Igraonica "Najmlađi junak Velikog rata" u nedelju u Muzeju Vojvodine

zanimljivo je da je major Tucović sredio da Momčilo završi gimnaziju u Engleskoj, ali se 1921. morao vratiti u "otadžbinu". Pašić je naredio da se svi "pitomci" iz Srbije moraju vratiti. I pošto je u Srbiji u to vreme bilo pregršt školovanih koji su odlično govorili engleski i grčki, Momčilo je poslat na zanat i radio u štampariji do kraja života

ne znam koliko je priča o Momčilu Gavriću primerena za decu. ako znamo kako je došlo do toga da dečko od 8 godina bude primljen u vojsku. to je odlučio komnadant 6. art. puka, major Stevan Tucović (brat čuvenog Dimitrija), nakon što je saznao šta se desilo i kako je dečko dospeo u jednu od njegovih baterija! Momčilu su hrvatski domobrani ubili celu porodicu zajedno sa svima koje su pohvatali u selu Trbušnici: oca, majku, tri sestre, četiri brata i babu! kuču zapalili, stoku pobili. on se jedva dokopao prve srpske jedinice na koju j naišao! kad su hteli da ga vrate kući, rekao je "ja nemam kuću..." i ispričao im sve!
posle kad je "stasao" "veliki" kralj Aleksandar ga je nagradio tako što je morao da služi "redovnu" vojsku i to u Slavonskoj Požegi, pod bivšim A-U oficirima Hrvatima, od kojih je neko možda učestvovao u pokolju u Trbušnici. prvo su ga zatvarali jer je tvrdio da je on već služio vojsku - preko četiri godine. u Drugom svetskom ratu su ga zatvarali i Nemci i partizani, a posle rata OZNA! umro je 1993, taman da doživi još jedno "bratimljenje" sa Hrvatima! dobro je govorio onaj švabo Rajs - u Srbiji kad je more mirno na površinu uvek isplivaju govna, a sve ono što vredi gura se na dno!
zapravo dobra je to radionica, samo se bojim da deca neće shvatiti suštinu poruke - bežite iz tog pakla ako ne želite da budete Momčilo Gavrić!