Riznica ukusa Vojvodine - Svi gastronomski specijaliteti na jednom mestu

Autor: 021.rs

Novi Sad

27.05.2019.

22:46 > 09:38

Sremski kulen, mokrinski sir, turinska kobasica, štrudla s makom i "salčići" samo su neki od autohtonih gastronomskih specijaliteta bogate i kulturno raznolike vojvođanske kuhinje.

Riznica ukusa Vojvodine - Svi gastronomski specijaliteti na jednom mestu

Foto: 021.rs

Vojvodina nije samo njena hrana. Nju čine, pre svega, ljudi koji žive u zajednicama i stvaraju ono po čemu su poznati širom sveta, te se od ljudi svaka priča mora započeti.

Ovo je prepoznala grupa ljudi iz različitih sektora, ali koju spaja jedna činjenica - društvena odgovornost i borba za očuvanje jedinstvenosti naše regije.

"Riznica ukusa Vojvodine" je nova publikacija koja je nastala zahvaljujući trudu Udruženja konvivijuma "Slow food" Srbija i stručnjaka sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije, a koje je podržala kompanija DDOR osiguranje, sa tradicijom već prepoznatog društveno odgovornog poslovanja.

Na više od stotinu stranica kvalitetnog sadržaja, publikacija obuhvata detaljan, ali razumljiv pregled gastronomskog bogatstva Vojvodine, koje nosi istorijske i kulturne specifičnosti kojima se pokrajina ponosi. Lokalna prepoznatljivost je ključna u kulturnom, a samim tim i turističkom razvoju i oplemenjivanju stanovništva, što su autori i izdavači ove publikacije prepoznali.

Publikacija obuhvata ukupno sedam poglavlja posvećenih karakterističnim biljkama i životinjama, proizvodima od voća i povrća, testeninama i pekarskim proizvodima, mlečnim proizvodima, proizvodima od mesa, medu i tradicionalnim jelima, poslasticama i napicima. Ukratko - za svaki ukus po nešto.

Listajući "Riznicu ukusa Vojvodine", saznaćete više o poreklu, razvoju i specifičnostima futoškog kupusa, sremuša, krsturske paprike, mangulice, kitnikeza i brojnih drugih specijaliteta ovog područja, a koliko je publikacija značajna pojasnio je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović na promociji održanoj nedavno na Sajmu. Kako je pojasnio, Pokrajina podržava namere autora da se znanje o gastro ponudi Vojvodine proširi, ali je pre svega bitno podržati male, lokalne proizvođače koji su zaslužni za stvaranje delicija u kojima svi uživamo.

"Kompanija DDOR i ljudi koji rade na ovom projektu pogađaju pravo 'u metu' i imaju ne samo simbolički, već i praktični značaj za Vojvodinu. 'Riznica ukusa Vojvodine' je neka vrsta omaža onima koji su često bez velike društvene podrške uspeli da kreiraju proizvode po kojima je Vojvodina prepoznatljiva. Kada govorimo o turizmu, treba napomenuti da smo zabeležili 13,4 odsto veći posetu turista u Vojvodini prošle godine u odnosu na 2017. godinu, a ovakav projekat i ova publikacija može i treba da bude u fokusu turoperatorima, agencijama i turističkim organizacijama", rekao je Mirović i dodao da su razvojni potencijali i ideje za budućnost ambiciozni.

Turizam Vojvodine se, suštinski, ne bazira na potencijalima jer su svi proizvodi po kojima je Vojvodina poznata već koncipirani, pojasnila je direktorka Turističke organizacije Vojvodine Nataša Pavlović. Ona je navela da su planovi da se turistima predstavi publikacija kao svojvrsni vodič kroz Vojvodinu.

"Ovakav projekat je višestruko koristan i pomoći će nam da naglasimo ono najbolje što imamo. Pohvaljujemo napor i zalaganje kompanije DDOR, koja posluje odgovorno toliko godina i dokaz je da je moguće ostvariti sinergiju privrede i drugih delatnosti. Ono što mi primećujemo kao 'problem' sa kojim se borimo je to što na promocijama u inostranstvu nikada ne ponesemo dovoljno gastronomskih delicija iz Vojvodine, koliko turisti očekuju. Sada ćemo ih, pomoću ove publikacije, lakše privući da dođu u našu zelju i iskuse specijalitete na lokalu", rekla je Nataša Pavlović.

Stvaranje ovakve publikacije krenulo je od obične ideje grupe ljudi koji su uspeli u svojoj nameri. Ponuda koju Vojvodina ima, naglasio je predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja Đorđo Markeđani, nikako nije ideja ili san, već stvarnost.

"Počeli smo od ljudi, od dna. Ja sam Italijan i veoma cenim hranu, pa tako i namere ljudi koji bi možda da otvore svoje restorane i imaju uspešne biznise. Mi, kao DDOR, želimo da uradimo sve što je u našoj moći da tako nešto omogućimo jer znamo kako je krenuti od samog početka. Zaista zamišljam da jednog dana, 2025. godine, sednem u automobil i odem u neko mesto u kojem mogu da uživam u ovakvim jelima. Verujte, tako misle mnogi i to im se treba omogućiti - mislim da smo na dobrom putu da to i učinimo", rekao je na panel-diskusiji Đorđo Markeđani.

Vojvodina ima nešto jedinstveno, što treba svesrdno podržati, a upravo kupovinom svežeg mokrinskog sira od građanke koja ga ručno pravi, vi promovišete lokalni razvoj i turizam, istakao je Bjađo Karano, predsednik Udruženja konviviuma "Slow food" Srbija, koji je posvećen nameri da ljudi u celom svetu uživaju u zdravoj i ukusnoj hrani.

"Ovakva publikacija nije gastro vodič, već pokazatelj identiteta, tradicije naroda i regije. Ovi ljudi žive od prodaje svojih jedinstvenih proizvoda i u tome ih treba podržati, što je jasno na primeru žene koja prodaje, recimo, domaći sir po odličnoj ceni i koja od svog rada može da živi - ima ljudi koji zaista cene njen rad i platiće proizvod. Tome treba da stremimo", mišljenja je Karano.

Na realizaciji ovakvog projekat radili su najbolji od najboljih. Naravno, reč je o stručnjacima sa Naučnog instituta za prehrambene tehnologije, a prema rečima dr Predraga Ivkovića, lokalnoj, stručnoj grupi ljudi bilo je ogromno zadovoljstvo da doprinesu promociji autohtonih specijaliteta vojvođanske kuhinje.

"Činjenica je da je trenutno u Evropskoj uniji petina proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom iz Italije, zemlje koju smo ovde već spominjali u kontekstu brige o tradiciji i stvaralaštvu. Mi imamo sreću da živimo na ovakvoj zelji, plodnoj i punoj potencijala, velikim delom već razvijenoj, multikulturalnoj sa bogatstvom običaja - a istraživanja su pokazala da su ljudi spremni više da plate za proizvode koji imaju zaštićeno geografsko poreklo. Zato nam je zadovoljstvo da radimo na zbirci o nekim od ovih proizvoda, u nadi da će ih biti još više. Mnogo iskustva sa terena i mnogo znanja je sintetisano u okviru ove publikacije koja na prijemčiv način prikazuje turistima šta ih sve očekuje ako odluče da sutra posete Vojvodinu", poručio je dr Ivković.

Ne treba zaboraviti da je Novi Sad Evropska prestonica kulture 2021. godine. Na pripremi za preuzimanje ove vrsne titule, koja će umnogome pomoći razvoju naših brendova, radi Fondacija 2021, a čiji koordinator za gostoprimstvo i turizam Rade Delibašić najavljuje još mnogo aktivnosti koje će uključiti direktan rad sa stanovništvom.

"Sama hrana je deo onoga što nazivamo kulturnim turizmom i hrana je ono što pripada celom čovečanstvu, sa svim svojim specifičnostima. To je prepoznao i UNESCO kada je odlučio da hrana pripada listi nematerijalnog nasleđa. I naša država ima listu nematerijalnog nasleđa, u koju je uvršteno čak sedam proizvoda iz riznice, a jedna o njih je i naša cipovka", naveo je Delibašić.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

/

27.05.2019 • 13:59

beckerek

petrovacki kulen je bolji

5 0 +5
Nemam vise ime

27.05.2019 • 12:57

@ Velikosrbi

Kako je ovo interesantno razmišljanje.To institiranjeje na srbskom i sve mora biti srbskom.E niste u pravu postoje razne stvari, a ne samo jelo, koje su Vojvođanske.Osnovna stvar je multinacionalnoj,multikulturalnost, multikonfesionalnost, suživot, tolerancija i lepo ponašanje.To treba negovati i isticati jer to je Vojvodina.

20 4 +16
pravi opalim te g...

27.05.2019 • 12:40

Nacisto oladi.

5 4 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.