Prepreke sa kojima se Mitar Palikuća susreo posle nesreće i povrede nisu bile samo fizičke prirode. Najveća borba je bila u glavi.
Mentalni trening za stonoteniskim stolom u tom trenutku značio je više od svake reči podrške, rampe ili ulaza prilagođenog osobama u kolicima. Fudbalska karijera je ugašena, ali šampionska u paraolimpijskom sportu je tek počela.
"Nisam želeo da budem zatvoren u kući." Ta rečenica danas još jače odjekuje, sa evropskih i svetskih podijuma. Kada je posle povrede morao da iznova gradi i telo i život, Palikuća nije birao lakši put. Birao je lopticu, sto i trening. Ne korak po korak, već bekhend za forhendom.
"U duši sam sportista i iskreno, veliki sam borac, što sam dokazao kroz ceo život. Nikada nisam unapred razmišljao, nisam planirao da postanem paraolimpijac. Jednostavno, kada sam se učlanio u udruženje u Šapcu i čuo sudbine ostalih ljudi sa invaliditetom, samo sam želeo da se vratim nekim normalnim životnim tokovima. I sport mi je to omogućio, što je najvažnije. Stoni tenis sam počeo da treniram rekreativno, bez velikih snova, a onda sam odjednom počeo da pronosim naše ime po svetu", počinje priču Palikuća tokom treninga na Spensu.
Godina 2025. za njega je jedna od najuspešnijih u karijeri. Sa gotovo svakog turnira i Svetskog kupa vraćao se sa medaljom. U Sloveniji, na jednom od najjačih turnira u sezoni, ponovio je uspeh od pre osam godina – tada je posle tog takmičenja prvi put izbio na vrh svetske rang-liste i tri meseca držao prvo mesto.
Kontinuitet je potvrdio i u Francuskoj, gde je stigao do medalje i zaustavljen je tek u polufinalu, od olimpijskog šampiona.
Foto: Touch N Touch
Podrška Fondacije Mozzart za uspešnu 2025.
Krajem novembra, na Evropskom prvenstvu u Švedskoj, osvojio je dve bronzane medalje, ponovivši uspeh sa prethodnog kontinentalnog takmičenja. Kada sumira sezonu, kaže kratko da je "veoma uspešna godina."
Ali iza te jednostavne ocene stoje hiljade sati rada, odricanja i mentalne discipline. I jedan važan oslonac.
"Uz pomoć Fondacije Mozzart, uspeo sam da odem na veći broj turnira i priprema, što je veoma važno za kontinuitet dobrih rezultata. Na tome sam veoma zahvalan. Da bi igrač ostao konkurentan na svetskom nivou, mora da igra veliki broj turnira. Najbolji na svetu često imaju i po deset nastupa godišnje. U Srbiji je to mnogo teže obezbediti. Upravo zato je podrška onih koji prepoznaju potencijal presudna."
Zahvaljujući tom vetru u leđa, Palikuća je ove godine mogao da nastupi na još nekoliko važnih turnira. A u sportu, jedan turnir često znači i jednu medalju više – ali i očuvanje mesta među najboljima na planeti.
Stoni tenis, kako kaže selektor, liči na šah. Nije presudna samo tehnika, već glava. U parastonom tenisu, možda i više nego u bilo kom drugom sportu, pobeda počinje u mislima.
"Moraš da razmišljaš. Kao u životu. Ne smeš da se opustiš. I pre svega – moraš da uživaš", kaže Palikuća.
Rođeni Šapčanin danas je član stonoteniskog kluba "Spin" iz Novog Sada, kluba koji više od dve decenije okuplja vrhunske igrače i postao je baza reprezentativaca. Kada je Mitar na treningu, nema nijednog slobodnog stola. Svi su tu, da osete šampionsku auru. Njegove medalje nisu samo lične – one su poziv drugima da pokušaju.
"Skoro 20 godina sam u stonom tenisu, pre 15 godina sam došao u Novi Sad. U SC 'Spens' imam fantastične uslove. Sve je prilagođeno osobama sa invaliditetom. Ne samo za stoni tenis, nego i za mnoge druge sportove. Stvorili smo odličnu bazu, naše je samo da dolazimo na treninge."
Palikuća je već godinama među četiri najbolja igrača na svetskoj rang-listi, a dva puta je bio i prvi na svetu. Sa evropskih prvenstava ima bronze i srebra, sa svetskih i Paraolimpijskih igara nastavlja da niže medalje.
Ako ga zdravlje posluži, pred njim je još jedan olimpijski ciklus. A možda i više od toga.
"Korak po korak. Treba se prvo kvalifikovati. Svake godine je veliko takmičenje i, kao što smo rekli, najvažnije je otići na što više turnira, a za to su potrebna velika sredstva. Ali cilj jeste kvalifikovati se za Los Anđeles", zaključuje Palikuća.
Ta smirenost možda je njegova najveća snaga. Ne razmišlja unapred o slavi. Razmišlja o sledećem treningu. O sledećem poenu. O sledećem potezu.
Za nekoga ko nije želeo da ostane zatvoren između četiri zida, već konstantno juri neka od tri mesta na podijumu – granice više ne postoje.
Foto: Touch N Touch
Selektor Kesler: On je Novak u invalidskom stonom tenisu
Intervju sa Palikućom je bio zakazan baš u vreme kada je Novak Đoković igrao meč na Australijan openu, pa je selektor Zlatko Kesler napravio jednu paralelu.
"Evo Novak Đoković, ne znam koji je rezultat trenutno, u 38. godini igra polufinale sa dosta mlađim protivnikom. U fudbalu igraju do 40. godine. A, ovo je ipak stoni tenis, mnogo važnija je tehnika. Ovde je 30 odsto snage, 70 tehnike, a u velikom tenisu obrnuto. Tako da, ako ga zdravlje posluži, Mitar može da izgura još jedan olimpijski ciklus, ali ja mislim da može da igra i posle toga. Već godinama je među četiri najbolja na svetskoj rang-listi. On je u invalidskom stonom tenisu isto što i Đoković u tenisu."
