NUNS: Presuda protiv portala 021 postavlja opasan standard

Autor: 021.rs

Novi Sad

19.08.2026.

16:08 > 16:14

Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da presuda protiv portala 021.rs, zbog prenošenja izjave Ane Brnabić, ugrožava slobodu izražavanja i postavlja opasan standard za prenošenje izjava javnih funkcionera.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

NUNS: Presuda protiv portala 021 postavlja opasan standard

Foto: 021.rs

Portal 021 prvostepeno je osuđen, po tužbi Nemanje Šarovića, zbog izjave predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.

Nemanja Šarović tužio je 021 jer je 26. novembra 2024. godine objavljen tekst, preuzet sa sajta Radio-televizije Srbije, sa naslovom "Brnabić: Opozicija hoće građanski rat, incident u Skupštini je najavljen unapred". U tekstu se nalazi i izjava Ane Brnabić, u kojoj se spominje Šarović kao "Đilasov plaćenik".

Nezavisno udruženje novinara Srbije u svojoj reakciji na presudu protiv 021 ističe nekoliko stvari, poput toga da presudom nije napravljena dovoljna razlika između činjeničnih tvrdnji i vrednosnih sudova.

NUNS ukazuje da ova presuda "otvara ozbiljno pitanje primene standarda slobode izražavanja, zadaje novi udarac medijima i može imati obeshrabrujući efekat na njihov rad, posebno kada izveštavaju o političkim događajima od javnog interesa i prenose izjave javnih funkcionera."

Iz udruženja ističu da je sporne tvrdnje iznela Ana Brnabić, dok je 021 njenu izjavu preneo bez suštinskih izmena, uz navode gde je ona prvobitno objavljena.

"Upravo je ova činjenica od ključnog značaja za ocenu odgovornosti medija. Postoji suštinska razlika između toga da novinar sam tvrdi da je određena osoba 'Đilasov plaćenik' i da izvesti javnost da je takvu tvrdnju iznela predsednica Narodne skupštine. U ovom slučaju, predmet izveštavanja jeste sama javno izrečena tvrdnja funkcionerke i političarke, a ne njeno predstavljanje kao utvrđene činjenice od strane medija", dodaje se u saopštenju.

NUNS posebno problematičnim smatra to što se presudom, uprkos jasnom označavanju izvora, medijima u budućnosti praktično nameće obaveze da pre objaviljivanja utvrđuju istinitost sadržaja političkih izjava koje prenose.

"Takav standard može dovesti do situacije u kojoj mediji više neće moći da prenose izjave javnih funkcionera bez prethodnog sprovođenja sopstvene istrage o njihovoj istinitosti. To bi ozbiljno ograničilo pravo javnosti da zna šta su javni funkcioneri rekli i predstavljalo bi pritisak na medije da izbegavaju izveštavanje o politički osetljivim temama", ukazuje NUNS.

Za NUNS je posebno sporno i to što sud nije napravio dovoljno jasnu razliku između činjeničnih tvrdnji i vrednosnih sudova.

"Izraz poput 'Đilasov plaćenik', u kontekstu političkog govora, može predstavljati političku kvalifikaciju i vrednosni sud, a ne nužno proverljivu činjeničnu tvrdnju. Od medija se ne može zahtevati da dokazuje istinitost vrednosnog suda na isti način na koji se dokazuje postojanje nekog konkretnog događaja ili činjenice", ističe se u saopštenju NUNS.

Kako se dodaje, sloboda izražavanja je posebno zaštićena kada se radi o političkom govoru i pitanjima od javnog interesa. Granice prihvatljive kritike šire su kada je reč o javnim i političkim ličnostima, koje moraju pokazati više stepen tolerancije prema javnom nadzoru i kritikama nego privatna lica. Ovakav standard je Evropski sud za ljudska prava više puta potvrdio u svojoj praksi.

"U ovom slučaju radilo se upravo o političkom događaju – incidentima u Narodnoj skupštini – i o izjavi predsednice Narodne skupštine datoj javnom medijskom servisu. Sud je morao da uzme u obzir ne samo pravo tužioca na zaštitu časti i ugleda, već i značaj prava javnosti da bude informisana, ulogu medija u demokratskoj kontroli vlasti i posledice koje ovakva presuda može imati na buduće izveštavanje", navode u NUNS-u.

U Nezavisnom udruženju novinara Srbije ukazuju i na to da je važno što je sporni tekst predstavljao prenošenje već objavljene informacije drugog medija, što je i sam sud konstatovao. Kako navode, u takvim slučajevima Evropski sud za ljudska prava zahteva pažljivu procenu konteksta, izvora informacije i načina na koji je novinar predstavio sporne navode, a ne automatsko prebacivanje odgovornosti za sadržaj tuđe izjave na medij koji ju je preneo.

Takođe, praksa Evropskog suda za ljudska prava, poput ključnih presuda u slučajevima Jersild protiv Danske i Thoma protiv Luksemburga, jasno nalaže da mediji ne smeju biti kažnjavani zbog neutralnog prenošenja izjava trećih lica o pitanjima od javnog značaja.

Izveštavanje o tome šta govore ključni politički akteri u zemlji predstavlja osnovnu dužnost medija, a javnost ima neprikosnoveno pravo da o tome bude blagovremeno obaveštena, ukazuju u NUNS-u.

"NUNS upozorava da bi potvrđivanje ovakvog standarda moglo dovesti do autocenzure: mediji bi mogli početi da izbegavaju prenošenje izjava političara, javnih funkcionera i drugih aktera javnog života, upravo zbog straha da će odgovarati za sadržaj njihovih izjava. Zaštita časti i ugleda jeste legitimna, ali ne sme biti ostvarena na način koji medijima nameće obavezu da preuzmu odgovornost za svaku izjavu koju javni funkcioner izgovori. U suprotnom, zaštita prava ličnosti može postati instrument za ograničavanje prava javnosti da bude informisana i za sužavanje prostora za slobodnu političku debatu. Kažnjavanje medija koji profesionalno i verno prenose izjave političara ne doprinosi zaštiti časti i ugleda, već isključivo stvara atmosferu straha i guši slobodnu javnu debatu", zaključuje se u saopštenju NUNS-a.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.