Osnivač Amazona Džef Bezos najbogatiji je čovek na svetu, prema Forbsovoj listi milijardera.
Njegovo bogatstvo se procenjuje na 131 milijardu dolara. On je najbogatiji čovek u savremenoj istoriji.
Ali nije najbogatiji čovek svih vremena.
Ta titula pripada Mansi Musi, vladaru Zapadne Afrike iz 14. veka koji je bio toliko bogat da su njegovi velikodušni pokloni uspeli da unište ekonomiju jedne zemlje.
„Današnje priče o Musinom bogatstvu toliko su zadivljujuće da je gotovo nemoguće steći pravu sliku o tome koliko je bio bogat i moćan", rekao je za BBC Rudof Buč Ver, vanredni profesor istorije na Univerzitetu u Kaliforniji.
Mansa Musa je bio „bogatiji nego što to iko može da dočara", napisao je Džejkob Dejvidson o afričkom kralju za sajt Novac (Money.com) pre četiri godine.
Američki sajt Selebriti Net Vort (Celebrity Net Worth) je 2012. godine procenio je njegovo bogatstvo na današnjih 400 milijardi dolara, ali se ekonomski istoričari slažu da je vrednost onoga što je Musa posedovao nemoguće definisati brojkama.
10 najbogatijih ljudi svih vremena
Izvor: Selebriti Net Vort i Novac
Mansa Musa je rođen 1280. godine u porodici vladara. Njegov brat, Mansa Abu-Bakr, vladao je carstvom sve dok 1312. godine nije abdicirao kako bi pošao u ekspediciju.
Prema sirijskom istoričaru iz 14. veka Šibabu Al-Umariju, Abu-Bakr je bio opsednut Atlantskim okeanom i onim što se nalazi sa druge strane okeana. Navodno se upustio u ekspediciju sa flotom od 2.000 brodova i hiljadama muškaraca, žena i robova. Otplovili su i nikad se nisu vratili.
Neki, poput pokojnog američkog istoričara Ajvana Van Sertima, vode se mišlju da su stigli do Južne Amerike. Ali ne postoje nikakvi dokazi za to.
U svakom slučaju, Mansa Musa je nasledio kraljevstvo koje je ovaj ostavio za sobom.
Pod njegovom vladavinom, kraljevstvo Mali značajno se uvećalo. Pripojio mu je 24 grada, uključujući Timbuktu.
Kraljevstvo se prostiralo na oko 3.000 kilometara, od Atlantskog okeana sve do današnjeg Nigera, obuhvatajući delove Senegala, Mauritanije, Malija, Burkine Faso, Nigera, Gambije, Gvineje-Bisao, Gvineje i Obale Slonovače.
Uz tako veliku teritoriju, došla su i obilne količine zlata i soli.
Tokom vladavine Mansa Muse, carstvo Mali držalo je gotovo polovinu zlata Starog sveta, prema podacima Britanskog muzeja.
I sve je to pripadalo kralju.
„Kao vladar, Mansa Musa je imao gotovo neograničen pristup najcenjenijem izvoru bogatstva u srednjevekovnom svetu", rekla je za BBC Ketlin Bikford Berzok, koja se specijalizovala za afričku umetnost u Blokovom muzeju umetnosti na Severozapadnom Univerzitetu.
„Veliki trgovački centri koji su trgovali zlatom i drugom robom takođe su se nalazili na njegovoj teritoriji, a on je gomilao bogatstvo od te trgovine", dodala je ona.
Iako je carstvo Mali bilo dom tolikog zlata, samo kraljevstvo nije bilo baš toliko poznato.
To se promenilo kad je Mansa Musa, pobožni Musliman, odlučio da pođe na hodočašće u Meku, prolazeći kroz Saharu i Egipat.
Kralj je navodno napustio Mali sa karavanom od 60.000 ljudi.
Sa sobom je poveo kompletnu kraljevsku svitu i zvaničnike, vojnike, griote (zabavljače), trgovce, jahače kamila i 12.000 robova, kao i dugu kompoziciju koza i ovaca kao izvor hrane.
Bio je to grad koji se kretao kroz pustinju.
Grad čiji su stanovnici, sa sve robovima, bili obučeni u zlatne brokate i najfiniju persijsku svilu. Za njima je išlo stotine kamila noseći stotine kila čistog zlata.
