Savremeno detinjstvo, ispunjeno ekranima i digitalnim sadržajima, sve češće utiče na način na koji deca usvajaju jezik i komuniciraju sa okolinom. Umesto igre, pokreta i razgovora, mališani sve ranije dolaze u kontakt s telefonima i tabletima, što može ostaviti posledice na njihov govorno-jezički razvoj.
Stručnjaci upozoravaju da tehnologija ne može da zameni živu komunikaciju, mimiku i interakciju sa odraslima. Upravo zato je važno na vreme prepoznati signale i detetu obezbediti podsticajno okruženje za zdrav razvoj govora.
Razvoj pravilnog govora kod dece jedno je od najvažnijih pitanja sa kojima se susreću roditelji, a logoped u Savetovalištu razvojne pedijatrije Doma zdravlja "Novi Sad" Divna Vukašinović ističe za 021.rs da je pravovremena pažnja ključna za sprečavanje potencijalnih problema. Prema njenim rečima, komunikacija deteta počinje odmah po rođenju - prvom bebom krikom, kojim signalizira glad, nelagodnost ili potrebu za promenom pelena.
Zanimljivo je, objašnjava Vukašinović, da beba već u poslednja tri meseca trudnoće reaguje na majčin glas i otkucaje srca. Četvrtog ili petog dana po rođenju, beba prepoznaje majčin glas i razlikuje ga od očevog, što predstavlja rani oblik verbalne komunikacije. Nakon toga sledi faza gukanja, brbljanja i slogovne igre, koja prethodi pojavi prve funkcionalne reči.
Prva funkcionalna reč, koja se obično javlja između 12. i 15. meseca, razlikuje se od nasumičnog izgovaranja slogova poput "ba-ba" ili "ta-ta". Kada beba poveže reč "mama" sa prisustvom majke, stručnjaci to smatraju pokazateljem da razvoj govora napreduje kako treba.
Neverbalna komunikacija, dodaje Vukašinović, javlja se već u drugom ili trećem mesecu života. Beba tada reaguje na poznata lica osmehom - takozvani prvi socijalni osmeh - i koristi govor tela i mimiku da iskaže svoje potrebe. Važno je da roditelji uspostavljaju kontakt očima, koriste mimiku i pružaju predmete koje beba želi, jer to jača ranu komunikaciju.
Roditelji bi, prema njenim rečima, trebalo da prate sve faze razvoja govora i da obrate pažnju na moguće znakove problema. Nedostatak reakcije na zvuk ili odsustvo socijalnog osmeha u ranom periodu, kao i poteškoće u izvršavanju jednostavnih naloga ili neodazivanje na ime kod kasnijih faza, signal su da je potrebna stručna procena. Do treće godine, dete bi trebalo da koristi oko 1.000 reči i da se služi osnovnim gramatičkim strukturama, uključujući jedninu, množinu, rodove, padeže i predloge.
Vukašinović naglašava da je pravovremena saradnja svih aktera - roditelja, pedijatara, vaspitača i stručnjaka - ključna za prepoznavanje i rešavanje problema. "Kad se reaguje na vreme, svaki problem najčešće uspemo da rešimo", kaže ona.
Statistike su, međutim, zabrinjavajuće: oko 60 do 70 odsto dece danas ima neki poremećaj u govoru. Uzroci su različiti - od uticaja tehnologije, osiromašenog rečnika i impulzivnosti, do kasnijeg odlaska na spavanje i roditeljskog preopterećenja obavezama. "Nedostatak postavljanja zdravih granica i prekomerno popuštanje detetu može kasnije dovesti do problema u školi i u odnosu sa autoritetima", objašnjava logoped.
Za pravilni razvoj govora, Vukašinović savetuje roditeljima da puno razgovaraju sa decom, čitaju im, pevaju i insistiraju na jasnom izgovoru reči i kontaktu očima. Uključivanje dece u svakodnevne aktivnosti poput pravljenja kolača, boravak u prirodi i crtanje pomažu i razvoju motorike, a smanjuju vreme provedeno pred ekranom.
Pravovremena pažnja, dosledna komunikacija i saradnja sa stručnjacima - to su, zaključuje Vukašinović, najvažniji faktori za pravilan razvoj govora i uspešno savladavanje prvih reči kod mališana.
Ovaj tekst je deo projekta "Snažni, zdravi i radoznali" koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
