"Nije prosto k'o boza": Predavanje i degustacija boze u utorak

To je to selo Zli potok. U ponedeljak je počinjeno novo ubistvo nad Hodzom koje su ispratili svi mediji u regionu. Zli ljudi koji su željni krvi unazad vekovima to selo su i Turci izbegavali jer kod njih i danas važi plemenski savez i krvna osveta od koje i Albanci strahuju dok sami Goranci izbegavaju to selo i seljane. Vise puta se dešavalo da neko udje i nikada ne izadje iz tog sela dok istraga cesto neda rezultate jer nema dokaza i svedoka.

Jel to se selo gde se svako malo ubijaju ?

Немају они никакве везе са породицом која је држала"МИРЈАНУ". Носе исто презиме јер су даљи рођаци као у Срба: Николић Петровић и сл. и покушавају искористити исто презиме али не иде. Да се зна ништа више

Породица коју поздрављате у футошкој улици нема никакве везе са “МИРЈНОМ” и породицом која је држала ту посластичарницу. Из истог су села и далеки рођаци као у Срба:Николић Петровић и сл.покушавајући да искористе презиме и ништа више. ПС:треба да се зна како код новосађана тако и горанаца. Хвала

Pozdrav za divnu porodicu Koska u Futoskoj ulici,preko puta Elektro tehn.skole.Divna i uredna poslasticarnica,zraci vremenom koje je proslo

Tacno i istinito. Najpoznatije selo gde su potekli izvrsni majstori je Zli Potok koje datira jos pre Cara Dusana na obroncima Sar Planine. Dve porodice iz tog sela koje su i rodjaci uspeli su u ovom poslu i traju vise od 150 godina jesu Pelivanović i Koska. Prvi su došli u BG drugi u Istanbul i ranih 30-tih 20 veka u NS. Svi iz južnih krajeva Srbije ucili su zanat od njih i prenosili dalje kroz svoj životni put. Ovo sto sam napisao je dokumentirano kako u Srbiji tako i Turskoj kao i posebna specijalnost pravljenja Boze i Halve upravo od pomenutih porodica.

Gimnazijalci iz " Sv. Marković" Gimnazije, koja se tada nalazila na Trgu mladenaca ( danas Ekonomska škola), dolazili su na odličnu bozu i špricer bozu u poslastičarnicu u Poštanskoj ulici!

Све је дошло из Персије, Турци су прилагодили свом укусу и раширили кроз своје царство. У Србији од Бозе, могао се створити светски бренд али из више фактора то није урађено

Na zalost nema vise boze koja je izuzetno zdrava i osvježavajuća. Prvi put sam je probao kao dete u Carigradu kasnije u Mirjani ali ta vremena postadoše davna prošlost kao i stari NS

Ne kaže se "Prosto k'o boza" već "Bistro k'o boza".

Vratili ste me u bezbrižno detinstvo. Skoro sam video jednog od naslednika mirjane i bas ga pitao reko cuo sam da otvarate mirjanu on mi kaze tacno sve je bilo spremno ali smo odustali za sada jer nije povoljan trenutak. Sta je hteo time reci mogu pretpostavljati jer živi na relaciji novi sad-istanbul. Inače moj deda je imao seosko domaćinstvo i skoro 10 god je snabdevao mirjanu jajima mlakom puterom kajmakom brašnom i kukuruznim od koje se boza pravi. Deda je oboleo od nekog polipa u crevima i uvek je pio bozu donosio je iz mirjane u pletenom balonu od 10 l i nakon 6 meseci na pregledu bukvalno nista i poziveo jos dugo. Hoću reci da je boza zdrava ako znas kako da je spremaš. Secam se da su u mirjani imali kazane od 100 l gde su kuvali bozu satima i bili pravi majstori svog zanata. Cesto smo dolazili sa r.pijace gde je deda imao tezgu na sladoled kolače bozu limunadu i obavezan spricer u mirjanu.

Istoricarka ovo verovatno zna i pozvace nekog Goranca da objasni sam proces dobijanje Boze ali orginalni recept nikada se neotkriva. Jednom sam kupio Bozu u zdravoj hrani koja je bila u plasticnoj ambalazi i nikada vise jer to nije Boza vec neki instant koji podseca na nju.

Najbolja Boza u Ns bila je u Dunavskoj poslasticarnica Mirjana. Porodicno smo odlazili i obavezna je bila Boza i za poneti jer nakon rucka/vecere prijala je za varenje i u opste za stomak. Koliko su mi rekli Boza se kuva vise od 12 h uz povremeno mesanje i razmer koji im je bio porodicna tajna. Kada je Mirjana zatvorene 90-ih nikada vise nisam takvu Bozu pijo kako ovde u Bosni HR Makedoniji tako i u Turskoj. Steta velika zaista sto nerade vise

Бозу након Турског одласка из Србије једино су правили у оргиналу Горанци и од њих су сви учили као и орјентално посластичарство и ширили даље кроз Краљевину Југославију касније СФРЈ.