko je birač ucenjen ili pod pritiskom
19.10.2026.•
5
Studenti u blokadi objavili su danas uputstvo kako da 25. oktobra glasaju birači koji su ucenjeni ili pod pritiskom.
Zahtev za ostvarivanje statusa roditelj-negovatelj podnelo oko 6.500 osoba
19.10.2026.•
0
Od 1. oktobra kada je počela primena Zakona o roditeljima-negovateljima, zahtev za ostvarivanje prava na taj status podnelo je oko 6.500 osoba.
Tužilaštvo odbacilo krivične prijave protiv Đurića, Kozareva i 10 ambasadora
19.10.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je krivične prijave podnete zbog odluka o glasanju u inostranstvu, saznaje Tanjug.
Zaposleni na Filozofskom u Nišu tri meseca bez plate, 16 predavača prešlo na Fakultet srpskih studija
19.10.2026.•
0
Sutra se navršavaju tri meseca otkakako zaposleni na Filozofskom fakultetu u Nišu nisu primili platu, pošto su poslednju uplatu dobili 20. jula kada im je isplaćen drugi deo junske plate.
.jpg "Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva")
Ambasada predlagala četiri biračka mesta u Australiji, otvaraju se samo dva
19.10.2026.•
2
Srpski ambasador u Australiji rekao je da su predložili otvaranje četiri biračka mesta u Australiji i jedno na Novom Zelandu, ali da su ipak za predstojeće izbore otvorena samo dva mesta.
Odnosi Srbije i Crne Gore posle izbora: Test i za Beograd i za Podgoricu
19.10.2026.•
1
Odnosi dve susedne države, koji su pogoršani u poslednjih godinu dana, na novom su testu nakon izbora u Srbiji.
Rektor Đokić: Špijunski softver u mom telefonu još jedan pokušaj zastrašivanja
19.10.2026.•
3
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da su organizacije Citizen lab i SHARE fondacija potvrdile da je u njegovom telefonu špijunski softver.
Pojačana dežurstva tužilaca zbog izbora od 25. oktobra do 5. novembra
19.10.2026.•
5
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da će sva osnovna javna tužilaštva sa teritorije nadležnosti VJT-a imati, pojačana dežurstva javnih tužilaca u narednom periodu, od 25. oktobra do 5. novembra.
Ksenofobna influeserka podržava Vučića, naprednjaci lajkuju
19.10.2026.•
16
Prorežimski mediji intenzivno su izveštavali o Valentini Gomez, američkoj ksenofobnoj influenserki, nakon njene objave u kojoj je otvoreno podržala Aleksandra Vučića uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Srbiji.
Poreska upozorila: Pokušaji prevare građana preko mejla
19.10.2026.•
0
Poreska uprava Srbije upozorila je građane na pokušaje zloupotrebe naziva imejl adrese te institucije u kojima se pošaljioci lažno predstavljaju kao taj državni organ.
Raspisana poternica za urednikom Slavija info, on kaže da je u bekstvu jer ne veruje tužilaštvu
19.10.2026.•
7
Više javno tužilaštvo u Beogradu je, po nalogu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva, za urednikom Slavija info Ljubišom Stefanovićem raspisalo policijsku poternicu.
Rektor Đokić i Tužilaštvo meta izraelskog špijunskog softvera: Zabrinjavajuće, posebno pred izbore
19.10.2026.•
8
Organizacija Citizen Lab, u saradnji sa SHARE Fondacijom, potvrdila je dva nova slučaja targetiranja naprednim špijunskim softverom.
Austrijski dnevnik o razlikama između Studentske liste i stranke Petera Mađara
19.10.2026.•
8
Uoči izbora u Srbiji se često govori o mađarskom scenariju i o tome da bi srpski studenti mogli da ponove uspeh Petera Mađara protiv dugogodišnjeg premijera Viktora Orbana, ali su razlike između dva pokreta velike.
Srdanović: Navodi o 10.000 glasova iz Crne Gore za Vučića mogu obeshrabriti birače, postoji rešenje
19.10.2026.•
9
Informacije o navodnom organizovanom dovođenju birača iz Crne Gore kako bi na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji glasali za Aleksandra Vučića mogu biti plasirane i sa ciljem obeshrabrivanja birača.
Vučić: Očekujem da će glasati 4,1 milion ljudi, preko 50 odsto glasova će biti za listu "Ujedinjena Srbija"
19.10.2026.•
27
Nosilac izborne liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić pozvao je građane da u što većem broju izađu na vanredne parlamentarne izbore u nedelju, 25. oktobra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar