Kao dva najsnažnija faktora na izborima ističu se studentski pokret i vladajuća koalicija predvođena Aleksandrom Vučićem, koja se u kampanji postavlja kao da tek treba da preuzme upravljačke pozicije, premda vladaju već 14 godina.
Obe grupacije imale su snažnu akciju na terenu. Naprednjaci sa svojim mitinzima i šatorskim okupljanjima po Srbiji, a studenti sa svojim biciklističkim turama, ali i akcijom "Student u svakom selu", koja je počela znatno pre raspisivanja izbora.
Osim toga, pokrenute su kampanje "Svi izlazimo" i "+1", čiji je cilj da se neodlučni i neopredeljeni građani podstaknu da izađu na glasanje.
Velika izlaznost je u javnosti protumačena kao jedan od ključnih momenata za promenu vlasti, koju više od decenije predvodi Aleksandar Vučić.
Poslednje istraživanje Nove srpske političke misli, koje je rađeno telefonskim putem krajem septembra i početkom oktobra, pokazuje da postoji zainteresovanost za učešće na izborima, pa je gotovo 80 odsto ispitanika reklo da će glasati.
Međutim, od devedesetih godina prošlog veka izlaznost u Srbiji je, u najvećem broj slučajeva, bila daleko od 80 odsto upisanih birača.
Kolika je bila izlaznost?
Izlaznost birača na parlamentarnim izborima u Srbiji dostigla je rekordni nivo već na prvim višestranačkim izborima. Na prve višepartijske izbore u decembru 1990. godine izašlo je više od pet miliona birača, što predstavlja najveću izlaznost u 33 godine dugoj istoriji stranačkog pluralizma u Srbiji. Na tim izborima, jedinim koji su održani po većinskom sistemu, glasalo je 5.030.440 birača, što je bilo 71,49 odsto od ukupno 7.036.303 upisana birača.
Nakon toga izlaznost je u kontinuitetu opadala, da bi posle petooktobarskih promena počela da raste.
Međutim, nakon tog perioda je samo u dva navrata glasalo više od četiri miliona ljudi, a posle 2008. izlaznost ponovo opada. U Srbiji, praktično od 2016. godine, "kontigent" ljudi koji glasa na izborima kreće se na oko 3,8 miliona.
Koja izlaznost je potrebna za smenu režima?
Izlaznost na izborima 25. oktobra mora da bude između 4,3 i 4,4 miliona birača kako bi se mogla očekivati promena, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Vučićević za N1.
Prema njegovoj proceni, Srpska napredna stranka može da računa na 1,7 do 1,8 miliona glasova, uz deo podrške koji bi pripao SPS-u.
To znači, da bi prema njegovoj računici, izlaznost morala da bude oko 68 odsto, što je za 10 odsto veća izlaznost nego u decembru 2023. godine.
Nasuprot tome, Aleksandar Vučić je izjavio da očekuje da na izbore izađe 4,1 miliona birača, što je za nekih 300.000 više nego u decembru 2023. Isto tako, očekuje i da lista čiji je nosilac osvoji više od 50 odsto glasova.
Prema ovoj proceni, Vučić računa na nešto više od dva miliona glasova. Ne treba gubiti u vidu da ovaj broj glasova za SNS nije nedostižan. Brojci od dva miliona glasova SNS je najbliži bio 2020. godine, a na predsedničkim izborima 2022. Vučić je mogao da računa na više od 2,2 miliona glasova.
Na izborima 2023. godine, održanih posle talasa protesta i masovnih ubistava u maju iste godine, SNS je dobio manje glasova - 1,7 miliona.
U referendumskoj atmosferi može se očekivati da će ubedljivo najveći broj glasova biti podeljen upravo između SNS i Studentske liste, dok je za ostale upitan prelazak cenzusa.
Upravo iz tog razloga se ukazuje na izlaznost kao jednu od ključnih stvari koja bi odlučila izbore. Gardijan u svom tekstu o izborima u Srbiji povlači direktnu parlalelu sa Mađarskom i načinom na koji je smenjena dugogodišnja vlast Viktora Orbana.
I jedan od sagovornika engleskog medija ukazuje na to da je izlaznost ključna, kao i da je "Orban pao uz izlaznost od 80 odsto".
Ukoliko bi se ambicije smanjile, te se izlaznost zacrtala na 75 odsto, što je za čak 17 odsto više nego u prethodnom izbornom ciklusu, Vučićevih maksimalnih 2,2 miliona glasova došlo bi na 45 odsto podrške birača, što ne bi bilo dovoljno da zadrži vlasti.
Međutim, to su već kalkulacije i računice koje ne govore mnogo, niti mogu bilo šta da anticipiraju.
Koje su novine u ovoj izbornoj trci?
Apolitičnost kod mladih je prethodne dve godine, uz talas studentskog bunta značajno opala, pokazuju istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije. KOMS pokazuje u svojim istraživanjima da je 2023. godine čak 24,1 odsto mladih reklo da ne prati politiku. Međutim, 2025. godine samo 3,6 odsto reklo to isto.
Na konkretno pitanje o zainteresovanosti za politiku, 2020. godine 9,1 odsto ispitanika je reklo da je potpuno nezainteresovano, dok je samo 25,2 odsto navelo da je veoma zainteresovano. Poslednje istraživanje pokazuje da je čak 49,1 odsto navelo da je u potpunosti zainteresovano za politiku, uz 31,4 odsto koji su zainteresovani (sa ocenom 4 na skali od 1 do 5).
U Srbiji inače ima nešto više od 900.000 birača koji spadaju u kategoriju mladih, s tim što taj broj može ići i do 1.200.000, u zavisnosti od definicije, odnosno granice do koje se neko smatra mladim.
Kao dodatne pokazatelje povećanja mobilizacije i zainteresovanosti građana ukazuje dijaspora, gde je zabeležen gotovo trostruki rast broja prijavljenih za glasanje.
Uprkos prijavama više od 100.000 građana za glasanje u inostranstvu, predlog Ministarstva spoljnih poslova o otvaranju biračkih mesta na 93 lokacije ukazao je na nepravilnosti, jer su izostali brojni gradovi sa velikim brojem prijavljenih birača, poput Vankuvera, Brizbejna, Perta i Majamija. Republička izborna komisija nije usvojila predlog, koji je izazvao oštru raspravu među njenim članovima.
Kampanje za povećanje izlaznosti, poput "Svi izlazimo" i "+1", usmerene su i na neopredeljene i apatične birače, sa ciljem da ih motivišu da izađu na izbore i opredele se za neku političku opciju. Jedan od mehanizama za prevazilaženje apatije jeste stvaranje utiska da promene jesu moguće, a veliku ulogu u tome imaju visoka izlaznost i slike gužvi na biračkim mestima. One mogu da ohrabre neodlučne birače, pokažu im da nisu usamljeni u svojim stavovima i povećaju njihovu veru da njihov glas može nešto da promeni.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar