Buka pravi probleme Novosađanima: Evo gde je najgore

Autor: Andrijana Martačić

Novi Sad

26.08.2026.

12:00 > 11:43

Na značajnom broju mesta u Novom Sadu buka prelazi granične vrednosti, a ovaj nevidljivi zagađivač može imati ozbiljne posledice po zdravlje građana.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Buka pravi probleme Novosađanima: Evo gde je najgore

Foto: 021.rs

Buka ozbiljno ugrožava zdravlje

Buka predstavlja svaki neprijatan i neželjeni zvuk koji ometa rad ili odmor, a može izazvati mnoge kompleksne zdravstvene probleme.

Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, na godišnjem nivou u Evropi saobraćajna buka oduzme milion i po zdravih života.

Oko 30 odsto stanovništva izloženo je prekomernoj buci tokom noći, ukazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Deca su najizloženija prekomernoj buci noću, a prema SZO, ona naročito utiče na zdravlje i uzrokuje ometanje razvoja u ranom detinjstvu, manjak motivacije i smetnje pri učenju.

Otorinolaringolog Zvonimir Radić, za 021.rs kaže da prekomerni nivo buke u Novom Sadu stvara i kratkoročne i dugoročne zdravstvene probleme građanima.

Po njegovim rečima, ulična buka izaziva stres, gubitak pažnje, anksioznost, loš san i umor, ali i to da se nije moguće adaptirati na buku.

On dodaje da buka vrši pritisak na ljudsko telo i posredno izaziva skok krvnog pritiska, kao i mnoge kardio-vaskularne tegobe.

Industrijska i buka na radnom mestu mogu izazvati oštećenja sluha, kao i zujanje u ušima, kaže Radić.

Prema skali za merenje buke, normalan razgovor je na 50 decibela (dB), ulica do 60 dB, usisivač do 70 dB, koncert i avion na pisti idu i do 110 dB, objašnjava Radić i dodaje da je prag bola na 130 dB.

Ipak, ono sa čime se građani svakodnevno susreću nije bol izazvan zvukom od 130 dB, već osetljivost izazvana bukom iznad dozvoljenih granica.

Tokom merenja ove godine, najveća vrednost ugroženog stanovništva zabeležena je na uglu Bulevara oslobođenja i Futoške ulice, gde je na 100 ljudi, čak 49 bilo ugroženo bukom, a veoma ugroženo je bilo 27 osoba.

Monitoring Instituta za javno zdravlje Vojvodine (IJZV) pokazuje da je tokom 2025. godine najveći procenat ugroženog i veoma ugroženog stanovništva bio u poslovno-stambenim područjima. U tim delovima grada, tokom dana ustanovljeno je da je na 100 osoba čak 50 ugroženo preko dana, a tokom noći 27.

Tokom 2025. prema monitoringu IJZV-a, na područjima za odmor i rekreaciju, bolničkim zonama, kulturno-istorijskim lokalitetima, parkovima, poslovno-smabenim i školskim zonama količina buke je prelazila nacionalni normativ.

Normativ buke u prošloj godini nije premašen samo u centru grada.

Najviše buke zbog saobraćaja

Saobraćaj predstavlja jedan od glavnih uzroka prekomerne buke u Novom Sadu.

Bojan Đerčan, profesor Urbane geografije sa Prirodno-matematičkog fakulteta za 021.rs rekao je da je buka jedan od značajnijih problema životne sredine u gradu, s obzirom na intenzitet saobraćaja, gustinu izgrađenosti i različitih funkcija koje imaju centralne zone Novog Sada.

On objašnjava da prilagođavanje infrastrukture treba usmeriti ka smanjenju automobilskog saobraćaja u najprometnijim zonama, proširiti postojeće pešačke zone u centru i postepeno ograničiti pristup privatnim automobilima u širem području centra.

"Pešačke zone ne treba posmatrati samo kao element uređenja javnog prostora, već i kao meru zaštite životne sredine. Definisanje pešačkih zona u centralnim gradskim i turističkim područjima, uvođenje zona usporenog saobraćaja u stambenim i školskim zonama i razvoj biciklističke infrastrukture izdvajaju se kao mere kojima se može smanjiti saobraćajna buka", kaže Đerčan.

On dodaje i da to treba povezati sa kvalitetnijim i dostupnijim javnim prevozom, elektrifikacijom autobusa, razvojem kontinuirane biciklističke mreže i ograničavanjem brzine vozila.

Đerčan kaže i da je potrebno prilagoditi i putnu infrastrukturu, kao i to da je na najopterećenijim saobraćajnicama opravdano koristiti tiše kolovozne površine ali i unaprediti regulisanje saobraćaja i sinhronizaciju semafora, kako bi se sprečilo naglo ubrzavanje i kočenje vozila.

"Odgovarajuće elastične i porozne bitumenske podloge mogu značajno smanjiti buku koja nastaje kontaktom pneumatika i kolovoza. Na lokacijama gde druge mere nisu dovoljne mogu se primenjivati protivbučne barijere, ali prvenstveno duž saobraćajnica visokog kapaciteta i na mestima gde njihovo postavljanje neće stvarati dodatne prostorne barijere u gradskom tkivu", objašnjava Đerčan.

Zelenilo smanjuje buku

Kombinacija drveća, žbunja i živih ograda može dobrineti smanjenju buke, ali njena efikasnost zavisi od širine pojasa vegetacije, gustine, strukture i položaja u odnosu na izvor zvuka, kaže Đerčan i dodaje da bi postojeće drvorede trebalo očuvati, a pri rekonstrukciji bulevara isplanirati višeslojne zelene povšine između kolovoza, pešačkih staza i stambenih objekata.

"Posebnu pažnju treba posvetiti sadnji biljaka sa izraženim sonoapsorpcionim i sonoizolacionim svojstvima, odnosno vrsta čija gusta krošnja, lišće i grananje doprinose apsorpciji, rasipanju i prigušenju zvučnih talasa", ukazuje sagovornik 021.rs.

Đerčan ističe i da Novi Sad već ima definisane akustičke zone i odgovarajuće granične vrednosti, a ključni dalji koraci bi bili povezivanje monitoringa i izrada akcionog plana zaštite od buke sa konkretnim saobraćajnim i urbanističkim intervencijama.

Pitali smo Gradsku upravu za zaštitu životne sredine da li su donete neke mere kako bi se smanjila buka u gradu, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

Đerčan poručuje da, za razliku od zagađenja vazduha ili vode, buka često nije dovoljna prepoznata kao ekološki problem.

"Između ostalog zato što ne ostavlja neposredno vidljive posledice u prostoru. Dodatni problem predstavlja činjenica da se stanovništvo koje je dugotrajno izloženo intenzivnoj saobraćajnoj i komunalnoj buci može subjektivno priviknuti na takvo akustičko okruženje i prestati da ga doživljava kao izrazito problematično, iako sama izloženost nije time eliminisana", kaže Đerčan.

On naglašava da bi Grad Novi Sad, obrazovne ustanove, zdravstvene institucije i organizacije civilnog društva trebalo da sprovode edukacije, kampanje i podižu svest stanovništva o buci kao obliku zagađenja životne sredine.

Đerčan ističe i da treba podsticati građane da zbegavaju upotrebu sirena u saboraćaju i naglo ubrzavanja vozila, kao i da koriste biciklistički i javni prevoz ili pešače.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.