Potrebna sistemska podrška osobama sa invaliditetom koji žele da budu ili su roditelji

Ove barijere kreću se od veoma opštih, koje se odnose na položaj žena sa invaliditetom u društvu, do veoma specifičnih kao što su predrasude prema majkama sa invaliditetom i nedovoljno razvijeni specijalizovani servisi podrške za roditelje sa invaliditetom.

Psihološkinja i aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom Tatjana Stojšić Petković, koja pruža psihološku podršku mladim ženama sa invaliditetom sama je majka dve ćerke i na osnovu ličnog iskustva može da uporedi koliko je podrška države roditeljstvu unapređena u poslednjih 30 godina.
 
"Država prepoznaje majke sa invaliditetom, ali bez toga da su uvedeni neki sistemi podrške. I dalje ostajemo na "nivou" porodice i lične priče. Veoma je važno da devojka ili žena sa invaliditetom kada se odluči da postane roditelj ima i finansijsku i svaku drugu pomoć. Da li tuđa nega i pomoć može da objedini tako nešto - verovatno ne. Posle porođaja i kada vam je dete malo - to je usluga koja zahteva i stručnost i veštinu osobe koja vam je personalna asistentkinja, a to je podrška koju država uopšte ne prepoznaje. Svaki invaliditet i svaka žena su priča za sebe i neophodno je da im se mnogo toga obezbedi", dodaje ona.

Naša sagovornica ističe da je neophodna sistemska podrška osobama sa invaliditetom koji žele da budu ili su roditelji, a akcenat stavlja i na psihološku pomoć.
 
Tatjana Stojšić Petković smatra da ipak ima prostora za optimizam jer su ženama sa invaliditetom sve transparentniji drugi primeri iz okruženja i navodi koje sve savete upućuje mladim ženama sa invaliditetom, koje joj se obraćaju za psihološku pomoć.
 
"Savetujem ih, pre svega, da pogledaju filmove, a ima ih veoma mnogo sa tematikom majčinstva žena sa invaliditetom. Iz konkretnog primera mogu dosta da se informišu, a potom im savetujem da pokušaju da u svom okruženju nađu neki sistem podrške i da nipošto ne odustaju", dodaje Tanja.

Ona ukazuje i na važnost mreža organizacija koje se bave podrškom ženama sa invaliditetom, ali ističe važnu i ključnu ulogu države.
 
"Ne volim negativno da pričam o institucijama, jer mislim da mi treba da ih jačamo i budemo podrška i možda čak onim institucijama koje ne prepoznaju koliko je njhova uloga važna. Nevladine organizacije, ženske organizacije zaista mnogo toga pružaju. Mi živimo u Novom Sadu gde imamo jaku mrežu podrške, ali šta je sa ženama iz ruralnih sredina, sa onima koje su višestruko diskriminisane, sa Romkinjama? Da, ženama sa invaliditetom je potrebna dodatna podrška i to nije nemoguće prepouznati, ali moramo i mi da budemo povezane, solidarne i aktivne da bi to bilo još uočljivije", smatra Tatjana Stojšić Petković.
 
Naša sagovornica objašnjava koji su to glavni koraci koje bi država morala da preduzme kako bi podržala osobe sa invaliditetom u ulozi roditelja.
 
"I asistencije i novčana pomoć su neophodni. Asistencija - da žena sa invaliditetom ima pravo na izbor da je uzme na onoliko koliko joj je potrebna, a da sve bude plaćeno od strane države, a novčana pomoć u vidu dečijeg dodatka ili tuđe nege i pomoći. Da u tom periodu ne mora da ide na posao ako ne želi. Većina nije ni svesna kolike sve troškove imaju roditelji sa invaliditetom - od invalidskih kolica koja su im potrebna, prilagođenog stana, odlaska lekaru, pomoći u školovanju dece... Podrša je širok pojam i država treba da se pozabavi time i ispita i same žene šta je to što njima treba", dodaje ona.
 
Za psihološku pomoć se sve više obraćaju mlade žene sa ivnaliditetom.
 
Ona poručuje da jedan deo barijera može da se otkloni prilagođavanjem službi podrške i usluga sistema za majke sa invaliditetom, ali je paralelno potrebno raditi i na unapređenju položaja žena sa invaliditetom u društvu.

Projekat "Tabu na život" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.