Bio je to prizor za pamćenje.
A prizor je postao još raskošniji kad je karavan stigao u Kairo, gde je stvarno mogao da se razmeće bogatstvom.
Mansa Musa je ostavio toliko upečatljiv utisak na Kairo, da je Al Umari, koji je posetio grad posetio 12 godina posle kralja Malija, ispričao sa koliko su oduševljenja stanovnici Kaira i dalje govorili o njemu.
On je toliko delio zlato šakom i kapom svuda po Kairu da je njegov tromesečni ostanak izazvao pad cene zlata u regionu u narednih deset godina, potpuno uništivši ekonomiju.
Američka tehnološka kompanija SmartAsset.com procenjuje da je zbog obezvređivanja zlata, hadžiluk Mansa Muse doveo do ekonomskog gubitka širom Bliskog istoka u vrednosti od 1,5 milijardi dolara.
Na putu kući, Mansa Musa je ponovo prošao kroz Egipat, a prema nekima, pokušao je da pomogne ekonomiju zemlje povukavši deo zlata iz opticaja pozajmivši ga nazad po drastičnim kamatama od novih egipatskih vlasnika. Drugi kažu da je potrošio toliko da je ostao potpuno bez zlata.
Lusi Duran iz Škole afričkih i orijentalnih studija u Londonu ističe da su se malijski grioti, koji su praktično bili raspevani istorijski pripovedači, posebno naljutili na njega.
„Usput je podelio toliko malijskog zlata da grioti ne vole da ga veličaju u pesmama jer misle da je spiskao lokalne resurse van imperije", rekla je ona.
Nema nikakve sumnje da je Mansa Musa potrošio, ili proćerdao, mnogo zlata tokom hodočašća. Ali ta preterana velikodušnost je i privukla pažnju ostatka sveta.
Mansa Musa je ucrtao Mali i sebe na mapu sveta, i to bukvalno. U katalonskom atlasu iz 1375. godine nalazi se crtež afričkog kralja koji sedi na zlatnom tronu na vrhu Timbuktua, držeći komad zlata u ruci.
Timbuktu je postao afrički El Dorado i ljudi izbliza i iz daleka dolazili su da ga vide rođenim očima.
U 19. veku još je imao mitski status izgubljenog zlatnog grada na ivici sveta, mamac istovremeno za evropske lovce na bogatstvo i istraživače, za šta su uglavnom zaslužni podvizi Mansa Muse 500 godina ranije.
Musa se vratio iz Meke sa nekoliko islamskih učenjaka, uključujući direktne potomke proroka Muhameda i andaluzijskog pesnika i arhitekte po imenu Abu es hak es Saheli, za koga se naširoko smatra da je osmislio slavnu džamiju Đingarejber.
Kralj je navodno pesnika platio sa 200 kilograma zlata, što bi u današnjem novcu iznosilo 8,2 miliona dolara.
Pored toga što je podsticao umetnost i arhitekturu, finansirao je i književnost i gradio škole, biblioteke i džamije. Timbuktu je uskoro postao centar obrazovanja i ljudi su putovali iz svih krajeva sveta kako bi studirali na mestu koje će postati Univerzitet Sankore.
Bogatom kralju često se pripisuje pokretanje tradicije obrazovanja u Zapadnoj Africi, iako je priča o njegovom carstvu i dalje relativno nepoznata izvan Zapadne Afrike.
„Istoriju pišu pobednici", govorio je britanski premijer iz Drugog svetskog rata Vinston Čerčil.
Nakon što je Mansa Musa umro 1337. u 57 godini, carstvo su nasledili njegovi sinovi koji nisu uspeli da ga sačuvaju. Manje države su se otcepile i carstvo se srušilo.
Kasniji dolazak Evropljana u region bio je poslednji ekser u kovčegu carstva.
„Istorija srednjevekovnog perioda i dalje se uglavnom doživljava isključivo kao istorija Zapada", kaže Lisa Korin Graciose, direktorka Blokovog muzeja umetnosti, objašnjavajući zašto priča o Mansa Musi nije poznatija.
„Da su Evropljani stigli u značajnijim brojevima u Musino vreme, sa Malijem na vrhuncu vojne i ekonomske moći, umesto nekoliko stotina godina kasnije, stvari bi sasvim sigurno danas izgledale drugačije", kaže Ver.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 1
Ivana
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar