Predsednik Liberije i jedan od najboljih afričkih fudbalera svih vremena, Žorž Vea, i dalje ponekad subotom istrči na teren. Novinar BBC-ja, Majk Tompson, gledao je jednu od tih utakmica na kojoj su se protivnički igrači snebivali da napadnu predsednika.
Jednog jutra me je iznenadio poziv. "Predsednik je poslao automobil po vas", rekao je glas sa druge strane žice. "Čeka da vas odveze na utakmicu njegove ekselencije".
Ne dobijam baš često pozive da gledam šefove država kako igraju fudbal, ali ovaj poziv me i nije baš iznenadio. Ono što jeste bilo čudno, bilo je to što je Vea, bivši najbolji svetski fudbaler u izboru FIFA, tog dana trebalo da bude na Madagaskaru. Ali izgleda da se plan promenio.
Zgrabio sam parče tosta i pojeo ga dok smo se vozili ulicama Monrovije do zgrade ministarstva odbrane.
Pomislio sam da se vozač izgubio, ali kada smo prošli kroz kapiju video sam veliki fudbalski teren.
Jedan od prvih igrača koje sam video bio je visoki, sredovečni muškarac u crnom šorcu i plavom dresu sa brojem 14 na leđima.
Pošto je više puta pretrčao celu dužinu terena, a da se nije ni oznojio, mahnuo je saigraču.
Nekoliko sekundi kasnije, spiker pored terena je uzviknuo: "Njegova ekselencija ima loptu, ide ka golu... O, kakvo dodavanje!"
Da, to je definitivno bivši igrač Pari Sen Žermena, Milana, Čelsija i Monaka. Danas predsednik Liberije.
Gledajući utakmicu zapitao sam se zašto niko od protivničkih igrača, bivših profesionalnih fudbalera, nije pokušavao da Vei oduzme loptu.
Na poluvremenu sam otišao do klupe za rezervne igrače i pitao Veu da li je to zbog nekog predsedničkog dekreta.
"Ne, ne, ne", odgovorio je kao iz topa. "Plaše se da me čuvaju jer sam najbolji dribler na terenu. Ako neko pokuša, završiće sa iščašenim delom tela. Ja sam 'fensi'".
To je možda i tačno, ali samo par minuta kasnije dobio sam nešto drugačije objašnjenje od trenera Veine ekipe i bivšeg fudbalera Arsenala, Kristofera Vree.
Prvo mi je ponosno rekao da ekipa još ne zna za poraz.
"Niko ga ne napada. Protivnike savetujemo da ne napadaju predsednika. Dakle, bez kontakta sa njim".
I to je jedan od razloga što je 52-godišnji Vea i dalje najbolji strelac u ekipi.
Tog dana predsednikova ekipa je pobedila sa 3:1.
Četiri dana kasnije trebalo je da sa predsednikom razgovaram o prvih godinu dana na funkciji.
Sastanak zakazan za 11.30 pomeren je za 12.30, pa za 13.30, a u 14.30 od predsednika još nije bilo traga ni glasa.
Najzad se pojavio u kabinetu obučen u belu tuniku i pantalone. Proleteo je kroz sobu i rekao: "Gospodo, vreme ja za ručak".
U tom trenutku se moj, inače neustrašivi, snimatelj Fil Darli unervozio. Ali ne zbog intervjua. Za samo tri sata trebalo je da bude na letu za London.
Ušli smo u automobil i kolona je krenula ka restoranu u kom Vea voli da jede.
Projurili smo ulicama prestonice, dok su se ostali automobili sklanjali u stranu.
Vrlo brzo smo stigli do restorana ispred kog je bio veliki broj Veinih pristalica.
Nisam siguran da li je to bila 'iznajmljena' publika ili ipak ljudi koji iskreno podržavaju Veu.
Ručak je trajao sat i po, a onda smo se brzo vratili u njegov kabinet.
Posle kraćeg razgovora o kvalitetima liberijske kuhinje, konačno smo mogli da počnemo intervju.
Pitao sam ga kako vidi prvih godinu dana na funkciji, zašto veliki broj ministara još nije prijavio imovinu i šta se desilo sa 100 miliona dolara državnog novca koji je naprasno nestao.
Delovalo je da će pokušati da odgovore navede na svoju "vodenicu".
Kada smo završili intervju, Vea nas je pitao kada letimo nazad, a kamerman Fil kojeg je sada već uhvatila panika rekao je: "Za manje od sat vremena".
"Čoveku treba auto, odmah", povikao je predsednik.
Dok je neko zvao avio-kompaniju, Fila su ponovo ubacili u auto, upalili rotaciju, i krenuli ka aerodromu.
Kažu da je sve dobro što se dobro svrši.
Ali to nećete čuti od Fila. Na kraju nije stigao na let.
Pokazalo se da ni legendarni Žorž Vea nije baš svemoćan.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar