Predavanje, koje je deo pratećeg programa izložbe "Aksentije Marodić", održaće prof. dr Igor Borozan, istoričar umetnosti.
Aksentije Marodić pripada vodećim srpskim umetnicima poslednjih decenija XIX veka i neformalnoj grupi srpskih Rimljana, među kojima je bio i Novak Radonić, a koji su u Italiji prepoznali utočište ideala izgubljenih u savremenom svetu.
Marodića, inače pitomca bečke likovne Akademije, sa Italijom je povezivala i nazarenska likovna poetika, koja je posredstvom bečke umetničke sredine bila duboko utisnuta u njegov umetnički svetonazor.
Predavanje će početi u 19 sati.
Kustoska vođenja kroz izložbu
U subotu i nedelju, 31. oktobra i 1. novembra, biće održana kustoska vođenja kroz izložbu, a publiku će sa delima Aksentija Marodića upoznati muzejska edukatorka Vanja Ostojić i istoričarka umetnosti Sara Lojović.
Kako je Aksentije Marodić gradio svoj slikarski izraz i tragao za večnom lepotom? Na koji način su dela starih evropskih majstora oblikovala njegovo stvaralaštvo i kako je njihova umetnička rešenja prilagođavao tradiciji srpskog pravoslavnog slikarstva?
Posetioci će imati priliku da upoznaju život i delo jednog od značajnih srpskih slikara XIX veka, njegove umetničke uzore i puteve kojima je razvijao sopstveni slikarski izraz. Posebna pažnja biće posvećena monumentalnom ikonostasu crkve manastira Kovilj, najznačajnijem delu ovog umetnika, koji je nakon konzervatorsko-restauratorskih radova ponovo predstavljen javnosti.
Kustoska vođenja počinju u 13.00 i u 17.00 sati.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar